VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA POLJOPRIVREDNIKA

Vođenje poslovnih knjiga poljoprivrednika zavisi od njegovog statusa. U slučaju kada poljoprivrednik nije obveznik PDV, prema Zakonu o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn.) ne postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga. Međutim, ako se pre početka godine opredeli za utvrđivanje stvarnog prihoda od poljoprivrede i šumarstva i o tome obavesti nadležni poreski organ poljoprivrednik ne mora da registruje samostalnu delatnost, ali je dužan da vodi poslovne knjige u skladu sa čl. 43. do 50. Zakona o porezu na dohodak građana.

Osim navedenog, ulaskom u sistem PDV poljoprivrednik je prema članu 43. Zakona o porezu na dohodak građana obavezan da vodi poslovne knjige.

Poljoprivrednik može odlučiti da poslovne knjige vodi po sistemu:

– prostog knjigovodstva ili

– dvojnog knjigovodstva.

 

Vođenje poslovnih knjiga po sistemu prostog knjigovodstva

Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva (“Sl. glasnik RS”, br. 140/2004 – dalje: Pravilnik za prosto knjigovodstvo) propisuju se vrste i sadržina poslovnih knjiga i pomoćnih evidencija koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, način njihovog vođenja i iskazivanja finansijskog rezultata za obveznike poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.

U poslovnim knjigama poljoprivrednik je dužan da obezbedi podatke o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i druge podatke, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Pravilnikom za prosto knjigovodstvo.

Podaci iz poslovnih knjiga i evidencija koriste se za sastavljanje bilansa uspeha, poreskog bilansa, poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti, praćenje prometa dobara i usluga i obračun amortizacije i revalorizacije osnovnih sredstava.

Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje. Poljoprivrednik je dužan da poslovne knjige i druge knjigovodstvene isprave drži u poslovnoj prostoriji. Kad je vođenje knjigovodstva povereno profesionalnoj računovodstvenoj firmi, knjige i druge isprave o finansijskom poslovanju mogu se čuvati u prostorijama te firme. Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave čuvaju se najmanje pet godina od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose, ako zakonom nije drukčije određeno.

• Obavezno je vođenje sledećih poslovnih knjiga:

PK-1 – Poslovna knjiga prihoda i rashoda – u ovu poslovnu knjigu knjiže se prihodi od prodaje dobara i usluga, prihodi od finansiranja, vanredni prihodi, poslovni rashodi koji se odnose na ostvareni prihod i drugi podaci od značaja za praćenje prihoda i rashoda i

PK-2 – Poslovna knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara – knjiga se vodi u slobodnim listovima u vidu kartoteke posebno za svako osnovno sredstvo, a za predmete sitnog inventara može se otvoriti jedna kartica, s tim što se u njoj unosi pojedinačno svaki predmet sitnog inventara. U obrazac poslovne knjige PK – 2 unosi se inventarski broj kojim se numerišu osnovna sredstva hronološki, prema vremenu nabavke, naziv osnovnog sredstva i fabrički broj, metod amortizacije, amortizaciona stopa, datum nabavke i nabavna vrednost osnovnog sredstva.

Poljoprivrednik vodi i evidenciju o gotovim proizvodima na obrascima GP – Evidencija o gotovim proizvodima. Evidencija se vodi za svaku vrstu proizvoda koju proizvode.

• Otvaranje poslovnih knjiga prilikom početka rada poljoprivrednika

vrši se na osnovu podataka o imovini koju vlasnik – poljoprivrednik unosi u gazdinstvo kao svoj početni kapital. Imovina kojom poljoprivrednik počinje da radi mora da bude popisana, i to po vrsti, količini i vrednosti, a u popisnim listama se naznačuje da se predmeti unose kao početni kapital poljoprivrednika. Poljoprivrednik, koji unosi svoj početni kapital u robi ili materijalu za proizvodnju, njihovu vrednost popisuje, procenjuje i unosi u Obrazac PK – 1, u kolonu 12. Ako se unose određena osnovna sredstva ili predmeti alata i inventara koji se kalkulativno otpisuje, poljoprivrednik tu imovinu popisuje, procenjuje i unosi u Obrazac PK – 2. Obrazac PK – 1 i Obrazac PK – 2 overavaju se kod nadležnog poreskog organa pre početka knjiženja (u slučaju da se vode ručno).

