NOVE OLAKŠICE ZA NOVOZAPOSLENE RADNIKE

Novododatim članom 21d. ZPDG i novododatim članom 45v ZDOSO propisane su nove olakšice za poslodavce koji zapošljavaju nove radnike.

Poreska olakšica sastoji se u pravu na povrćaj 75% plaćenog poreza na zaradu i 75% plaćenih doprinosa, na teret zaposlenog i na teret poslodavca,  za novozaposleno lice, zaključno sa zaradom koja je isplaćena do 31. decembra 2017. godine.

Dakle, subvencioniše se 75% poreza na zarade i 75% svih doprinosa, kako na teret poslodavca, tako i na teret zaposlenog.

Olakšice mogu da koriste poslodavci-pravna lica koji se prema propisima o računovodstvu rasvrstavaju u mala i mikro pravna lica, kao i preduzetnici, shodno članu 21v st.1. ZPDG.

Preduzetnicima se, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju lica koja su upisana u registar kod nadležnog organa odnosno organizacije.

Odredbama stava 11. pomenutog člana propisano je da navedene olakšice ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javne agencije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.

Da bi poslodavci ostvarili pravo na ove olakšice, odnosno na povraćaj poreza i doprinosa, potrebno je da zaposle najmanje dva nova lica, u odnosu na broj zaposlenih koje je poslodavac imao na dan 31.10.2015. godine, shodno članu 21v.st. 5. ZPDG.

Prema novododatom članu 21d stav 2 ZPDG, novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana, smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo, bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca.

Novozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je bilo prekida radnog odnosa.

Iz navedenog proizilazi da su uslovi za ostvarivanje prava na povraćaj poreza i doprinosa (isti uslovi propisani su i ZDOSO), u pogledu vremena provedenog na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje isti kao i oni propisani u članu 21v ZPDG, odnosno članu 45.ZDOSO.

Stavom 3. novododatog člana 21.d ZPDG propisuje se da poslodavac koji od 1. januara 2016. godine zasnuje radni odnos sa jednim novozaposlenim, pa u narednom periodu zasnuje radni odnos i sa drugim novozaposlenim licem može da koristi poresku olakšicu za prvog novozaposlenog tek po zasnivanju radnog odnosa sa drugim novozaposlenim licem, s tim, da pravo na povraćaj plaćenog poreza za prvog novozaposlenog može da ostvari za zaradu koju je tom licu isplatio za mesec u kome je stekao uslov za koriščenje poreske olakšice.

Napred citiranu odredbu pokušaćemo da objasnimo u sledećem primeru: poslodavac A, koji je na dan 31.10.2015. godine imao 2 zaposlena radnika i taj broj nije ni povećavao ni smanjivao do 31.12.2015.godine,  od 1. januara 2016. godine  zaposli jednog  novog radnika a 01.03.2016. godine, zaposli još jednog radnika. Poslodavac iz navedenog primera nema pravo na poresku olakšicu za prvog zaposlenog radnika prilikom isplate zarade za mesece januar i februar 2016. godine ali ima pravo na poresku olakšicu za oba novozaposlena radnika počev od isplate zarade za mart 2016. godine.

Prema stavu 6. istog člana, ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31.decembra 2015. godine, poslodavac povećao broj novozaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31.oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa kojima je zasnovao radni odnos od 1. januara 2016. godine može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Prema našem mišljenju, napred citiranu odredbu stava 6.,u kontekstu celokupnog člana 21d,  treba razumeti tako da poslodavac koji je u periodu od 31.10.2015. godine do 31.12.2015. godine, povećao broj zaposlenih, imao pravo na korišćenje poreske olakšice, ako zasnuje radni odnos sa najmanje dva zaposlena, posle 01. januara 2015. godine i to tek  od isplate zarade za mesec u kome je radni odnos zasnovao sa drugim novozaposlenim. Drugim rečima, ovaj poslodavac se nalazi  u istoj poziciji u kojoj se nalazi i poslodavac koji u periodu od 31.10.2015. godine do 31.12.2015. godine nije ni povećavao ni smanjivao broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih koji je imao na dan 31.10.2015. godine.

Prema stavu 7.istog člana, ako je u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31.decembra 2015. godine, poslodavac smanjio broj zaposlenih u odnosu na dan 31. oktobra 2015. godine, poresku olakšicu za novozaposlene sa čijim zasnivanjem radnog odnosa poveća broj zaposlenih u odnosu na broj koji bi bio da nije smanjio broj zaposlenih u periodu od 31. oktobra 2015. godine do 31. decembra 2015. godine, može da koristi počev od meseca u kome je stekao uslov za korišćenje poreske olakšice.

Navedenu odredbu  pokušaćemo da objasnimo sledećim primerom: poslodavac B na dan 31.10.2015. godine imao je 10 zaposlenih. U međuvremenu, recimo, tokom novembra, otpustio je  jednog radnika. Zatim je,  počev od 01. januara 2016. godine, zaposlio 2 radnika. Zapošljavanjem ova dva radnika, ovaj poslodavac još nije stekao pravo na korišćenje poreske olakšice  jer njihovim zapošljavanjem ukupan broj zaposlenih kod poslodavca je 11, što znači da nije ispunjen uslov da je broj zaposlenih povećan za najmanje dvoje, u odnosu na 31.10.2015. godine. Ovaj poslodavac moći će da ostvari pravo na poresku olakšicu tek kad zaposli i trećeg radnika i to za dva zaposlena radnika, budući da je za toliko povećan broj zaposlenih u odnosu na 31. 10.2015. godine. Pravo na povrćaj poreza steći će za isplatu zarade za mesec u kom je stekao poresku olakšicu, tj. za mesec u kom je zaposlio trećeg radnika.

Poresku olakšicu iz člana 21d stav 1. ZPDG može da koristi i poslodavac koji je otpočeo obavljanje delatnosti posle 31. oktobra 2015. godine, saglasno stavu 8. istog člana. Ovaj poslodavac nije imao zaposlenih na dan 31.10.2015. godine, pa, ukoliko, posle 01. januara 2016. godine zaposli dva radnika, stiče pravo na korišćenje poreske olakšice i to za mesec u kom je zaposlio drugog zaposlenog, za oba zaposlena.

Prema našem mišljenju, poslodavci iz stava 1. ovog člana, imaju pravo na poresku olakšicu za svakog novozaposlenog radnika kojim se broj zaposlenih kod poslodavca povećava za više od  dva, u odnosu na 31.10.2015. godine.Primera radi, poslodavac koji do 31.12.2015. godine nije smanjivao broj zaposlenih u odnosu na broj koji je imao 31.10.2015. godine, i, koji je od 01.01.2016. godine, zaposlio dva nova radnika, a zatim u martu 2016. godine zaposlio i trećeg radnika, ima pravo na poresku olakšicu prilikom isplate zarade i za tog trećeg radnika, počev od dana zasnivanja radnog odnosa, jer je pravo na korišćenje poreske olakšice stekao još u januaru 2016. godine (zasnivajući radni odnos sa dva novozaposlena radnika).

Povraćaj plaćenog poreza vrši se u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji,  u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, osim u skladu sa odredbom zakona kojom se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koja se odnosi na istu vrstu olakšice, po osnovu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, nema pravo da za to lice ostvari poresku olakšicu iz člana 21d ZPDG.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima posle 01. januara 2016. godine, može da se opredeli da li će za ta lica koristiti olakšicu propisanu člano 21v (stara olaksica koja jos uvek vazi) ili olakšicu propisanu novododatim članom 21.d (nova olaksica) Zakona, pod uslovom da ispunjava uslove za izabranu olakšicu.

JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLjAVANjE NEZAPOSLENIH LICA

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE RASPISUJE
JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLjAVANjE NEZAPOSLENIH LICA IZ KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLjIVIH NA NOVOOTVORENIM RADNIM MESTIMA U 2016. GODINI

Javni poziv je otvoren od dana objavljivanja do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 30.11.2016. godine.
Nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih na koja se ova subvencija primenjuje su:

  • mladi do 30 godina;
  • stariji od 50 godina;
  • nezaposlena lica koja su prijavljena na evidenciju Nacionalne službe po osnovu viška;
  • pripadnici romske nacionalnosti;
  • osobe sa invaliditetom;
  • radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći.

Visina subvencije je određena stepenom razvijenosti opštine prema mestu zapošljavanja lica, a u skladu sa važećom uredbom Vlade Republike Srbije, i iznosi:

  • 150.000,00 dinara po licu, odnosno 180.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom i radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, u prvoj i drugoj grupi opština;
  • 200.000,00 dinara po licu, odnosno 240.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom i radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, u trećoj grupi opština;
  • 250.000,00 dinara po licu, odnosno 300.000,00 dinara za osobe sa invaliditetom i radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, u četvrtoj grupi opština i devastiranim opštinama.

