PORESKO-RAČUNOVODSTVENI TRETMAN POKLONA POVODOM DANA ŽENA – 8. MARTA

• Primeri obračuna poreza i doprinosa sa neoporezivim iznosom koji se primenjuje od 1. februara 2016. godine •

Pokloni učinjeni povodom 8. marta – Dana žena od strane poslodavca zaposlenim ženama i ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca (žene penzioneri, žene poslovnih partnera) imaju različit tretman po pitanju obaveze plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi), zavisno od prirode pravnog odnosa između davaoca i primaoca poklona.

Drugim rečima, obaveza plaćanja poreza i doprinosa zavisi od toga da li se poklon daje ženama koje su u radnom odnosu kod poslodavca – davaoca poklona ili ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona.

Pokloni ženama koje su u radnom odnosu kod davaoca poklona

Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi pravo zaposlenih na druga primanja, što znači da poslodavac može da donese odgovarajući akt (odlukom) o davanju poklona zaposlenim ženama povodom 8. marta, ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom zaposlenog smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 13, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), čl. 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

To znači da se sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa ostvarena kod poslodavca, osim navedenih izuzetaka (naknade troškova i drugih primanja), smatraju zaradom. Prema tome, i primanje po osnovu poklona koje poslodavac povodom 8. marta daje ženama zaposlenim kod njega, ima tretman zarade, s obzirom da je osnov za ovo davanje sadržan u odredbi člana 120. tačka 4) Zakona o radu koja nije isključena iz zarade.

Poslodavac obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10% saglasno čl. 13, 14. i 16. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) i doprinose na zaradu po zbirnoj stopi od 19,9% na teret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.

U pogledu obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinosa na primanje po osnovu poklona poslodavca nije od značaja da li se to primanje ostvaruje u novcu ili robi. Poslodavac može poklon da učini u vidu gotovinske isplate novčanih sredstava, davanjem poklon-čestitke, novčanog bona, plaćanjem turističkog putovanja i sl., međutim, nezavisno od oblika u kome je učinjen poklon, to primanje ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza i doprinosa.

Kakav će tretman imati iznos poklona koji poslodavac daje zaposlenim ženama povodom 8. marta, po osnovu načina obračuna poreza i doprinosa, zavisi od toga kada se vrši isplata poklona – da li zajedno sa zaradom ili samo poklon, a to mogu biti sledeći slučajevi:

• iznos poklona se isplaćuje zajedno sa zaradom ili akontacijom zarade za prethodni mesec, odnosno kumulira se sa tom isplatom i obračun poreza i doprinosa vrši odjednom na zaradu i na poklon (npr. početkom marta isplaćuje se poklon za 8. mart zajedno sa zaradom ili akontacijom za februar);

• isplaćuje se samo poklon za 8. mart pre isplate zarade odnosno akontacije za prethodni mesec (za februar), u kom slučaju iznos poklona predstavlja akontaciju zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona se isplaćuje posle isplaćene akontacije zarade za prethodni mesec, kada predstavlja isplatu drugog dela zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona koji se isplaćuje predstavlja akontaciju zarade za tekući mesec (npr. isplaćena je zarada za februar u februaru, a poklon se isplaćuje početkom marta i predstavlja akontaciju zarade za mesec mart).

 

Pokloni ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona

Pokloni koji se povodom 8. marta daju ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona imaju poreski tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. Zakona, na koje se plaća porez po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Na poreski tretman prihoda po osnovu poklona nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

 

Pokloni koji se daju iz sindikalne članarine

Pokloni koji se povodom 8. marta daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira da li se daju ženama koje su u radnom odnosu (zaposlene) kod davaoca poklona (u ovom slučaju to je poslodavac) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Ovo iz razloga što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona, koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Prilikom davanja poklona iz sredstava sindikalne članarine potrebno je, iz dokumentacije koja dokazuje izvor tih sredstava, da jasno i nedvosmisleno proizilazi da se radi o sredstvima prikupljenim od sindikalne članarine ili drugih izvora sredstava na koja su prethodno plaćeni porez i doprinosi, a ne da se radi o sredstvima poslodavca prenetim sindikalnoj organizaciji.

