•Rok za dostavljanje obaveštenja poreskoj upravi-15.12.2016. godine•

Mogućnost da preduzetnici, koji porez na dohodak građana plaćaju na stvarno ostvaren prihod od samostalne delatnosti, sebi isplaćuju ličnu zaradu, uvedena je krajem maja 2013. godine, tadašnjim Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 47/2013). Svrha uvođenja lične zarade preduzetnika bila je otklanjanje neopravdane razlike u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva. Naime, deo prihoda od samostalne delatnosti preduzetnika po svojoj ekonomskoj suštini predstavlja zaradu, a deo prihod od kapitala. Uvođenjem koncepta lične zarade preduzetnika omogućava se poresko priznavanje ove razlike, tako što se preduzetnicima koji vode knjige omogućava da sami odrede koji deo njihovog prihoda predstavlja primanje od rada na koji plaćaju porez i doprinose na zaradu, kao i svi ostali obveznici poreza i doprinosa na zarade, a koji deo predstavlja dobit na koji se primenjuje stopa od 10%.

 

Lična zarada preduzetnika definisana je  Zakonom o porezu na dohodak građanaPreduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti može da se opredeli za isplatu lične zarade. Naime, ličnom zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

 

Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade. Ovo obaveštenje dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine. Preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda.

 

Izborom da isplaćuje sebi ličnu zaradu, preduzetnik ne ukida sebi pravo i na podizanje neto prihoda od samostalne delatnosti, odnosno prihoda koji ostvaruje po osnovu rezultata poslovanja svoje radnje.

Ako se preduzetnik opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku  dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu do 15. decembra tekuće godine. U tom slučaju, preduzetnik od 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu nije dužan da vrši isplatu lične zarade.

Kad je reč o preduzetnicima koji u toku godine započnu obavljanje samostalne delatnosti,  dužni su da podnesu poresku prijavu u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine, kao i procenu mesečne akontacije poreza, odnosno opredeljenje da će isplaćivati ličnu zaradu, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

Preduzetnik, koji vodi poslovne knjige, a koji se opredelio za isplatu lične zarade, obračun zarade vrši u skladu sa  Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.  Propisima nisu definisani uslovi i kriterijumi za utvrđivanje mesečnog iznosa lične zarade. Njen iznos preduzetnik utvrđuje u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Međutim, prilikom određivanja visine lične zarade, neophodno je uzeti u obzir najnižu osnovicu za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko je bruto lična zarada niža od važeće najniže osnovice za obračun doprinosa, neophodno je obračunati i platiti doprinose na najnižu mesečnu osnovicu.

Prema  Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, preduzetnik koji ne isplati ličnu zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

U poreskom bilansu preduzetnika priznaje se kao rashod isplaćena lična zarada preduzetnika, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade. Dakle, neisplaćenu ličnu zaradu preduzetnika nije moguće iskazati kao rashod u poreskom bilansu.