Pravo na subvenciju za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ne mogu ostvariti:

  • državni organi, organizacije i drugi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava;
  • poslodavci kod kojih se broj zaposlenih smanjivao za prethodna tri meseca, osim u slučaju prirodnog odliva zaposlenih (ostvarivanje prava na penziju, smrt zaposlenog i otkaz od strane zaposlenog);
  • poslodavci koji su koristili subvenciju po javnom pozivu za ista lica u toku prethodne 3 godine, računajući od dana odobravanja sredstava;
  • poslodavci koji obavljaju delatnost koja se nalazi na spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva.

Pravo na dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih poslodavac može ostvariti pod uslovom da:

  • pripada privatnom sektoru (preduzetnici i pravna lica kod kojih je udeo privatnog kapitala u vlasničkoj strukturi 100%);
  • zapošljava nezaposlene sa evidencije Nacionalne službe, iz napred navedenih kategorija, na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom;
  • podnese uredno popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
  • registrovan je najmanje tri meseca pre datuma podnošenja zahteva;
  • izmirio je obaveze na osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev i ima najmanje jednog zaposlenog (pod zaposlenim licem, u skladu sa zakonom, podrazumeva se svako lice prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje);
  • poslednjih šest meseci nije bio duže od 30 dana neprekidno evidentiran u registru dužnika prinudne naplate NBS;
  • ispunio je ranije ugovorne obaveze i izmirio sva dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku, ukoliko iste redovno izmiruje;
  • ne zapošljava lica koja su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu subvencije bila u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva.

 

JAVNI POZIV NEZAPOSLENIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLjAVANjE U 2016. GODINI

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE RASPISUJE
JAVNI POZIV  NEZAPOSLENIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLjAVANjE U 2016. GODINI

Javni poziv je otvoren od dana objavljivanja, a poslednji rok za podnošenje zahteva sa biznis planom je 18.04.2016. godine.
Subvencija za samozapošljavanje namenjena je nezaposlenima koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba) i imaju završenu obuku za započinjanje sopstvenog posla.
Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenom u jednokratnom iznosu od 180.000,00 dinara, odnosno 200.000,00 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Nezaposleni koji ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost i izmiruje obaveze po osnovu javnih prihoda najmanje 12 meseci.
Pravo na subvenciju može se ostvariti i udruživanjem više nezaposlenih, osnivanjem privrednog društva radi samozapošljavanja. Ukoliko se više nezaposlenih udruži, u skladu sa zakonom, svako lice pojedinačno podnosi zahtev za samozapošljavanje i ostvarivanje prava na subvenciju od 180.000,00 dinara, odnosno 200.000,00 dinara u slučaju kada su podnosioci zahteva osobe sa invaliditetom.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje ne može da ostvari nezaposleni:

  • za obavljanje delatnosti koje se ne finansiraju, prema spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva;
  • za obavljanje poslova/delatnosti, za koje je rešenjem o invalidnosti ili rešenjem o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili  održanja zaposlenja utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da ih obavlja;
  • za osnivanje udruženja;
  •  koji je ostvario pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje i
  • koji je već koristio subvenciju za samozapošljavanje, koja je delom ili u celosti finansirana sredstvima Nacionalne službe.

Javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje predstavlja osnov za dobijanje de minimis državne pomoći.
U toku trajanja Javnog poziva nezaposleno lice može samo jednom podneti zahtev za dodelu subvencije za samozapošljavanje.

II PODNOŠENjE ZAHTEVA

Pravo na dodelu subvencije za samozapošljavanje može ostvariti nezaposleni pod uslovom da je:

  • podneo uredno popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
  • prijavljen na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe najmanje mesec dana pre dana podnošenja zahteva, a ako je podnosilac zahteva osoba sa invaliditetom vreme provedeno na evidenciji nije uslov za učešće u Javnom pozivu;
  • završio obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije i
  • ispunio ranije obaveze i izmirio sva dugovanja prema Nacionalnoj službi.

Dokumentacija za podnošenje zahteva:

  • zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu Nacionalne službe;
  • dokaz o završenoj obuci, ukoliko nije završena u organizaciji Nacionalne službe;
  • obaveštenje podnosioca zahteva o ranije primljenoj državnoj pomoći male vrednosti, na propisanom obrascu Nacionalne službe;
  • dokaz o vlasništvu poslovnog prostora, ukoliko podnosilac zahteva raspolaže istim i
  • dokaz o vlasništvu opreme, ukoliko podnosilac zahteva raspolaže istom.

U slučaju kada je podnosilac zahteva osoba sa invaliditetom, potrebno je dostaviti i rešenje o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.
Nacionalna služba zadržava pravo da traži i druge dokaze relevantne za odlučivanje o zahtevu podnosioca.

Način podnošenja zahteva
Zahtev sa biznis planom, u dva primerka, podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu koji se može dobiti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe ili preuzeti sa sajta Nacionalne službe – www.nsz.gov.rs.
III DONOŠENjE ODLUKE
Odluka o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi se na osnovu bodovne liste, a nakon provere i bodovanja podnetog zahteva nezaposlenog.
Nacionalna služba vrši proveru podnetih zahteva, odnosno proveru ispunjenosti uslova Javnog poziva i priložene dokumentacije.

 

PROGRAM FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE


(“Sl. glasnik RS”, br. 10/2016)

Ovim programom definišu se uslovi i kriterijumi po kojima Fond odobrava nove kredite, reprograme kredita, finansijsko restrukturiranje plasmana, unapred pripremljene planove reorganizacije i planove reorganizacije privrednih subjekata u postupku stečaja, kao i mogućnost sporazumnog izmirivanja obaveza.

I OSNOVNI CILJEVI

Fond za razvoj Republike Srbije će svoju kreditnu aktivnost usmeriti na ostvarenje sledećih ciljeva:

– podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji;

– podsticanje zapošljavanja;

– podsticanje proizvodnje;

– podsticanje održivog i sveobuhvatnog razvoja.

Pravo na korišćenje sredstava Fonda imaće privredni subjekti razvrstani kao mikro, mala, srednja i velika pravna lica, registrovani u relevantnom registru na području Republike Srbije, koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan gubitak, i to:

– privredni subjekti koji su u većinskom privatnom ili državnom vlasništvu, osim javnih preduzeća;

– privredni subjekti koji imaju učešće društvenog kapitala manje od 40%.

Razvrstavanje pravnih lica se vrši u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Preduzetnici se u smislu ovog zakona smatraju mikro pravnim licima.

Krediti i garancije Fonda se mogu koristiti za kreditiranje, odnosno za obezbeđivanje potraživanja svih privrednih grana, osim za:

– organizovanje igara na sreću, lutrija i sličnih delatnosti,

– proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima, smatraju zabranjenim,

– promet nafte i naftnih derivata.

Fond ne može po zahtevu jednog podnosioca odobravati i kredit i garanciju, ako se i kredit i garancija odnose na isti pravni posao.

1. Prioritet u korišćenju sredstava imaju:

– programi koji obezbeđuju otvaranje novih radnih mesta;

– programi koji podstiču proizvodnju naročito proizvodnju namenjene izvozu;

– investicioni programi iz oblasti industrije;

– ulaganja u prerađivačke kapacitete iz oblasti poljoprivrede; programi primarne poljoprivredne proizvodnje i prerade za domaće i inostrano tržište podneti od strane privrednih subjekata;

– programi koji obezbeđuju veću energetsku efikasnost;

– programi kojima se podstiče eksploatacija obnovljivih izvora energije;

– programi kojima se podstiče zaštita životne sredine;

– programi koji pod ostalim jednakim uslovima imaju veće učešće sopstvenih sredstava u strukturi finansiranja u odnosu na sredstva Fonda;

– programi preduzetnika, koji će angažovanjem kreditnih sredstava Fonda ostvarivati viši rast godišnjeg prihoda i obezbediti veći broj novozaposlenih radnika;

– programi privrednih subjekata koji posluju u nedovoljno i izrazito nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave i kojima se podstiče ravnomerni regionalni razvoj;

– investicioni programi iz sektora usluga.

2. Kriterijumi za ocenu investicionih programa

Visinu kredita i iznos garancija Fonda određuju sledeći elementi:

a) Ocena finansijskog stanja i kreditne sposobnosti investitora:

– profitabilnost,

– finansijska stabilnost,

– tokovi gotovine,

– pokazatelji likvidnosti,

– neto obrtni fond,

– pokazatelji zaduženosti,

– pokazatelji ekonomičnosti,

– pokazatelji rentabilnosti,

– prethodna poslovna saradnja sa Fondom,

– uredna kreditna istorija u saradnji sa Fondom i poslovnim bankama.

b) Ekonomska ocena projekta:

– likvidnost projekta,

– opšta stopa prinosa,

– neto sadašnja vrednost,

– interna stopa rentabilnosti,

– vreme povraćaja ulaganja,

– projektovani prihod, rashod, neto dobit.

v) Ocena instrumenata obezbeđenja:

– validnost instrumenata obezbeđenja,

– vrednost instrumenata obezbeđenja.

Odstupanje od navedenih kriterijuma definisanih ovim programom moguće je u opravdanim slučajevima u kojima postoji poseban interes Republike Srbije koji je utvrđen zaključkom Vlade.