Poslovne knjige se otvaraju prilikom početka rada poljoprivrednika i početkom svake poslovne godine. Knjige se mogu voditi ručno, odnosno u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od medijuma automatske ili mikrografske obrade podataka, tako da se po potrebi mogu odštampati ili prikazati na ekranu. Poljoprivrednik je dužan da poslovne knjige vodi ažurno i uredno, tako da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.

• Knjiženje prihoda

vrši se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovima i na način određen Zakonom o porezu na dohodak građana i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo i reviziju.

• U ukupan prihod uračunavaju se:

prihodi od prodaje proizvoda, roba, materijala i usluga, prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija, povraćaja poreskih dažbina, prihodi od davanja u zakup opreme ili prostorija, prihodi od članarina, prihodi od kamata, dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja iznad njihove sadašnje knjigovodstvene vrednosti na dan prodaje. Takođe se u ukupan prihod uračunavaju i finansijski prihodi.

Rashode čine:

nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, rezervni delovi, troškovi goriva i energije, troškovi zarada i naknada, usluge prevoza, PTT usluge, troškovi zakupa, sajmova, reklame i propagande, troškovi amortizacije, troškovi naknada (dnevnice, putni troškovi, topli obrok, troškovi reprezentacije, premije osiguranja, troškovi platnog prometa i dr.), zatim porezi i takse i drugi javni prihodi koje poljoprivrednik plaća i čija visina ne zavisi od rezultata poslovanja (porez na imovinu, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, administrativne, sudske, lokalne i druge takse).

Strane poslovnih knjiga uvek se numerišu odgovarajućim rednim brojem. Ukoliko se poslovne knjige vode preko računara, odštampani listovi moraju biti numerisani. Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, knjiženje prihoda i troškova poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje.

• Utvrđivanje rezultata

Poljoprivrednik u sledećim slučajevima obavezno utvrđuje finansijski rezultat poslovanja i sastavlja Bilans uspeha na Obrascu – BU:

– po završetku poslovne godine,

– prilikom prestanka obavljanja delatnosti i

– ukoliko sastavlja periodični poreski bilans (Obrazac PB – 2).

Finansijski rezultat poslovanja iskazuje se na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i popisa robe, repromaterijala, osnovnih sredstava i sitnog inventara, kao i popisa potraživanja i obaveza, ukoliko ih obveznik vodi u poslovnim knjigama.

• Pre sastavljanja bilansa uspeha obavezno se obavljaju sledeće radnje:

– vrši popis i usklađuje knjigovodstveno stanje sa utvrđenim stanjem;

– sprovode se potrebni obračuni (amortizacije, utvrđivanja srazmernog dela ukalkulisane razlike u ceni, cena koštanja zaliha, svođenje zaliha na njihovu bilansnu vrednost i dr.) i

– sastavlja se poreski bilans i utvrđuje obaveza za porez na dohodak.

Poljoprivrednici koji vode prosto knjigovodstvo sprovode popis (inventarisanje) sredstava, potraživanja i obaveza na način propisan čl. 15. i 16. Pravilnika o prostom knjigovodstvu. Pravilnikom o prostom knjigovodstvu nije preciziran broj članova popisne komisije. Popis može obaviti jedno lice, ukoliko to dozvoljava obim posla koji se obavlja. Naime, i prema članu 6. Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 137/2014 – dalje: Pravilnik o popisu), popis imovine i obaveza kod mikro pravnog lica i preduzetnika može vršiti jedno lice, na način i u rokovima propisanim ovim pravilnikom.

