Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata

Sl.glasnik RS 47/2011

Član 1

Ovim pravilnikom uređuje se klasifikacija trgovinskih formata, odnosno organizaciono-tehničkih oblika obavljanja trgovine, sa fiksnom lokacijom, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima.

Trgovinski format se klasifikuje na osnovu pretežnih ili opredeljujućih odlika.

Član 2

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) neto prodajni prostor jeste prostor u kome se obavlja prodaja, odnosno u kojem se vrši prodaja robe i usluga potrošačima, odnosno kupcima i koji ne obuhvata skladišni i drugi prateći prostor;

2) širok asortiman jeste zastupljenost većeg broja robnih grupa;

3) uzak asortiman jeste zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa;

4) dubok asortiman jeste zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);

5) plitak asortiman jeste zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);

6) frekventni proizvodi jesu proizvodi koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta (npr. osnovne životne namirnice, štampa, sredstva lične i higijene domaćinstva, i sl.).

Član 3

Trgovinski formati se klasifikuju kao:

1) nespecijalizovani trgovinski formati:

(1) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana;

– hipermarket;

– supermarket;

– supereta;

– mini market;

– diskontna prodavnica;

– klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom;

(2) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:

– robna kuća;

2) specijalizovane prodavnice;

3) posebni trgovinski formati:

(1) trgovinski centar;

(2) keš-end-keri.

Član 4

Hipermarket je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor veći od 2.000 m2;

2) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

3) veliki asortiman (najmanje 20.000 artikala), pretežno prehrambenih proizvoda;

4) samousluživanje kao sistem prodaje;

5) uobičajeno se nalazi u tržnim centrima ili na obodu gradova;

6) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 5

Supermarket je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor od 400 m2 do 2.000 m2;

2) prodaja pretežno prehrambenih proizvoda;

3) širok i dubok asortiman prehrambenih proizvoda;

4) uzak asortiman neprehrambenih proizvoda;

5) broj artikala u asortimanu je po pravilu veći od 3.000;

6) samousluživanje kao sistem prodaje;

7) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 6

Supereta je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor od 200 m2 do 400 m2;

2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;

3) obavezno prisustvo osnovnih životnih namirnica;

4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;

5) samousluživanje kao sistem prodaje;

6) nalaze se na pristupačnim lokacijama, u naseljima ili na visoko frekventnim mestima.

Član 7

Mini market je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor manji od 200 m2;

2) prodaja dominantno prehrambenih proizvoda;

3) širok, ali plitak asortiman;

4) uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda;

5) samousluživanje kao sistem prodaje;

6) nalaze se na pristupačnim lokacijama u naseljima ili na visoko frekventnim mestima.

Član 8

Diskontna prodavnica (diskont) je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor je po pravilu manji od 1.500 m2;

2) ograničen asortiman (po pravilu od 700 do 1500 artikala);

3) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

4) širok, ali plitak asortiman, uz niži nivo usluge u odnosu na standardni;

5) veliko učešće privatnih robnih marki;

6) samousluživanje kao sistem prodaje;

7) niže cene od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda (cene su po pravilu 20 – 30% niže);

8) nalazi se u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.

Poseban oblik trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana je proizvođačka prodavnica robnih marki (Outlet) u kome se obavlja trgovina na malo neprahrambenih proizvoda robnih marki, po cenama nižim od prosečnih tržišnih cena istih proizvoda (po pravilu, vansezonska roba, mali broj artikala istog proizvoda i sl.).

Član 9

Klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor po pravilu do 100 m2;

2) prodaja prehrambenih i frekventnih neprehrambenih proizvoda;

3) direktno usluživanje potrošača kao sistem prodaje.

Član 10

Robna kuća je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor po pravilu od 9.000 m2 do 18.000 m2;

2) prodajni prostor izdeljen na više spratova, odnosno na prodajna odeljenja;

3) širok i dubok asortiman pretežno neprehrambenih proizvoda (iznad 20.000);

4) dominiraju odeća, obuća, galanterija, proizvodi za opremanje kuće, nakit, kozmetika, igračke, sportska oprema i sl.

5) mogu u svom sastavu imati supermarket;

6) samoizbor kao sistem prodaje;

7) najčešće se nalaze u centralnim gradskim zonama i tržnim centrima.

Član 11

Specijalizovana prodavnica je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor po pravilu do 1.000 m2;

2) uzak, ali dubok asortiman;

3) jedna ili više kompletiranih robnih grupa;

4) nalaze se u gradskim zonama u tržnim centrima i ostalim mikro lokacijama;

5) direktno usluživanje potrošača kao način prodaje (izuzetno, samoizbor ili samousluživanje).

Tipični oblici trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana su naročito:

1) specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana, kao što su:

– prodavnice voća i povrća;

– mesare;

– ribarnice;

– pekare;

– prodavnice pića;

– prodavnice mlečnih proizvoda i dr.;

– ostale specijalizovane prehrambene prodavnice;

2) benzinske stanice;

3) prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.);

4) prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.);

5) prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.);

6) prodavnice odeće, odevne galanterije i krzna;

7) prodavnice obuće i predmeta od kože;

8) apoteke i drogerije (dragstori);

9) specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija, koje su u stvari i najzastupljenije specijalizovane prodavnice, pošto su ovde uključene, između ostalih, i:

10) prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije);

11) cvećare;

12) prodavnice za kućne ljubimce;

13) prodavnice nakita i satova i dr.

Poseban oblik trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana je prodavnica polovnih proizvoda (Second hand shop) u kome se obavlja trgovina na malo polovnim neprehrambenim proizvodima.

Član 12

Trgovinski centar je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike:

1) jedinstvena prostorna celina koju čini skup različitih maloprodajnih formata;

2) veliki broj specijalizovanih prodavnica, ali i drugih formata (hipermarket, robna kuća);

3) planiranje, razvoj, svojinska struktura i upravljanje su centralizovani;

4) prateći sadržaji u pružanju brojnih netrgovinskih usluga;

5) prateći zabavni sadržaji (npr. igraonice, bioskopi i sl.);

6) adekvatan parking prostor za potrošače.

Član 13

Keš-end-keri (Cash and Carry) je trgovinski format u kome se obavlja trgovina na veliko i čije su bitne odlike:

1) neto prodajni prostor su po pravilu veći od 2.000 m2;

2) samousluživanje kao sistem prodaje;

3) širok asortiman (po pravilu iznad 20.000 artikala), uz veliko učešće proizvoda sa trgovinskom markom;

4) prodaja prehrambenih i neprehrambenih proizvoda;

5) profesionalni kupci su glavni ciljni segment;

6) plaćanje robe u prodajnom objektu (na kasi);

7) preuzimanje robe u prodajnom objektu;

8) kupci sami odvoze robu do ciljnog odredišta, po pravilu sopstvenim prevozom.

U ovom trgovinskom formatu može se obavljati i trgovina na malo, kao prateća aktivnost, pod uslovima propisanim zakonom.

Član 14

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.