II SREDSTVA I PLASMANI

Radi ostvarenja ciljeva postavljenih ovim programom, Fond će godišnjim finansijskim planom predvideti sredstva koja će se obezbediti naplatom anuiteta po dospelim dugoročnim kreditima i naplatom kratkoročnih kredita, kao i iz drugih izvora.

Pored navedenih plasmana Fond može odobravati garancije privrednim subjektima, finansijskim organizacijama i lizing kućama u skladu sa Zakonom o Fondu za razvoj Republike Srbije.

III USLOVI ZA KORIŠĆENJE SREDSTAVA FONDA

1. Krediti/garancije za mikro, mala, srednja i velika pravna lica

Investicioni krediti će se odobravati sa rokom otplate do 10 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine. Kamatna stopa je: 1,5% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeđenja garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim slučajevima 3% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.

Krediti za trajna obrtna sredstva će se odobravati sa rokom otplate do četiri godine u okviru koga je grejs period do devet meseci. Kamatna stopa je 1,5% na godišnjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeđenja garancija/avalirana menica poslovne banke, a u ostalim slučajevima 3% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule.

Visina kredita/garancije se određuje u odnosu na bonitet privrednog subjekta i instrumente obezbeđenja.

2. Krediti/garancije za preduzetnike

Krediti za preduzetnike će se odobravati:

– za investicione projekte, sa rokom otplate do sedam godina u okviru kojeg je grejs period do jedne godine;

– za trajna obrtna sredstva, sa rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je grejs period do devet meseci;

– visina kamatne stope, obračun i naplata kredita će se vršiti kao i za mikro, mala, srednja i velika pravna lica.

Krediti/garancije za finansiranje preduzetnika odobravaće se na osnovu zahteva u kojima posebno moraju biti istaknuti ekonomski i tržišni aspekt programa i finansijski pokazatelji poslovnog plana.

3. Kratkoročni krediti

Kratkoročni krediti za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede biće odobravani privrednim subjektima sa rokom otplate od tri do dvanaest meseci od dana korišćenja, sa kamatnom stopom od 2,5% uz primenu valutne klauzule, po srednjem kursu NBS na dan uplate. Iznos vraćenog kredita ne može biti manji od nominalnog iznosa dodeljenog kredita. Instrumenti obezbeđenja kredita su sopstvene menice sa avalom poslovne banke ili garancija poslovne banke i sopstvene menice korisnika kredita.

4. Krediti/garancije za mikro, mala, srednja i velika pravna lica za održavanje tekuće likvidnosti

Krediti za održavanje tekuće likvidnosti će se odobravati sa rokom otplate do 18 meseci u okviru koga može biti predviđen grejs period do tri meseca.

Otplata kredita vršiće se u mesečnim/tromesečnim anuitetima. Instrumenti obezbeđenja su garancija poslovne banke, ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica, cesija potraživanja od državnih institucija i preduzeća, jemstvo fizičkog lica ili preduzetnika, hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu. Jemstvom fizičkog lica, i hipotekom na poljoprivrednom i šumskom zemljištu može se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa 500.000,00 dinara. Jemstvom ili pristupanjem dugu pravnog lica može se obezbediti kredit do maksimalnog iznosa od 3.000.000,00 dinara.

Cesijom potraživanja od državnih institucija i preduzeća može se obezbediti kredit do maksimalnog iznosa od 4.000.000,00 dinara. Svi krediti iznad gore pomenutih iznosa moraju da se obezbede drugim instrumentima, uključujući i hipoteku na objektima i gradskom građevinskom zemljištu ili zemljištu u građevinskom području, čija tržišna vrednost obezbeđuje povraćaj kredita uvećanog za pripadajuću kamatu. Korisnik je obavezan da uz bilo koji od navedenih instrumenata obezbeđenja dostavi i sopstvene menice. Ukoliko je instrument obezbeđenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 2% na godišnjem nivou, dok je u svim drugim slučajevima 3,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obračunava uz primenu valutne klauzule. U grejs periodu kamata se obračunava i naplaćuje mesečno/tromesečno.

Visina kredita/garancije se određuje u odnosu na bonitet privrednog subjekta i instrumente obezbeđenja.

5. Start-up krediti

Pravo na korišćenje sredstava za start-up kredite imaće preduzetnici i pravna lica na području Republike Srbije koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije u godini koja prethodi godini podnošenja zahteva.

Krediti će se odobravati sa rokom otplate do pet godina u okviru kojeg je grejs period do jedne godine. Otplata kredita vršiće se u mesečnim/tromesečnim anuitetima. Instrumenti obezbeđenja su garancija poslovne banke, hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu u privatnom vlasništvu, ugovorno jemstvo ili pristupanje dugu od strane pravnog lica. Hipotekom na poljoprivrednom, šumskom zemljištu i zemljištu u građevinskom području koje nije gradsko građevinsko zemljište, može se obezbediti samo deo kredita do maksimalnog iznosa 500.000,00 dinara, dok se deo kredita iznad tog iznosa mora obezbediti drugim instrumentima, uključujući i hipoteku na objektima i gradskom građevinskom zemljištu čija tržišna vrednost obezbeđuje povraćaj kredita uvećanog za pripadajuću kamatu. Ukoliko je instrument obezbeđenja garancija poslovne banke kamatna stopa je 1,5% na godišnjem nivou, dok je u svim drugim slučajevima 3% na godišnjem nivou. Kamatna stopa se obračunava uz primenu valutne klauzule. U grejs periodu kamata se obračunava i naplaćuje mesečno/tromesečno. Korisnik je obavezan da uz bilo koji od navedenih instrumenata obezbeđenja dostavi i sopstvene menice.

Opšti uslovi za kredite/garancije

Limiti minimalnih i maksimalnih iznosa kredita/garancija kao i iznos ukupno odobrenih kredita/garancija jednom pravnom licu sa povezanim licima biće određeni posebnim kriterijumima koje će Upravni odbor Fonda donositi za svaku kalendarsku godinu.

Otplata kredita vršiće se u mesečnim/tromesečnim anuitetima. Valutna klauzula podrazumeva utvrđivanje duga u evrima na dan puštanja kredita u tečaj i preračunavanje duga u dinarsku protivvrednost po srednjem kursu NBS na dan dospeća, s tim da će se uvek primenjivati srednji kurs NBS, tako da nominalna visina duga ne može biti niža od nominalnog iznosa puštenog kredita. U grejs periodu kamata se obračunava i naplaćuje mesečno/tromesečno. Metod obračuna kamate je proporcionalni.

U slučaju prevremene otplate kredita, korisnik je dužan da podnese zahtev u pisanoj formi. Korisnik kredita izmiruje ostatak glavnog duga sa pripadajućim kamatama i drugim troškovima, u visini obračunatoj prema vrednosti srednjeg kursa NBS na dan konačne otplate kredita. Vrednost srednjeg kursa NBS na osnovu koga se vrši obračun, ne može biti niža od srednjeg kursa NBS koji je važio na dan početka korišćenja sredstava.

Za izdate garancije privrednim subjektima Fond će naplaćivati proviziju u visini od 2% godišnje od iznosa garancije. Ukoliko je garancija izdata kao obezbeđenje potraživanja sa valutnom klauzulom za obračun provizije primeniće se valutna klauzula. Iznos garancije će se smanjivati srazmerno iznosu otplaćenih obaveza od strane nalogodavca. Fond može u slučaju reprograma kredita/produženja otplate kredita/restrukturiranja kredita odobrenog od strane poslovne banke, u skladu sa odlukom Upravnog odbora produžiti važnost garancije/odnosno izdati adekvatne nove garancije.

U slučaju neizvršavanja ugovornih obaveza (osim docnje u otplati), i izmene ugovorenih uslova korišćenja kredita izvršenih na zahtev Klijenta Fond može obračunavati i naplaćivati posebnu naknadu u visini od 1% na godišnjem nivou od iznosa kredita/garancije.

Instrumenti obezbeđenja urednog vraćanja kredita i izmirenja obaveza po izdatim garancijama su:

– garancija ili avalirane menice poslovne banke; i/ili

– menica i menično ovlašćenje jemca/pristupioca dugu (ukoliko postoji jemstvo/pristupanje dugu drugog privrednog subjekta); i/ili

– menica i menično ovlašćenje osnivača/akcionara dužnika; i/ili

– hipoteka prvog reda na nepokretnostima; u odnosu na tržišnu vrednost hipotekovane nepokretnosti, zavisno od vrste te nepokretnosti, visina odobrenog kredita može iznositi:

– do 70% tržišne vrednosti stambenog prostora (stanovi i porodične kuće);

– do 60% tržišne vrednosti poslovnih zgrada i poslovnog prostora (kancelarije, upravne zgrade, ugostiteljski i trgovački objekti, hladnjače, benzinske pumpe i sl.);

– do 50% tržišne vrednosti proizvodnih i industrijskih objekata, (hala, magacina, mlinova, silosa, garaža, pomoćnih objekata i sl.);

– do 50% tržišne vrednosti gradskog građevinskog zemljišta;

– do 30% tržišne vrednosti zemljišta u građevinskom području i/ili

– zaloga na proizvodnoj opremi i drugim pokretnim stvarima u odnosu na čiju tržišnu vrednost visina odobrenog kredita može iznositi:

– do 50% tržišne vrednosti nove opreme i drugih pokretnih stvari,

– do 30% tržišne vrednosti opreme i drugih pokretnih stvari starijih od dve godine;

– menica i menično ovlašćenje dužnika;

– zaloga na akcijama/udelima privrednog društva.