Popis repromaterijala sadrži vrstu repromaterijala, jedinicu mere, količinu, nabavnu cenu i nabavnu vrednost zaliha repromaterijala; popis repromaterijala obuhvata i repromaterijal sadržan u nedovršenoj proizvodnji i gotovim proizvodima. Popis repromaterijala vrši se za zalihe neupotrebljenog repromaterijala koje se nalaze na skladištima. Repromaterijal koji je trebovan za proizvodnju, ali do kraja popisa nije upotrebljen, treba posebno popisati na mestima na kojima se nalazi (u pogonu).

Popis osnovnih sredstava i sitnog inventara sadrži vrstu sredstava, količinu, revalorizovanu nabavnu vrednost i revalorizovanu otpisanu vrednost.

Popis robe se izvršava po mestima gde se nalazi (skladište, prodavnica) i po računopolagačima. Za sopstvenu robu koja se nalazi na tuđim skladištima popis vrši lice kod koga se roba nalazi i popisne liste dostavlja vlasniku robe. Ukoliko se ovaj postupak ne obavi, vlasnik robe izvršiće popis na osnovu dokumentacije koju poseduje o toj robi. Popisna lista za popis robe, shodno članu 15. stav 1. Pravilnika o prostom knjigovodstvu vrši se po istim stopama PDV i sadrži sledeće podatke: vrstu (naziv robe), jedinicu mere, količinu, prodajnu cenu sa PDV po jedinici mere, prodajnu vrednost robe, iznos ukalkulisanog PDV, iznos ukalkulisane razlike u ceni i nabavnu vrednost zaliha robe.

Popis potraživanja i obaveza vrši se, shodno članu 14. stav 2. Pravilnika o prostom knjigovodstvu, samo ukoliko obveznik za potraživanja i obaveze vodi pomoćne evidencije. Popisne liste se sastavljaju odvojeno za potraživanja i odvojeno za obaveze i sadrže sledeće podatke: redni broj, naziv kupca, odnosno dobavljača, broj fakture ili drugog dokumenta, iznos, datum dospeća za naplatu odnosno plaćanje i drugo.

Podaci iz popisnih lista unose se u Obrazac PK – 1 odmah po izvršenom popisu, a najkasnije narednog dana, shodno članu 16. stav 2. Pravilnika o prostom knjigovodstvu.

Prethodno se vrši sabiranje podataka iz svih kolona iz Obrasca PK-1 i njihov zbir se iskazuje u vidu međuzbira u svim kolonama. Posle iskazivanja međuzbira, vrši se unošenje podataka iz popisnih lista sa stanjem na dan 31. decembra na sledeći način:

– u kolonu 12 Obrasca PK – 1 unose se, u zavisnosti od toga koje vrste zaliha poseduje poljoprivrednik, sledeći podaci: nabavna vrednost zaliha popisane robe; nabavna vrednost zaliha reprodukcionog materijala i rezervnih delova; srazmeran deo reprodukcionog materijala sadržan u zalihama proizvoda iz kolone 13 Obrasca PK-1;
– u kolonu 14 Obrasca PK – 1 unosi se razlika u ceni vrednosti zaliha popisane robe iz popisne liste robe;
– u kolonu 15 Obrasca PK – 1 unosi se iznos obračunatog PDV iz popisne liste robe;
– u kolonu 16 Obrasca PK – 1 unosi se iznos prodajne vrednosti robe sa PDV iz popisne liste.

Za uneti iznos iz popisnih lista umanjuje se međuzbir iskazan u Obrascu PK – 1 (metodom storna). Nakon ovih knjiženja utvrđuje se konačni saldo svih kolona i zaključuje Obrazac PK – 1. Dobijeni saldo (razlika između nabavne vrednosti robe, repromaterijala i rezervnih delova i njihove vrednosti utvrđene popisom na kraju godine) predstavlja ukupan iznos nabavne vrednosti prodate robe, repromaterijala sadržanih u prodatim proizvodima i ugrađenih rezervnih delova, koji se uključuju u finansijski rezultat poslovanja.