Međutim, ako sindikat daje poklone zaposlenim ženama za 8. mart iz sredstava sindikata koja nisu prikupljena od sindikalne članarine već iz nekih drugih prihoda sindikata, npr. donacije spoljnih saradnika ili prenosa sa računa poslodavca, u tom slučaju poklon ima karakter zarade, iako ga daje sindikat, i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

Troškovi ugostiteljskih usluga

Troškovi koje poslodavac ima po osnovu ugostiteljskih usluga povodom prigodnog obeležavanja 8. marta imaju karakter reprezentacije, ukoliko je opštim aktom poslodavca uređen način obeležavanja Dana žena.

Navedeni troškovi moraju da budu dokumentovani verodostojnim ispravama (računima).

Troškovi po tom osnovu ne smatraju se zaradom, odnosno drugim prihodom, te se ne oporezuju porezom na dohodak građana i ne podležu plaćanju doprinosa.

Oporezivanje poklona porezom na dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon o PDV) predviđeno je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti kao i uvoz dobara u Republiku.

Odredbom člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.

Svaki drugi promet dobara bez naknade, pod kojim se podrazumeva i davanje poklona za 8. mart, oporeziv je PDV samo pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o PDV, propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV, obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog člana Zakona o PDV, propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona o PDV, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1. do 3. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28. stav 6).

KADA OBVEZNIK PDV KUPUJE DOBRA RADI POKLANJANJA ZAPOSLENIMA, nema obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tih dobara, s obzirom da u ovom slučaju obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu njihove nabavke (nabavljena dobra ne koristi za potrebe obavljanja delatnosti kako je to propisano u članu 28. stav 1. Zakona o PDV).

KADA OBVEZNIK PDV POKLANJA DOBRA IZ SVOJE POSLOVNE IMOVINE (npr: proizvođač ili trgovac kožne galanterije poklanja za 8. mart neki od tih proizvoda) dužan je da po tom osnovu obračuna PDV, ako je prilikom nabavke ili proizvodnje tih dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (s obzirom da je prilikom nabavke sirovine za proizvodnju proizvoda kožne galanterije, odnosno nabavke proizvoda kožne galanterije za dalju prodaju koristio prethodni porez koji mu je bio zaračunat od strane obveznika PDV – isporučioca tih dobara, s obzirom da je nabavku sirovina vršio za svrhe obavljanja delatnosti).

Osnovica na koju se obračunava PDV je cena koštanja odnosno nabavna cena tih ili sličnih dobara u momentu kada se dobra poklanjaju.

KADA OBVEZNIK PDV DAJE POKLONE MANJE VREDNOSTI POVREMENO RAZLIČITIM LICIMA, saglasno članu 6. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV to se ne smatra prometom koji je oporeziv PDV.

Poklonom manje vrednosti u smislu člana 9. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik) smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom u skladu sa članom 8. ovog pravilnika, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.

Saglasno navedenim odredbama Zakona o PDV i Pravilnika, pokloni koje obveznik PDV daje svojim zaposlenima povodom 8. marta, ne smatraju se poklonima manje vrednosti, bez obzira na njihovu vrednost.

Obveznik PDV koji svojim zaposlenima na ime poklona za 8. mart daje novčana sredstva ili poklon čestitke na kojima je naznačena novčana vrednost nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, saglasno članu 3. Zakona o PDV.

 

Doneti su pravilnici o poreskim prijavama i novi Katalog vrste prihoda

(primena od 1. marta 2016. godine)

U „Sl. glasniku RS“ br. 14, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica, kojim je propisan novi Obrazac PDPO/S koji se, od 1. marta 2016. godine, dostavlja u elektronskom obliku, kao i novi Katalog šifara vrste prihoda/naknade na koje se plaća porez na dobit po odbitku i po rešenju, koji se takođe primenjuje od 1. marta 2016. godine.

Pored toga, propisan je novi Katalog vrste prihoda, koji je sastavni deo Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 74/13, … i 71/14), u kojem je izvršeno usklađivanje šifara vrste prihoda sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 112/15).