Ukoliko je korisnik kredita/nalogodavac po garanciji/privredni subjekt iz nedovoljno razvijene jedinice lokalne samouprave (ukoliko na navedenoj teritoriji ima sedište ili na istoj obavlja poslovanje i ima registrovan ogranak, u periodu dužem od godinu dana od dana podnošenja zahteva), tržišna vrednost navedenih instrumenata obezbeđenja u odnosu na vrednost kredita i/ili garancije mora da bude 1:1.

Nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog programa, smatraju se nedovoljno razvijene jedinice lokalne samouprave i izrazito nedovoljno razvijene jedinice lokalne samouprave, u skladu sa članom 12. Zakona o regionalnom razvoju.

Nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog programa, smatraju se jedinice lokalne samouprave koje su razvrstane u treću grupu razvijenosti u skladu sa članom 12. stav 1. Zakona o regionalnom razvoju i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave.

Izrazito nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave, u smislu ovog programa, smatraju se jedinice lokalne samouprave koje su razvrstane u četvrtu grupu razvijenosti u skladu sa članom 12. stav 2. Zakona o regionalnom razvoju i aktom Vlade kojim se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave.

Kao dodatna sredstva obezbeđenja, mogu poslužiti i:

– založno pravo na zalihama robe;

– založno pravo na budućim potraživanjima, koja proizlaze iz postojećih ugovora zaključenih sa dužnicima koji imaju bonitet prihvatljiv za Fond;

– hipoteka drugog reda;

– hipoteka/zaloga na objektu/opremi koji/a je predmet finansiranja;

– jemstvo fizičkog lica i drugi instrumenti obezbeđenja.

U slučaju zamene sredstava obezbeđenja, na zahtev klijenta, primenjivaće se odnos tržišne vrednosti kolaterala u odnosu na iznos duga po kreditu/garanciji, a u skladu sa ponderima po Programu Fonda koji je na snazi u momentu donošenja odluke o zameni sredstava obezbeđenja. Ukoliko u slučaju zamene sredstava obezbeđenja, sledstveno tome dolazi i do promene kamatne stope, primenjivaće se kamatna stopa utvrđena Programom Fonda za tekuću godinu u kojoj se vrši zamena. Ukoliko je tako određena kamatna stopa za novo sredstvo obezbeđenja, niža od kamatne stope po Programu Fonda po kome je odobren plasman u tom slučaju primenjivaće se kamatna stopa Programa Fonda po kome je odobren plasman.

Fond prihvata kao predračunsku vrednost ulaganja samo nova ulaganja. Pod novim ulaganjima, koja se mogu kreditirati smatraju se i ona ulaganja koja su realizovana do šest meseci pre datuma podnošenja zahteva za kredit; korisnik kredita je obavezan da dostavi adekvatan dokaz o visini i periodu takvih ulaganja.

Pojam povezanih lica obuhvata lica povezana na način definisan Zakonom o bankama i Zakonom o privrednim društvima, kumulativno.

U periodu trajanja kredita privredni subjekt ne sme smanjivati broj zaposlenih radnika.

Odstupanje od navedenih uslova definisanih ovim programom moguće je u opravdanim slučajevima u kojima postoji poseban interes Republike Srbije koji je utvrđen zaključkom Vlade.

IV PROCEDURE ZA ODOBRAVANJE KREDITA

Zahtevi za odobrenje kredita/garancija se primaju ukoliko sadrže svu potrebnu dokumentaciju koja je navedena u “Sadržaju potrebne dokumentacije uz zahtev za odobrenje kredita/garancija”.

Nakon prijema zahteva predmet se zavodi i prosleđuje nadležnim sektorima/filijalama. Nakon obrade, Kreditni odbor daje saglasnost na konačan predlog za odobrenje/odbijanje zahteva za kredit/garanciju, koji se dostavlja Komisiji Upravnog odbora i Upravnom odboru Fonda.

Konačnu odluku o odobrenju/odbijanju zahteva za kredit/garanciju donosi Upravni odbor Fonda, a na osnovu predloga Kreditnog odbora Fonda i Komisije Upravnog odbora Fonda.

V NAMENSKO KORIŠĆENJE SREDSTAVA

Fond za razvoj u saradnji sa državnim organom ili drugom agencijom osnovanom od strane države, sa kojom ima zaključen ugovor o saradnji, kontroliše namensko korišćenje odobrenih sredstava u skladu sa Programom. Terenska kontrola se može sprovoditi pre odobrenja kredita, nakon odobrenja a pre prenosa sredstava u tečaj, kao i u toku realizacije investicije ili nakon njenog završetka. Terenska kontrola će se vršiti u kontinuitetu i po ukazanoj potrebi do konačne otplate kredita.

Kontrola se sprovodi za sve vrste odobrenih kredita, proverom objekata i opreme kao i da li su sredstva kredita iskorišćena za planirane namene. Dokumentarnu kontrolu vrše stručne službe Fonda za razvoj.

Dokumentarna kontrola podrazumeva sledeće:

Sredstva investicionih kredita odobrena za izvođenje građevinskih radova, puštaju se u skladu sa ugovorenom dinamikom, s tim da se avansno puštaju maksimalno do 40% od iznosa ugovorenih radova. Preostali deo se pušta po dostavljanju overenih privremenih situacija/konačne situacije.

Sredstva kredita odobrena za nabavku opreme puštaju se u tečaj na osnovu dostavljenih profaktura/ugovora sa isporučiocem opreme sa adekvatnim rokovima važnosti. Sredstva se prenose na tekući račun korisnika ili dobavljača na osnovu zahteva korisnika, a u skladu sa ugovorenim načinom plaćanja. Sastavni deo zahteva čini specifikacija za prenos sredstava.

Ukoliko se pre ili nakon prenosa sredstava kredita, ukaže potreba da se menja dobavljač opreme/izvođač radova/da se nabavi druga vrsta opreme koja je u skladu sa delatnošću korisnika kredita, korisnik podnosi Zahtev za promenu dobavljača/izvođača radova uz obrazloženje. Saglasnost o promeni dobavljača/izvođača radova donosi Kreditni odbor Fonda za razvoj. U svim drugim slučajevima odluku o promeni korišćenja odobrenih sredstava može doneti Upravni odbor Fonda za razvoj.

Ukoliko je obezbeđenje kredita garancija/aval poslovne banke, sredstva kredita se po pravilu, prenose na tekući račun korisnika kod banke garanta/avaliste. U ostalim slučajevima na račun po izboru korisnika kredita.

Pre puštanja sredstava ili u toku obrade zahteva za sve kredite u iznosu većem od 20.000.000,00 RSD kod kojih je sredstvo obezbeđenja hipoteka/zaloga, obavezna je terenska kontrola kojom će se vršiti provera objekata i opreme koje su date kao obezbeđenje.

Korisnik kredita je u obavezi da po prijemu i utrošku sredstava, a najkasnije u toku trajanja grejs perioda dostavi dokumentaciju o namenskom trošenju kreditnih sredstava.

Izveštaj o izvršenoj terenskoj kontroli treba da sadrži podatke o korisniku kredita, poslovanju korisnika kredita, identifikovane probleme u poslovanju kao i mogućnosti prevazilaženja nastalih problema, opšti utisak o investitoru, podatke o građevinskim objektima/opremi koja je bila predmet investicionog ulaganja, podatke o zaposlenim radnicima kao i izvršiti fotografisanje objekata, opreme i zaliha zatečenih na mestu kontrole.

Na kraju izveštaja sa terena neophodan je zaključak o realizaciji kreditnih sredstava sa konstatacijom da li su sredstva kredita namenski utrošena ili nisu. Izveštaj treba da bude sačinjen u roku od sedam dana od izvršene posete, potpisan i poslat (elektronskom poštom) nadležnim saradnicima u Fondu za razvoj.

Lica koja vrše terensku kontrolu imaju moralnu, materijalnu i krivičnu odgovornost za efikasno vršenje kontrole i tačnost podataka navedenih u Izveštaju.

Između Fonda za razvoj i državnog organa ili druge agencije osnovane od strane države biće sačinjeno Uputstvo o načinu kontrole utrošenih sredstava Fonda.

Ukoliko je izveštaj terenske kontrole negativan Fond će preduzeti sve mere prema privrednom subjektu u skladu sa Procedurama Fonda.

VI USLOVI I KRITERIJUMI ZA REPROGRAM KREDITA, FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE, REORGANIZACIJU PRIVREDNIH SUBJEKATA I SPORAZUMNO REGULISANJE OBAVEZA

1. Reprogrami kredita

Fond može, na zahtev korisnika kredita, odobriti reprogram kredita u tečaju, u skladu sa navedenim uslovima i kriterijumima.