Na osnovu podataka iz popisne liste i upoređivanjem sa podacima iz Obrasca PK-1, utvrđuju se razlike, odnosno manjkovi i viškovi, koji se zatim unose u Obrazac PK-1.

Po završetku poslovne godine i posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna, zaključuje se Obrazac PK – 1, tako što se ispod poslednjeg knjiženja izvede zbir svih iznosa iz kolona u kojima su iskazane novčane vrednosti. Zaključene poslovne knjige obveznik overava svojim potpisom i pečatom (član 13. Pravilnika o prostom knjigovodstvu).

Nakon usklađivanja poslovnih knjige i njihovog zaključivanja, unose se podaci u Bilans uspeha – Obrazac BU.

Bilans uspeha potpisuju lice odgovorno za njegovo sastavljanje i poljoprivrednik koji bilans overava pečatom.

Vođenje poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva

U slučaju kada se poljoprivrednik opredeli da vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva primenjuju se odredbe Zakona o računovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2013) u skladu sa kojim se poljoprivrednik koji je mikro pravno lice, može opredeliti da za priznavanje i vrednovanje stavki u finansijskim izveštajima primenjuje Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014 – dalje: Pravilnik za mikro pravna lica) ili eventualno Međunarodni standard finansijskog izveštavanja (IFRS) za male i srednje entitete (“Sl. glasnik RS”, br. 117/2013 – dalje: MSFI za MSP), koji ukoliko se opredeli mora da primenjuje u kontinuitetu. Međutim, ukoliko je poljoprivrednik malo pravno lice, obavezno primenjuje MSFI za MSP.

Računovodstveno evidentiranje poslovnih promena kod poljoprivrednika koji primenjuju dvojno knjigovodstvo vrši se u skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2014), a popis u skladu sa Pravilnikom o popisu.

Primer računovodstvenog evidentiranja kod poljoprivrednika koji knjige vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva:

Poljoprivrednik gaji pšenicu. Nema početnih zaliha gotovih proizvoda.

1) U finansijskom knjigovodstvu su nastali sledeći troškovi:

Račun

Iznos

511 – Troškovi materijala za izradu

500.000

513 – Troškovi goriva i energije

200.000

520 – Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)

250.000

521 – Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca

20.000

522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu

50.000

523 – Troškovi naknada po autorskim ugovorima

20.000

532 – Troškovi usluga održavanja

30.000

535 – Troškovi reklame i propagande

30.000

540 – Troškovi amortizacije

40.000

541 – Troškovi rezervisanja za garantni rok

3.000

550 – Troškovi neproizvodnih usluga

5.000

551 – Troškovi reprezentacije

12.000

Ukupno:

1.160.000

Na osnovu izveštaja o obračunu troškova vrši se preuzimanje troškova u klasu 9 i to: 1.000.000 dinara su troškovi koji se odnose na nosioce troškova, a 160.000 dinara su troškovi nabavke, uprave i prodaje koji se direktno prenose na rashode perioda.

1a) Na kraju godine pšenica se (naravno) nalazi na njivi. Vrednovanje proizvodnje u toku izvršeno je po dotadašnjoj ceni koštanja.

2) U toku sledeće godine požnjevena je pšenica i smešteno je u silose 95 tona pšenice. Berzanska cena pšenice je 10 dinara po kilogramu (izveštaj o predaji br. 1.).

3) Prodato je 70 tona pšenice po ceni od 12 dinara po kilogramu (faktura br. 1. i otpremnica br. 1.).

4) Na datum bilansa berzanska cena pšenice je 11 dinara po kilogramu. Na zalihama se nalazi 25 tona pšenice.

