• Primeri obračuna poreza i doprinosa sa neoporezivim iznosom koji se primenjuje od 1. februara 2016. godine •

Pokloni učinjeni povodom 8. marta – Dana žena od strane poslodavca zaposlenim ženama i ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca (žene penzioneri, žene poslovnih partnera) imaju različit tretman po pitanju obaveze plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi), zavisno od prirode pravnog odnosa između davaoca i primaoca poklona.

Drugim rečima, obaveza plaćanja poreza i doprinosa zavisi od toga da li se poklon daje ženama koje su u radnom odnosu kod poslodavca – davaoca poklona ili ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona.

Pokloni ženama koje su u radnom odnosu kod davaoca poklona

Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi pravo zaposlenih na druga primanja, što znači da poslodavac može da donese odgovarajući akt (odlukom) o davanju poklona zaposlenim ženama povodom 8. marta, ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom zaposlenog smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 13, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), čl. 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

To znači da se sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa ostvarena kod poslodavca, osim navedenih izuzetaka (naknade troškova i drugih primanja), smatraju zaradom. Prema tome, i primanje po osnovu poklona koje poslodavac povodom 8. marta daje ženama zaposlenim kod njega, ima tretman zarade, s obzirom da je osnov za ovo davanje sadržan u odredbi člana 120. tačka 4) Zakona o radu koja nije isključena iz zarade.

Poslodavac obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10% saglasno čl. 13, 14. i 16. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) i doprinose na zaradu po zbirnoj stopi od 19,9% na teret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.

U pogledu obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinosa na primanje po osnovu poklona poslodavca nije od značaja da li se to primanje ostvaruje u novcu ili robi. Poslodavac može poklon da učini u vidu gotovinske isplate novčanih sredstava, davanjem poklon-čestitke, novčanog bona, plaćanjem turističkog putovanja i sl., međutim, nezavisno od oblika u kome je učinjen poklon, to primanje ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza i doprinosa.

Kakav će tretman imati iznos poklona koji poslodavac daje zaposlenim ženama povodom 8. marta, po osnovu načina obračuna poreza i doprinosa, zavisi od toga kada se vrši isplata poklona – da li zajedno sa zaradom ili samo poklon, a to mogu biti sledeći slučajevi:

• iznos poklona se isplaćuje zajedno sa zaradom ili akontacijom zarade za prethodni mesec, odnosno kumulira se sa tom isplatom i obračun poreza i doprinosa vrši odjednom na zaradu i na poklon (npr. početkom marta isplaćuje se poklon za 8. mart zajedno sa zaradom ili akontacijom za februar);

• isplaćuje se samo poklon za 8. mart pre isplate zarade odnosno akontacije za prethodni mesec (za februar), u kom slučaju iznos poklona predstavlja akontaciju zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona se isplaćuje posle isplaćene akontacije zarade za prethodni mesec, kada predstavlja isplatu drugog dela zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona koji se isplaćuje predstavlja akontaciju zarade za tekući mesec (npr. isplaćena je zarada za februar u februaru, a poklon se isplaćuje početkom marta i predstavlja akontaciju zarade za mesec mart).

 

Pokloni ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona

Pokloni koji se povodom 8. marta daju ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona imaju poreski tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. Zakona, na koje se plaća porez po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Na poreski tretman prihoda po osnovu poklona nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

 

Pokloni koji se daju iz sindikalne članarine

Pokloni koji se povodom 8. marta daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira da li se daju ženama koje su u radnom odnosu (zaposlene) kod davaoca poklona (u ovom slučaju to je poslodavac) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Ovo iz razloga što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona, koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Prilikom davanja poklona iz sredstava sindikalne članarine potrebno je, iz dokumentacije koja dokazuje izvor tih sredstava, da jasno i nedvosmisleno proizilazi da se radi o sredstvima prikupljenim od sindikalne članarine ili drugih izvora sredstava na koja su prethodno plaćeni porez i doprinosi, a ne da se radi o sredstvima poslodavca prenetim sindikalnoj organizaciji.

Međutim, ako sindikat daje poklone zaposlenim ženama za 8. mart iz sredstava sindikata koja nisu prikupljena od sindikalne članarine već iz nekih drugih prihoda sindikata, npr. donacije spoljnih saradnika ili prenosa sa računa poslodavca, u tom slučaju poklon ima karakter zarade, iako ga daje sindikat, i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

Troškovi ugostiteljskih usluga

Troškovi koje poslodavac ima po osnovu ugostiteljskih usluga povodom prigodnog obeležavanja 8. marta imaju karakter reprezentacije, ukoliko je opštim aktom poslodavca uređen način obeležavanja Dana žena.

Navedeni troškovi moraju da budu dokumentovani verodostojnim ispravama (računima).

Troškovi po tom osnovu ne smatraju se zaradom, odnosno drugim prihodom, te se ne oporezuju porezom na dohodak građana i ne podležu plaćanju doprinosa.

Oporezivanje poklona porezom na dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon o PDV) predviđeno je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti kao i uvoz dobara u Republiku.

Odredbom člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.

Svaki drugi promet dobara bez naknade, pod kojim se podrazumeva i davanje poklona za 8. mart, oporeziv je PDV samo pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o PDV, propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV, obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog člana Zakona o PDV, propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona o PDV, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1. do 3. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28. stav 6).

KADA OBVEZNIK PDV KUPUJE DOBRA RADI POKLANJANJA ZAPOSLENIMA, nema obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tih dobara, s obzirom da u ovom slučaju obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu njihove nabavke (nabavljena dobra ne koristi za potrebe obavljanja delatnosti kako je to propisano u članu 28. stav 1. Zakona o PDV).

KADA OBVEZNIK PDV POKLANJA DOBRA IZ SVOJE POSLOVNE IMOVINE (npr: proizvođač ili trgovac kožne galanterije poklanja za 8. mart neki od tih proizvoda) dužan je da po tom osnovu obračuna PDV, ako je prilikom nabavke ili proizvodnje tih dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (s obzirom da je prilikom nabavke sirovine za proizvodnju proizvoda kožne galanterije, odnosno nabavke proizvoda kožne galanterije za dalju prodaju koristio prethodni porez koji mu je bio zaračunat od strane obveznika PDV – isporučioca tih dobara, s obzirom da je nabavku sirovina vršio za svrhe obavljanja delatnosti).

Osnovica na koju se obračunava PDV je cena koštanja odnosno nabavna cena tih ili sličnih dobara u momentu kada se dobra poklanjaju.

KADA OBVEZNIK PDV DAJE POKLONE MANJE VREDNOSTI POVREMENO RAZLIČITIM LICIMA, saglasno članu 6. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV to se ne smatra prometom koji je oporeziv PDV.

Poklonom manje vrednosti u smislu člana 9. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik) smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom u skladu sa članom 8. ovog pravilnika, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.

Saglasno navedenim odredbama Zakona o PDV i Pravilnika, pokloni koje obveznik PDV daje svojim zaposlenima povodom 8. marta, ne smatraju se poklonima manje vrednosti, bez obzira na njihovu vrednost.

Obveznik PDV koji svojim zaposlenima na ime poklona za 8. mart daje novčana sredstva ili poklon čestitke na kojima je naznačena novčana vrednost nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, saglasno članu 3. Zakona o PDV.