Kriterijumi reprogramiranja kredita su:

1) Broj zaposlenih: Korisnik kredita koji traži reprogramiranje svojih obaveza mora imati minimum pet zaposlenih, ukoliko je razvrstan kao mikro pravno lice ili je preduzetnik. Ostali korisnici kredita moraju imati minimalan broj zaposlenih u skladu sa razvrstavanjem definisanim Zakonom o računovodstvu. Razvrstavanje na mikro, mala, srednja i velika pravna lica izvršeno je u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Za ostale privredne subjekte, korisnike kredita koji se ne razvrstavaju na navedeni način, broj zaposlenih ne može biti manji od pet. Pravo na odobrenje reprograma imaju korisnici kredita koji u periodu od odobravanja kredita do podnošenja zahteva za reprogram nisu smanjivali broj ukupno zaposlenih.

2) Stanje računa Korisnika kredita: Korisnik kredita ne može imati blokadu računa u momentu donošenja odluke o reprogramu, niti u momentu zaključenja Aneksa ugovora kojim se reguliše reprogram, osim od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

3) Korisnik kredita mora dokumentovati namensko trošenje sredstava doznačenih na osnovu kredita koji se reprogramira.

4) Delatnost Korisnika kredita: Prednost kod odobravanja reprograma imaju Korisnici kredita koji se bave proizvodnom delatnošću, privredni subjekti koji posluju u radno intenzivnim granama privrede i u nerazvijenim opštinama Republike Srbije, privredni subjekti koji su u prethodnom periodu uredno servisirali obaveze prema Fondu i privredni subjekti koji su zaposlili poslovnim planom predviđeni broj radnika.

Reprogram se odobrava na osnovu Zahteva Korisnika kredita u kojem se definišu traženi uslovi reprograma i razlozi reprograma, odnosno ekonomska opravdanost da će reprogram poboljšati ekonomski položaj privrednog subjekta i olakšati vraćanje kredita.

Korisnik reprograma ne može smanjivati broj radnika do konačne otplate kredita.

2. Uslovi reprograma

1) Grejs period može biti do 12 meseci računajući od dana zaključenja Aneksa Ugovora kojim se reguliše reprogram, s tim da Korisnik kredita u momentu donošenja odluke o reprogramu može imati do dva neizmirena dospela anuiteta; produženje roka otplate može biti do 24 meseca računajući od datuma dospeća poslednjeg anuiteta određenog Ugovorom o kreditu, za investicione kredite. Za kredite za trajna obrtna sredstva produženje roka otplate može biti do 12 meseci.

2) Reprogramom se može izvršiti i odlaganje dospelog duga tako što će se isti raspodeliti na preostale anuitete u okviru postojećeg amortizacionog plana, tako da se ne menja dospeće poslednjeg anuiteta ili u skladu sa novim amortizacionim planom s tim da se ne menja dospeće poslednjeg anuiteta.

3) Reprogram se može odobriti i bez uvođenja dodatnog grejs perioda tako što će se odobriti produženje roka otplate do 24 meseca računajući od datuma dospeća poslednjeg anuiteta određenog Ugovorom o kreditu, za investicione kredite. Za kredite za trajna obrtna sredstva produženje roka otplate može biti do 12 meseci.

4) Reprogram obuhvata stanje duga – dospele a neizmirene i nedospele obaveze.

5) Korisnik kredita je dužan da sredstva obezbeđenja uspostavljena na osnovu Ugovora o kreditu, usaglasi sa reprogramiranim uslovima (izuzev za klijente koji traže reprogram na način naveden u tački 2. Uslova za reprogram). Moguće je predvideti i dodatna sredstva obezbeđenja.

Vrednost sredstva obezbeđenja mora pokrivati stanje duga po reprogramu i to:

– garancija ili avalirane menice poslovne banke,

– menica i menično ovlašćenje dužnika,

– menica i menično ovlašćenje jemca/pristupioca dugu (ukoliko postoji jemstvo/pristupanje dugu drugog privrednog subjekta),

– menica i menično ovlašćenje osnivača/akcionara dužnika,

– hipoteka prvog reda na nepokretnostima. U odnosu na tržišnu vrednost hipotekovane nepokretnosti, zavisno od vrste te nepokretnosti, visina stanja duga po reprogramu može iznositi:

– do 70% tržišne vrednosti stambenog prostora (stanovi i porodične kuće);

– do 60% tržišne vrednosti poslovnih zgrada i poslovnog prostora (kancelarije, upravne zgrade, ugostiteljski i trgovački objekti, hladnjače, benzinske pumpe i sl.);

– do 50% tržišne vrednosti proizvodnih i industrijskih objekata (hala, magacina, mlinova, silosa, garaža, pomoćnih objekata i sl.);

– do 50% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta;

– do 30% tržišne vrednosti zemljišta u građevinskom području;

– zaloga na opremi i drugim pokretnim stvarima u odnosu na čiju tržišnu vrednost visina stanja duga po reprogramu može iznositi:

– do 50% tržišne vrednosti nove opreme i drugih pokretnih stvari,

– do 30% tržišne vrednosti opreme i drugih pokretnih stvari starijih od dve godine;

– zaloga na akcijama/udelima privrednog društva.

Vrednost sredstva obezbeđenja u slučaju plasmana po komisionim poslovima mora pokrivati stanje duga po reprogramu u odnosu koji je utvrđen odgovarajućim Uredbama/Programima po kojima su ti plasmani odobreni.

– Kamatna stopa za kredite koji su predmet reprograma iznosiće 3,5% na godišnjem nivou sa valutnom klauzulom. Ukoliko je kamatna stopa po inicijalnom ugovoru viša zadržava se inicijalno ugovorena kamata.

– Izuzetno, od uslova definisanim ovim programom, kada je podnosilac zahteva za reprogram, privredno društvo koje je u većinskom državnom vlasništvu ili je u postupku restrukturiranja i/ili za koji postoji širi ekonomski interes, ima veliki broj zaposlenih, ugovorene strateške planove itd. Odluku o reprogramu za ove klijente, Upravni odbor donosi pojedinačno na osnovu kriterijuma formiranim na specifičnostima konkretnih relevantnih okolnosti koje opravdavaju donošenje odluke a na osnovu odgovarajućeg zaključka Vlade Republike Srbije.

3. Finansijsko restrukturiranje plasmana

Fond može, na zahtev korisnika kredita u skladu sa definisanim kriterijumima ovog programa odobriti restrukturiranje plasmana. Plan finansijskog restrukturiranja mora biti sačinjen u skladu sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava.

Uslovi pod kojima je moguće odobrenje finansijskog restrukturiranja:

1) Period mirovanja duga: do 24 meseca.

2) Konačan rok otplate duga: do sedam godina u okviru koga postoji mogućnost ugovaranja grejs perioda do 24 meseca.

3) Zadržavanje valutne klauzule i prvobitno ugovorene kamatne stope, ukoliko je veća od 4%. Kamata u visini od 4% predstavlja donju granicu prihvatljivosti za Fond.

4) Zadržavanje prvobitno predviđenih sredstava obezbeđenja. Moguće je predvideti dodatno sredstvo obezbeđenja, ali ne i smanjiti sredstvo obezbeđenja koje je predviđeno ugovorima o kreditu/garanciji koji su predmet finansijskog restrukturiranja.

5) Jednak tretman i ravnopravan položaj Fonda za razvoj u odnosu na poslovne banke u pogledu perioda otplate kredita.

Planom finansijskog restrukturiranja nije moguće predvideti:

Otpust duga. Nije moguće doneti odluku o prihvatanju otpusta, bilo da se radi o otpustu dela ili otpustu celokupnog duga osim u slučajevima postojanja zaključka Vlade o strateškom značaju drugačijeg rešavanja ovog pitanja.

Pretvaranje potraživanja u kapital. Nije moguće doneti odluku o pretvaranju potraživanja u kapital društva osim u slučajevima postojanja zaključka Vlade o strateškom značaju drugačijeg rešavanja ovog pitanja.

Plan finansijskog restrukturiranja mora biti sačinjen u skladu sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava. Svaki pojedinačno dostavljeni Plan finansijskog restrukturiranja se analizira posebno i određuju konkretni uslovi prihvatljivi za Fond. Konačnu odluku o prihvatanju plana donosi Upravni odbor Fonda. Pored dostavljenog Plana, Fond može zahtevati dodatnu dokumentaciju u cilju kompletnije analize.

4. Unapred pripremljeni plan reorganizacije i Plan reorganizacije

Fond može, u opravdanim slučajevima i pod uslovima definisanim ovim programom i odlukom Upravnog odbora prihvatiti unapred pripremljeni plan reorganizacije ili plan reorganizacije za privredne subjekte u postupku stečaja.

Uslovi u okviru kojih je moguće odobrenje unapred pripremljenog plana reorganizacije odnosno plana reorganizacije, u skladu sa Zakonom o stečaju:

1) Sadržaj Plana reorganizacije, odnosno unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: Plan) mora biti u skladu sa odredbama Zakona o stečaju.