Objavljeni su i sledeći pravilnici, kojima se propisuju poreske prijave koje će se, od 1. marta 2016. godine, dostavljati elektronskim putem:

  • Pravilnik o poreskoj prijavi o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva (propisan novi Obrazac PP OD-O);
  • Pravilnik o načinu obračunavanja, sadržini i načinu vođenja evidencije, obliku i sadržini poreske prijave poreza na premije neživotnih osiguranja (propisan novi Obrazac PP-PPNO);
  • Pravilnik o načinu i postupku utvrđivanja dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, odnosno stečaju (propisan novi Obrazac DPDL/S);
  • Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po rešenju na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvaruje nerezidentno pravno lice (propisan novi Obrazac PP KDZN).

OBAVEZA STAMBENE ZGRADE (KOJA OSTVARUJE PRIHODE NA TRŽIŠTU) DA VODI EVIDENCIJU O PRIHODIMA I RASHODIMA RADI UTVRĐIVANJA EVENTUALNE OSNOVICE POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA

Zakon o porezu na dobit pravnih lica
čl. 1 i 44

Ukoliko stambena zgrada (kao pravno lice), u poreskom periodu, ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, po osnovu tako ostvarenih prihoda obveznik je poreza na dobit pravnih lica. U tom slučaju, stambena zgrada (koja, prema propisima o računovodstvu, nije u obavezi da vodi poslovne knjige) dužna je da vodi evidenciju o prihodima ostvarenim na tržištu i rashodima koji su nastali u vezi sa ostvarivanjem tih prihoda, na osnovu koje će u poreskom bilansu iskazati podatke o predmetnim prihodima i rashodima i tako utvrditi (eventualnu) osnovicu poreza na dobit pravnih lica

“Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon i 142/2014 – dalje: Zakon) propisano je da je poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (dalje: nedobitna organizacija).

Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona, plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da: 1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima; 2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike; 3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica; 4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku prijavu (član 44. stav 3).

Prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona o održavanju stambenih zgrada (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95, 46/98, 1/2001 – odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US i 88/2011), stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na održavanje i korišćenje stambene zgrade.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, ukoliko stambena zgrada (kao pravno lice), u poreskom periodu, ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, po osnovu tako ostvarenih prihoda obveznik je poreza na dobit pravnih lica. U tom slučaju, stambena zgrada (koja, prema propisima o računovodstvu, nije u obavezi da vodi poslovne knjige) dužna je da, saglasno odredbama Zakona, vodi evidenciju o prihodima ostvarenim na tržištu (npr. izdavanja zajedničkih prostorija u zakup) i rashodima koji su nastali u vezi sa ostvarivanjem tih prihoda, na osnovu koje će u poreskom bilansu (u Obrascu PBN 1) iskazati podatke o predmetnim prihodima i rashodima i tako utvrditi (eventualnu) osnovicu poreza na dobit pravnih lica, u skladu sa Zakonom.

Napominjemo da je obveznik koji je ostvario pravo na poresko oslobođenje iz člana 44. Zakona, dužan da uz poresku prijavu dostavi nadležnom poreskom organu i izjavu na Obrascu IPONO – Izjava o ispunjenosti uslova za poresko oslobođenje nedobitne organizacije, koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2015).”

(Mišljenje Ministarstva finansija, br.401-00-558/2015-04 od 24.6.2015. godine)

Dostavljanje izveštaja NBS u vezi spoljnotrgovinskog poslovanja

Dostavljanje izveštaja NBS nije više jednostavan posao gde u obrasce unosite samo stanja dugovanja i potraživanja prema inostranstvu. Ovo se posebno odnosi na popunjavanje i dostavljanje obrazaca: P-1, O-1, P-2, FL-1, i FL-2. Doneti su novi obrasci, koji pored podataka o obavljenim spoljnotrgovinskim poslovima, naziv i sedište stranog pravnog lica, broj i datum računa i JCI zahtevaju od obveznika da dostavi i druge bitne podatke a to je: da li se radi o povezanim licima, procenat učešća u kapitalu i sl.

Adresa za dostavljanje obrazaca je promenjena, o tome ste već obavešteni i glasi:

izvestavanje@nbs.rs

U prilogu, imate na raspolaganju nove obrasce i Uputstva za popunjavanje.