2) Zadržavanje prvobitno predviđenih sredstava obezbeđenja. Moguće je predvideti dodatno sredstvo obezbeđenja, ali ne i smanjiti sredstvo obezbeđenja koje je predviđeno ugovorima o kreditu/garanciji.

3) Namirenje potraživanja unovčenjem imovine na kojoj je upisana hipoteka/založno pravo u korist Fonda, je moguće samo ukoliko je predviđeno prvenstveno namirenje potraživanja Fonda iz cene dobijene prodajom založene imovine.

4) Zadržavanje valutne klauzule i prvobitno ugovorene kamatne stope, ukoliko je veća od 4% na godišnjem nivou. U Planu reorganizacije se u izuzetnim slučajevima može predvideti otplata duga bez valutne klauzule, dok je kod Unapred pripremljenog plana reorganizacije obavezna valutna klauzula. Kamata u visini od 4% na godišnjem nivou predstavlja donju granicu prihvatljivosti za Fond.

5) Period mirovanja duga: do 24 meseca.

6) Konačan rok otplate duga: do osam godina u okviru koga postoji mogućnost ugovaranja grejs perioda do 24 meseca.

Unapred pripremljenim planom reorganizacije, Planom reorganizacije i finansijskim restrukturiranjem nije moguće predvideti:

Otpust duga. Nije moguće doneti odluku o prihvatanju otpusta, bilo da se radi o otpustu dela ili otpustu celokupnog duga osim u slučajevima postojanja zaključka Vlade o strateškom značaju drugačijeg rešavanja ovog pitanja.

Pretvaranje potraživanja u kapital. Nije moguće doneti odluku o pretvaranju potraživanja u kapital društva osim u slučajevima postojanja zaključka Vlade o strateškom značaju drugačijeg rešavanja ovog pitanja.

Prethodno navedeni uslovi su uslovi u okviru kojih je moguće odobrenje planova reorganizacije odnosno unapred pripremljenih planova reorganizacije. Svaki pojedinačno dostavljeni plan se analizira posebno i određuju konkretni uslovi prihvatljivi za Fond. Konačnu odluku o prihvatanju plana donosi Upravni odbor Fonda. Pored dostavljenog plana, Fond može zahtevati dodatnu dokumentaciju u cilju kompletnije analize.

5. Sporazum o izmirenju dospelih obaveza

Upravni odbor Fonda može u skladu sa konkretnim okolnostima na osnovu zahteva korisnika kredita odnosno zahteva jemca/pristupioca duga/založnog dužnika ili trećeg zainteresovanog lica, a na predlog Kreditnog odbora Fonda, odlučivati o regulisanju međusobnih odnosa između korisnika kredita i/ili jemca/pristupioca duga/založnog dužnika/trećeg zainteresovanog lica i Fonda, a povodom vraćanja kredita koji je u celosti dospeo.

Uslovi zaključenja sporazuma o izmirenju obaveza:

1) Sporazum o izmirenju obaveza sa korisnikom kredita/jemcem/pristupiocem duga/založnim dužnikom zaključiće se na osnovu Odluke Upravnog odbora Fonda u kojoj će biti definisani uslovi zaključenja.

2) Prilikom potpisivanja sporazuma primenjivaće se kamatna stopa od 4% na godišnjem nivou ukoliko je ona veća od ugovorene kamatne stope, u suprotnom ostaje ugovorena kamatna stopa iz ugovora o kreditu.

3) Po sporazumu sva uspostavljena sredstva obezbeđenja ostaju na snazi, uz mogućnost da Fond u konkretnom slučaju zatraži i dodatno sredstvo obezbeđenja.

U slučaju zaključenja sporazuma pokrenuti postupci prinudne naplate iz sredstava obezbeđenja biće obustavljeni.

6. Posebne odredbe

Odredbe ovog programa koje se odnose na reprograme kredita, finansijsko restrukturiranje plasmana, unapred pripremljene planove reorganizacije i planove reorganizacije privrednih subjekata u postupku stečaja kao i mogućnosti sporazumnog izmirivanja dospelih obaveza primenjivaće se za sve kredite/garancije odobrene iz sredstava Fonda za razvoj kao i svih komisionih poslova koje je Fond obavio u svoje ime i za račun ministarstava, bez posebne saglasnosti nadležnih ministarstava.

Ukoliko je inicijalno obezbeđenje po kreditu garancija poslovnih banaka koje su u postupku stečaja ili su prestale sa radom, kao obezbeđenje ovih kredita prihvatiće se hipoteka prvog reda odgovarajuće procenjene vrednosti veštaka sa spiska veštaka prihvaćenih od strane Fonda, ili hipoteka, jemstvo, zaloga na opremi ili zaloga na drugim pokretnim stvarima itd. prihvatljive vrednosti u odnosu na iznos potraživanja Fonda. Prihvatljiva vrednost sredstava utvrđivaće se u skladu sa uslovima iz ovog programa predviđenim u delu 2. Uslovi reprograma, tačka 5). U ovom slučaju, na preostali iznos kredita primenjivaće se kamatna stopa, utvrđena Programom Fonda za tekuću godinu, u kojoj se vrši zamena instrumenata obezbeđenja. Ukoliko je tako određena kamatna stopa za novo sredstvo obezbeđenja, niža od kamatne stope po Programu Fonda po kome je odobren plasman u tom slučaju primenjivaće se kamatna stopa Programa Fonda po kome je odobren plasman.

Fond će, u saradnji sa sa državnim organom ili drugom agencijom osnovanom od strane države, sa kojom ima zaključen ugovor o saradnji, vršiti permanentnu kontrolu poslovanja privrednih subjekata kojima je odobren reprogram, finansijsko restrukturiranje, UPPR ili sporazum o izmirenju dospelih obaveza.

Ukoliko je stanje duga za koje se traži reprogram, finansijsko restrukturiranje, sporazumno regulisanje obaveza i saglasnost na UPPR ili Plan reorganizacije u iznosu do RSD 10.000.000,00, direktor Fonda će donositi odgovarajuću odluku, uz prethodnu saglasnost Kreditnog odbora.

Sredstva koja su naplaćena iz komisionih poslova u nadležnosti Ministarstva privrede se mogu, uz prethodnu saglasnost Ministarstva privrede, koristiti za odobravanje kredita pod uslovima definisanim ovim programom.

Fond može prodati svoja potraživanja ukoliko Upravni odbor Fonda donese odluku kojom će definisati uslove prodaje, kao i visinu diskontne stope.

VII ZAVRŠNE ODREDBE

Sprovođenje ovog programa nadzire Ministarstvo privrede.

Fond će o sprovođenju Programa kvartalno izveštavati Ministarstvo privrede, a Ministarstvo privrede izveštavaće Vladu.

Ovaj program se, po dobijanju saglasnosti Vlade, objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na sajtu Fonda, a primenjuje se sledećeg dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Stupanjem na snagu ovog programa prestaje da važi Program Fonda za razvoj Republike Srbije sa pripadajućim izmenama i dopunama (“Službeni glasnik RS”, br. 9/15, 33/15 i 78/15).

J A V N I K O N K U R S za dodelu sredstava za realizaciju programa novog zapošljavanja žena koje su u situaciji partnerskog i porodičnog nasiljana teritoriji AP Vojvodine

PREDMET KONKURSA:

Konkurs predstavlja doprinos osnaživanju žena koje su pretrpele ili su u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja i sastavni je deo indvidualnog plana integrisanih usluga za zaustavljanje nasilja nad ženama u partnerskim i porodičnim odnosima centara za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine, kroz zapošljavanje (u daljem tekstu: Korisnice mere).

Ukupna sredstva za podsticanje zapošljavanja 9.500.000,00 (slovima:devetmilionapetstohiljadadinara).

Ovim programom planirana je bruto zarade Korisnice u trajanju od 12 meseci u dve rate.

Prva rata za šest zarada Korisnice uplaćuje se na račun Poslodavca nakon potpisivanja Ugovora, a druga nakon pravdanja sredstava prve rate.

Subvencije za novo zapošljavanje namenjene su poslodavcima, koji u radni odnos prima lice koje je ciljna grupa ovog konkursa i koje su prijavljene kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Podnosilac zahteva – Poslodavac, u smislu ovog Konkursa, je preduzetnik ili privredno društvo  (u daljem tekstu: Poslodavac).

Poslodavac može podneti zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (u daljem tekstu: Sekretarijat), za prijem u radni odnos jedne ili više žena koje su ciljna grupa ovog Konkursa.

Sredstva se odobravaju Poslodavcu koji zasnuje radni odnos na određeno vreme u trajanju od 12 mesecisa ženom koja je pretrpela ili je u situaciji nasilja i gde je zapošljavanje sastavni deo plana usluga i mera u okviru postupka za zaustavljanje nasilja koji vodi Centar za socijalni rad sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine (u daljem tekstu: Centar za socijalni rad). Sekretarijat će uzimati u obzir i mišljenja drugih, zakonom predviđenih, pružalaca usluga.

USLOVI ZA UČEŠĆE NA KONKURSU

Subvencija za novo zapošljavanje može se odobriti Poslodavcu koji ispunjava sledeće uslove:

1.    da ima sedište na teritoriji  AP Vojvodine;

2.    da je ekonomski sposoban;

3.    da nije pokrenut stečajni, odnosno likvidacioni postupak;

4.    da uredno izmiruje obaveze po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja za zaposlene, kao i obaveze po osnovu javnih prihoda;

5.    da na osnovu predloga i procene Sekretarijatai Centra za socijalni rad, koji je sastavni deo ovog Konkursa, izvrši selekciju kandidatkinja za navedeno radno/a mesto/a.

DOKUMENTACIJA KOJU POSLODAVAC DOSTAVLjA PRILIKOM PODNOŠENjA ZAHTEVA

Podnošenje zahteva vrši se u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 16, Novi Sad, sa naznakom “KONKURS ZA EKONOMSKO OSNAŽIVANjE ŽENA KOJE SU U SITUACIJI NASILjA“.

Podnosilac zahteva – Poslodavac, po ovom Konkursu dostavlja sledeću dokumentaciju:

Popunjen konkursni obrazac zahteva ili prijave za finansiranje, koji sadrži opšte podatke o poslodavcu i opis zahteva radnog mesta. Obrazac se može preuzeti na sajtu www.spriv.vojvodina.gov.sr i u Sekretarijatu;

Dokument o registraciji (Izvod iz Agencije za privredne registre ili rešenje o registraciji za Poslodavce koji nisu registrovani kod Agencije za privredne registre);

Izveštaj o solventnosti Poslodavca od banaka koje za njega obavljaju poslove platnog prometa, za poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev;

Dokaz o redovnoj isplati zarada svih zaposlenihi uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za poslednja tri meseca, koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev.

Dokaz o redovnoj isplati javnih prihoda.

OBAVEZE POSLODAVCA

Poslodavac je dužan da:

Po donošenju Odluke Sekretarijata, prisustvuje informativnom razgovoru o nasilju nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, koji organizuje Sekretarijat;

Po donošenju Odluke Sekretarijata,zaključi ugovor o radu sa izabranom Korisnicom mera na određeno vremeu trajanju od 12 meseci;

Redovno vrši isplatu zarade i redovno uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje i istekom svakog meseca dostavi dokaz o mesečnoj uplati doprinosa za lice/a iz ugovora;

Omogući Sekretarijatu i Centru za socijalni rad periodični monitoring nad sprovođenjem aktivnosti finansiranih po osnovu ovog Konkursa.

Obezbedi Korisnici mere ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost shodno zakonu i ne iznosi podatke o tome da je Korisnica mera pretrpela nasilje i da je zbog toga zaposlena.

DONOŠENjE ODLUKE

Nakon selekcije  prijavljenih poslodavaca i Korisnica mera, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, na predlog komisije, doneće odluku o izboru.

ZAKLjUČIVANjE UGOVORA

Na osnovu donete odluke,Sekretarijat, Poslodavac i Korisnica mere zaključiće ugovor.

Poslodavac je dužan da zaključi  ugovor o radu sa Korisnicom mera i isti ugovor dostavi Sekretarijatu prilikom potpisivanja ugovoraiz stava 1. ovog odeljka.

Prilikom zaključenja ugovora, Korisnica mere je u obavezi da Sekretarijatu dostavi potvrdu nadležnog Centra za socijalni rad da je nasilje u porodici i partnerskim odnosima prijavljeno i da je zapošljavanje procenjeno kao adekvatna mera u okviru indvidualnog plana integrisanih usluga, koji je izrađen u saradnji sa drugim pružaocima usluga, a koji uključuje podršku u ostvarivanju drugih prava i potreba.

Ukoliko Poslodavac ili Korisnica mera prekinu  ugovor o radu pre isteka perioda na koji je zaključen, Poslodavac je  u obavezi da primljena sredstva od  strane Sekretarijata, vrati, što će biti precizirano  ugovorom opisanim u stavu 1. ovog odeljka.

PRAVA I OBAVEZE

Prilikom potpisivanja ugovora potrebno je dostaviti:

·         Dokaz o zapošljavanju lica po ovom Konkursu (ugovor o radu i prijava na obavezno socijalno osiguranje);

·     dve blanko solo menice, sa meničnim ovlašćenjem,  registrovane u svojoj poslovnoj banci, na ime garancije urednog izvršavanja  obaveza prema Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, po osnovu Ugovora;

·         Otvoren namenski račun (za poslodavce koji su organizovani kao privredno društvo).

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 30. 10. 2016. godine.

Za dodatne informacije u vezi sa Konkursom možete se obratiti Ivani Simić na telefon 021/487 43 04 ili e-mejl ivana.simic@vojvodina.gov.rs

J A V N I K O N K U R S ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA I OSTALIM NEPROFITNIM INSTITUCIJAMA ZA RAZVOJ I REVITALIZACIJU POSLOVA KOJI SE SMATRAJU UMETNIČKIM I STARIM ZANATIMA, ODNOSNO POSLOVIMA DOMAĆE RADINOSTI NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (u daljem tekstu Sekretarijat ),dodeljuje bespovratna sredstva, obezbeđena Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2016. godinu,programska aktivnost 1005 podrška umetničkim i starim zanatima, ekonomska klasifikacija 4819 – dotacije nevladinim organizacijama u  iznosu od 3.000.000,00 dinara (slovima: trimiliona  dinara) u cilju razvoja i revitalizacije poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti u AP Vojvodini.

CILjEVI FINANSIRANjA:

–          podrška programima i aktivnostima usmerenim na nabavku opreme ili materijala kojima će se  omogućiti i unaprediti rad na očuvanju umetničkih i starih zanata;

–           podrška programima za obučavanje kadrova za vršenje starih zanata i obezbeđivanje potrebne literature i različitih nastavnih sredstava i učila za iste.

USLOVI KONKURSA:

1.   Pravo učešća na Konkursu imaju registrovane nevladine organizacije i ostale neprofitne institucije  sa teritorije AP Vojvodine.

2. Podnosilac može aplicirati samo sa jednim projektom, a visina traženih sredstava ne može biti veća od 250.000,00 (slovima: dvestapedesethiljadadinara).

3.   Prijave na Konkurs podnose se na konkursnim obrascima koji se mogu preuzeti u Sekretarijatu ili sa sajta  www.psrzrp.vojvodina.gov.rs

4.  Prijave na Konkurs sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljaju se u zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova,  Novi Sad,  Bulevar Mihajla Pupina 16, poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa, sa naznakom: J A V N I    K O N K U R S – STARI ZANATI UDRUŽENjA GRAĐANA

5.   Nepotpune i neblagovremene  prijave neće se razmatrati, kao ni dokumentacija podnosioca koji nisu ispunili ranije ugovorenu obavezu prema Sekretarijatu.

6.     Odluka o dodeli sredstava objaviće se na sajtu Sekretarijata.

7.    Korisnik kome se odobre sredstva, u obavezi je da kao sredstvo garancije urednog izvršenja obaveza dostavi  Sekretarijatu jednu  blanko solo menicu, sa meničnim ovlašćenjem, registrovanu u poslovnoj banci.

Konkurs je otvoren do 17. februara 2016. godine.

K O N K U R S ZA SUBVENCIONISANjE PREDUZETNIKA, MIKRO I MALIH PRAVNIH LICA OD INTERESA ZA RAZVOJ I REVITALIZACIJU POSLOVA KOJI SE SMATRAJU UMETNIČKIM I STARIM ZANATIMA, ODNOSNO POSLOVIMA DOMAĆE RADINOSTI

Sekretarijat   dodeljuje bespovratna sredstva   obezbeđena Pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2016. godinu, Programska aktivnost 1005 podrška umetničkim i starim zanatima  –  454- subvencije privatnim preduzećima, 4541-tekuće subvencije privatnim preduzećima u iznosu od 2.000.000,00 dinara i 4542-kapitalne subvencije privatnim preduzećima u iznosu od 3.000.000,00 dinara, iz izvora finansiranja 01 00 Prihodi iz budžeta.

Konkurs predstavlja osnov za dodelu državne pomoći male vrednosti (deminimis državna pomoć).

CILjEVI FINANSIRANjA:

Podrška projektima koji će putem investicionih ulaganja u opremu obezbediti unapređenje i razvoj procesa proizvodnje u oblasti starih zanata ( kapitalne subvencije );

Podrška nabavci proizvodnog materijala kako bi se pomoglo da ožive gotovo nestale veštine pojedinih starih zanata  (tekuće subvencije ).

 USLOVI KONKURSA:

Pravo učešća na konkursu imaju:

1. Preduzetnici, mikro i mala pravna lica ( u daljem tekstu: preduzetnik/pravno lice ) iz sektora poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti na teritoriji AP Vojvodine u smislu Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata ( ”Službeni glasnik RS”, br. 56/2012 ), a registrovani u Agenciji za privredne registre.

Prednost kod dodele sredstava imaju preduzetnici koji poseduju sertifikat Ministarstva privrede.

2. Preduzetnik/pravno lice korisnik državne pomoći dužan je da dostavi pisanu izjavu o svim drugim deminimis  državnim pomoćima koje su mu dodeljene u tekućoj i prethodne dve fiskalne godine u smislu čl. 95. Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći (”Službeni glasnik RS”, br. 13/10, 100/11,91/12, 37/13 , 97/13 i 119/14 ).