OPIS OBAVEZE Rok za dostavljanje obrazaca OSNOV PROPIS

 

Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja (potraživanja po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana (Obrazac P-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate (obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (Obrazac O-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, u čijem vlasništu nerezident – strani investitor poseduje udeo, dostavlja tromesečni izveštaj NBS o stanju i transakcijama po osnovu direktnih investicija nerezidenta u zemlji – Obrazac DI-1, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije nerezidenata u zemlji Tačka 2. odredba pod 1. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija rezidenata u inostranstvu – Obrazac DI-2, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu – Obrazac PI, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Portfolio vlasnička ulaganja rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 3. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u inostranstvu, kao i rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom – izvođačem radova zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u Republici Srbiji, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građevinskih) radova – Obrazac GRU, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvođenje investicionih radova Tačka 2. odredba pod 5. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji ima rešenje NBS kojim se odobrava držanje deviza na računu u inostranstvu, odnosno koji je sa nerezidentom ugovorio plaćanje preko kontokorentnog računa, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računima – Obrazac RN, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Računi rezidenata u inostranstvu i kontokorentni računi Tačka 2. odredba pod 6. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima evidentiraju se zbirno – na obrascu: izveštaj o kreditima u dinarima koje banka odobrava nerezidentima (Obrazac KOD), koji se dostavlja u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima Tačka 8. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Obaveze i potraživanja rezidenata po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata evidentiraju se zbirno – na sledećim obrascima: izveštaj o stanju obaveza prema inostranstvu po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-1) i izveštaj o stanju potraživanja iz inostranstva po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-2), koji se dostavljaju u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Poslovi finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata Tačka 12. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Banke su dužne da po poslovima s finansijskim derivatima dostavljaju NBS sledeće izveštaje:– izveštaj o zaključenim finansijskim derivatima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata – na Obrascu FINDER 1 (Prilog 1);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine finansijskim derivatima između rezidenata i nerezidenata – na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2):

– izveštaj o ugovorenim poslovima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata koji sadrže derivatnu klauzulu – na Obrascu FINDER 3 (Prilog 3):

– izveštaj o zaključenim neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između banke i druge banke/rezidenta/nerezidenta – na Obrascu FINDER 4 (Prilog 4);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između rezidenta i nerezidenta – na Obrascu FINDER 5 (Prilog 5)

Za svaku dekadu – u roku od pet dana od isteka dekade Poslovi s finansijskim derivatima Tačka 10. Odluke o obavljanju poslova s finansijskim derivatima (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2011 i 62/2013)
Banka dostavlja NBS Izveštaj o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama s rokom dospeća od jednog dana do godinu dana (Obrazac DE) u elektronskom obliku Dekadno, i to za prvu i drugu dekadu meseca u roku od pet dana od isteka te dekade, a za treću dekadu – u roku koji je propisan za dostavljanje podataka za Obrazac USSPO Kratkoročni bankarski depoziti u devizama koje banka uzima od strane banke (zaduženje) ili odobrava stranoj banci (odobrenje) Tačka 9. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti – izdavaoci rezidenti i nerezidenti dostavljaju elektronski NBS na i-mejl adresu: deviznastatistika@nbs.rs – Obrazac HOV1)  Do 10. u mesecu
za prethodni mesec 
Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti  Tačka 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)
Rezident, koji drži devize na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da, u roku od 30 dana, po prestanku razloga zbog kojih mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu, unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun 30 dana po prestanku propisanih razloga za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 2. stav 2. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2012 i 71/2013)
Rezident, kome je NBS odobrila držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da NBS dostavi podatke o broju deviznog računa kod banke u inostranstvu 30 dana od dana otvaranja deviznog računa kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 6. stav 1. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je odobren kompenzacioni posao, dužan je da Ministarstvu finansija dostavi obračun o izvršenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je obračun sastavljen 30 dana od dana završetka kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 5. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 109/2005)
Rezident, koji je odustao od odobrenog kompenzacionog posla, dužan je da Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom podnese zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu 15 dana od dana odustajanja od kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 7. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-2), plan korišćenja po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-5), specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-7) ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata – kreditora/dobavljača ili se sredstva po tom poslu koriste za više namena, realizacija korišćenja, plan i realizacija otplate po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3B).
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/otplate kredita ili zajma/prestanka obaveze po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, odnosno banke garanta ako je kredit zaključen uz garanciju banke, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KZ-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KZ-2 i KZ-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje uvezene robe i usluga i odloženi izvoz unapred naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana uvoza, odnosno avansne naplate izvoza Zaključenje posla kreditnog zaduženja u inostranstvu Tačka 6. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-2), plan korišćenja po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-5), realizacija korišćenja, plan i realizacija naplate po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3B)
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/naplate kredita ili zajma/prestanka potraživanja po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KO-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KO-2 i KO-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženu naplatu izvezene robe i usluga i odloženi uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana izvoza, odnosno avansnog plaćanja uvoza Zaključenje posla kreditnog odobrenja u inostranstvu Tačka 7. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezident – pravno lice podnosi NBS izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu (Obrazac G-1), u eksel formatu, na imejl adresu: izvestavanje@nbs.rs. U roku od deset dana od dana donošenja odluke o davanju garancije ili jemstva Davanje jemstva po kreditnom poslu između dva nerezidenta Tačka 10. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013) 