3. Preduzetnik/pravno lice može aplicirati samo sa jednim projektom, a visina traženih sredstava ne može biti veća:

– od 300.000,00 dinara za kapitalne subvencije

– od 150.000,00 dinara za tekuće subvencije.

Odluka o dodeli sredstava po isteku Konkursa  objaviće se na sajtu Sekretarijata, nakon čega su Korisnici sredstava organizovani kao privredno društvo (DOO, AD, OD i komanditno društvo) u obavezi da pre zaključenja Ugovora, otvore poseban namenski račun kod Uprave za trezor.

Prijave na Konkurs podnose se na konkursnim obrascima koji se
mogu preuzeti  sa sajta  www.spriv.vojvodina.gov.rs,i sa pripadajućom dokumentacijom, dostavljajuu zatvorenoj koverti na adresu: Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad, sa naznakom  “Ne otvarati – prijava na Konkurs za STARE ZANATE” poštom ili  preko pisarnice pokrajinskih organa.

Prijave koje se dostave posle navedenog roka i nepotpuneprijave se neće razmatrati, kao ni dokumentacija podnosioca koji nisu ispunili ranije ugovorenu obavezu prema Sekretarijatu.

Dokumentacija za zaključenje ugovora:

Preduzetnik/pravno lice, prilikom zaključenja ugovora dužan je da Sekretarijatu preda blanko solo menicu, sa meničnim ovlašćenjem,  registrovanu u svojoj poslovnoj banci, na ime garancije urednog izvršavanjaobavezaprema Sekretarijatu.

Konkurs je otvoren do 17. februara2016. godine.

RASPISAN PRVI JAVNI POZIV ZA COSME PROGRAM

• Rok za dostavljanje predloga projekata je 14. april 2016. godine, a pravo učešća ostvaruju mala i srednja preduzeća koja svoje proizvode zasnivaju na inovativnim dizajnerskim rešenjima (samostalno i u konzorcijumu), ali i univerziteti, istraživački instituti •

COSME program otvorio je prvi javni poziv za dostavljanje predloga projekata malih i srednjih preduzeća koji će se finansirati u okviru ovog programa. Ovaj javni poziv je namenjen za projekte koji se odnose na proizvode bazirane na inovativnom dizajnu i visokim tehnologijama.

Rok za dostavljanje predloga projekata je 14. april 2016. godine, a pravo učešća ostvaruju mala i srednja preduzeća koja svoje proizvode zasnivaju na inovativnim dizajnerskim rešenjima (samostalno i u konzorcijumu), ali i univerziteti, istraživački instituti i dr.

Ovaj javni poziv odnosi se samo na jednu komponentu COSME programa, dok će javni pozivi za ostale tri komponenete biti raspisani u narednom periodu, o čemu će Ministarstvo privrede, kao nosilac programa, blagovremeno obavestiti javnost.

Više informacija o ovom javnom pozivu, načinu i dokumentima koji su potrebni za prijavu svi zainteresovani mogu pronaći ovde.

COSME program je program Evropske unije za konkurentnost malih i srednjih preduzeća u zemljama članicama i zemljama kandidatima sa budžetom od 2,3 milijarde evra za period od 2014-2020. godine.

Ovaj program omogućava malim i srednjim preduzećima bolji pristup izvorima finansiranja, pruža podršku internacionalizaciji i pristupu stranim tržištima, podstiče stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj konkurentnosti i afirmiše kulturu preduzetništva.

Srbija je potpisivanjem sporazuma sa Evropskom unijom novembra 2015. godine omogućila finansiranja aktivnosti koje imaju za cilj podizanje konkurentnosti i osnivanje i rast malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo privrede, 21.01.2016.

Konkurs za dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2016. godini

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisuje javni konkurs za dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma u 2016. godini.

Konkursom su predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama kao i za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu u Republici Srbiji.

Pravo na korišćenje sredstava imaju turističke organizacije, destinacijske menadžment organizacije, privredna društva i druge organizacije i institucije čiji je osnivač Vlada Republike Srbije ili jedinica lokalne samouprave. Svoje projekte mogu da kandiduju i pravna lica u kojima je Republika Srbija većinski vlasnik, pravna lica koja upravljaju turističkim prostorom ili objektima turističke infrastrukture i suprastrukture za projekte razvoja, kao i nevladine organizacije.

Prilikom dodele sredstava poštovaće se kriterijumi koji se odnose na stepen usklađenosti projekata sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije, prioritetnih turističkih proizvoda, turističkih prostora kao i adekvatno upravljanje turističkim resursima i razvojnim procesima u turizmu i stepenom razvijenosti određene opštine.

Informacije o konkursu i obrasci zahteva za korišćenje bespovratnih sredstava mogu se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (mtt.gov.rs).

Zahtev za korišćenje subvencija i dotacija podnosi se Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za turizam, Nemanjina br. 22-26, Beograd, isključivo putem pošte ili pisarnice ministarstva.

Detaljnije možete da pročitate na linku .

Javni poziv za podršku projektima prekogranične saradnje (rok: 31.12.2016.)

Nacionalna agencija za regionalni razvoj objavljuje Javni poziv za podršku projektima prekogranične saradnje (CBC) kroz finansiranje učešća aplikanata/partnera.

Cilj programa je podrška institucijama i organizacijama iz Srbije pri apliciranju za programe prekogranične saradnje i samim time jačanje regionalne konkurentnosti kroz realizaciju zajedničkih projekata, kao i institucionalna održivost u kreiranju i realizaciji projekata.

Programi prekogranične saradnje su instrument Evropske unije za pružanje podrške saradnji institucija i organizacija u pograničnim oblastima susednih država.

Programi prekogranične/teritorijalne saradnje predstavljaju finansijsku podršku saradnji navedenih područja na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa. Ovakvi programi se sprovode od početka 90-ih godina, a od 2004. godine u programe teritorijalne saradnje se uključuju i države koje nisu članice EU, kada je u ovaj vid saradnje prvi put uključena i Republika Srbija (u to vreme su se nazivali Susedski programi).

Sadašnji programi prekogranične i transnacionalne saradnje deo su finansijske perspektive 2014-2020. godine i imaju višestruki značaj ,jer pomažu institucijama u Srbiji da se upoznaju i rade u skladu sa pravilima strukturnih fondova koja važe za zemlje članice EU.

Imajući u vidu sve veći značaj programa prekogranične/teritorijalne saradnje sa jedne strane, kao i rastući interes institucija i organizacija iz Srbije za uključivanjem u navedene programe sa druge strane, Nacionalna agencija je pripremila Program podrške projektima prekogranične saradnje u vidu sufinansiranja učešća (kontribucije) projektnih partnera iz Srbije. U pitanju je šest programa prekogranične saradnje iz finansijskog perioda (perspektive) 2014.-2020. godine, i to:

  • Mađarska-Srbija;
  • Rumunija-Srbija;
  • Bugarska-Srbija;
  • Hrvatska-Srbija;
  • Srbija-Bosna i Hercegovina;
  • Srbija-Crna Gora.

Kroz Program podrške NARR, moguće je aplicirati za sufinansiranje projekata koji bi bili podržani kroz gore navedene programe, otvorene u trenutku objavljivanja javnog poziva, kao i za one koji će biti otvoreni za vreme trajanja javnog poziva.

Pojedinačni iznos sufinansiranja-učešća NARR ne može biti veći od 10% vrednosti udela u projektu za svakog partnera-aplikanta iz Srbije.

Projekat (predložen za sufinansiranje) treba da bude usmeren ka postizanju posebnih ciljeva:

  • jačanje konkurentnosti MSPP;
  • kreiranje novih i očuvanje postojećih radnih mesta;
  • unapređenje sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja;
  • unapređenje kvaliteta radne snage;
  • podrška razvoju obrazovanja za preduzetništvo;
  • unapređenje efikasnosti institucionalne podrške poslovanju i razvoju MSP i preduzetništva;
  • optimizacija i unapređenje stepena iskorišćenosti postojeće i izgradnja nove poslovne infrastrukture;
  • jačanje inovativnosti u MSPP;
  • stimulisanje poslovnog udruživanja i  kreiranja lanaca vrednosti;
  • internacionalizacija poslovanja MSPP;
  • podršku ženskom preduzetništvu, preduzetništvu mladih i socijalnom preduzetništvu;
  • podrška ravnomernom regionalnom razvoju;
  • unapređivanje i jačanje saradnje sa institucijama susednih zemalja, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou;
  • promocija važnosti pridruživanja EU za razvoj konkurentnosti MSPP;
  • unapređivanje saradnje javnog i privatnog sektora na projektima.

Ukupan iznos raspoloživih sredstava: 45.000.000 dinara.

JAVNI POZIV JE OTVOREN DO UTROŠKA SREDSTAVA, ODNOSNO DO KRAJA KALENDARSKE 2016.

Više informacija i konkursnu dokumentaciju potražite na adresi narr.gov.rs