 

PREDUZETNICI I PODIZANJE DEVIZA SA DEVIZNOG RAČUNA U EFEKTIVI

evriZakon o spiljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o privrednim društvima i Zakon o deviznom poslovanju, su omogućili preduzetnicima, da se bave proizvodnjom, pružanjem usluga, kako na domaćem tržištu, tako i u inoostranstvu, odnosno da svoje proizvode i usluge izvoze.
Svim navedenim Zakonima su potpuno izjednačeni sa privrednim društvima, u svojim pravima, ali i u obavezama.

 

Lepo stečena navika, posebno za preduzetnike – paušalce, da bez ograničenja, ali i bez dokumentacije, raspolažu novčanim sredstvima na dinarskom tekućem računu, ne važi za pravo raspolaganja sredstvima na deviznom računu.
Članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014 – dalje: Zakon) propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, dok su stavom 2. ovog člana propisani slučajevi u kojima se, izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama, i to po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;
2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona – na osnovu ugovora;
3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije;
7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
9) uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Članom 34. stav 9. istog zakona propisano je da Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, na osnovu čega je doneta Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014).
Tačkom 9. navedene odluke propisano je da rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica uplate/isplate efektivnog stranog novca po osnovu službenog putovanja u inostranstvu vrše do iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva.
Prema odredbi člana 35. stav 2. Zakona, rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci.
Prema napred navedenom, preduzetnici, a i svi ostali pravni subjekti, mogu prenos između rezidenata u devizama u Republici da vrše samo za isplate naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvu u efektivnom stranom novcu, na način propisan tačkom 35. Uputstva za sprovođenje Odluke o bližim uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013).

 

 

Izmenjen je Pravilnik o poreskom bilansu za nedobitne organizacije

Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije – obveznike poreza na dobit pravnih lica, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 53/15, od 19. 6. 2015. godine. Ovaj pravilnik stupio je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, odnosno 20. 6. 2015. godine.

Nakon prošlogodišnjih izmena kontnih okvira i obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva i druga pravna lica, ukazala se potreba da se odredbe Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije – obveznike poreza na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 60/14) koje se pozivaju na određene račune, odnosno pojedine AOP iz obrazaca finansijskih izveštaja usklade, odnosno izmene.

Prilikom izmena koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 41/15, a u kojim je izvršeno usklađivanje sa novim kontnim okvirima, propušteno je da se uzmu u obzir rashodi po osnovu nematerijalnih troškova, kao što je to ranije bilo. Donošenjem novog pravilnika, ova greška je otklonjena, tako da se kod utvrđivanja rashoda koji su vezani za prihode ostvarene na tržištu uzimaju i nematerijalni troškovi sa AOP 1029 iz Bilansa uspeha za privredna društva, odnosno AOP 1018 iz Bilansa uspeha za druga pravna lica.

Obveznici koji su već podneli poreske prijave  u kojima nije bilo moguće uključivanje nematerijalnih troškova u poreski priznate rashode, mogu podneti izmenjene poreske prijave, ako su imali rashode izkazane na pomenutim AOP-ima, da bi izvršili  umanjenje poreske obaveze.