Dnevnik glavne knjige klase 9 – po stvarnoj ceni

R. br.

Konto

OPIS

Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1

2

3

4

5

6

1)

950

Nosioci troškova

1.000.000

982

Troškovi perioda

160.000

902

Račun za preuzimanje troškova

1.160.000

po obračunu troškova

2)

960

Gotovi proizvodi

950.000

985

Slobodan račun

50.000

950

Nosioci troškova

1.000.000

izveštaj o predaji gotovih proizvoda br. 1. (95.000 kg x 10 din/kg)

3)

980

Troškovi prodatih proizvoda i usluga

700.000

960

Gotovi proizvodi

700.000

otpremnica br. 1. (70.000 kg x 10 din/kg)

3a)

903

Račun za preuzimanje prihoda

840.000

986

Prihodi po osnovu proizvoda i usluga

840.000

faktura br. 1. (70.000 kg x 12 din/kg)

Napomena: promena br. 4) se ne knjiži jer se u skladu sa Odeljkom 34 MSFI za MSP, odnosno na datum bilansa ne vrši promena vrednosti zaliha po osnovu promena njihovih tržišnih cena. Naime, prema paragrafu 34.5 MSFI za MSP, poljoprivredni proizvodi ubrani od bioloških sredstava entiteta odmeravaju se po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje u momentu ubiranja. Ovakvo odmeravanje predstavlja nabavnu vrednost/cenu koštanja na taj datum kada se primenjuje Odeljak 13 Zalihe ili neki drugi primenljivi odeljak ovog standarda. Na isti način postupaju i poljoprivrednici koji primenjuju Pravilnik za mikro pravna lica.

Dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva

R. br.

Konto

OPIS

Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1

2

3

4

5

6

1a)

110

Nedovršena proizvodnja

1.000.000

630

Povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga

1.000.000

za krajnje stanje zaliha

3)

204

Kupci u zemlji

924.000

614

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu (70.000 kg x 12 din/kg)

840.000

471

Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po posebnoj stopi (osim primljenih avansa)

84.000

faktura br. 1.

4)

120

Gotovi proizvodi (25.000 kg x 11 dinara)

275.000

631

Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i nedovršenih usluga

725.000

110

Nedovršena proizvodnja

1.000.000

za krajnje stanje zaliha

U slučaju da se poljoprivrednik opredeli da pšenicu u toku godine vrednuje po planskoj ceni od 8 dinara po kilogramu knjiženje ovog primera u klasi 9 bi izgledalo:

Dnevnik glavne knjige klase 9 – po planskoj ceni

R. br.

Konto

OPIS

Iznos

duguje

potražuje

duguje

potražuje

1

2

3

4

5

6

1)

950

Nosioci troškova

1.000.000

982

Troškovi perioda

160.000

902

Račun za preuzimanje troškova

1.160.000

po obračunu troškova

2)

960

Gotovi proizvodi

760.000

969

Odstupanja u troškovima gotovih proizvoda

240.000

950

Nosioci troškova

1.000.000

izveštaj o predaji gotovih proizvoda br. 1. (95.000 kg x 8 din/kg)

3)

980

Troškovi prodatih proizvoda i usluga

560.000

960

Gotovi proizvodi

560.000

otpremnica br. 1. (70.000 kg x 8 din/kg)

3a)

903

Račun za preuzimanje prihoda

840.000

986

Prihodi po osnovu proizvoda i usluga

840.000

faktura br. 1. (70.000 kg x 12 din/kg)

5)

980

Troškovi prodatih proizvoda i usluga

176.842

969

Odstupanja u troškovima gotovih proizvoda

176.842

obračun srazmernog dela odstupanja

5a)

988

Slobodan račun

13.158

969

Odstupanja u troškovima gotovih proizvoda

13.158

usklađivanje sa bilansnim – stvarnim stanjem

Obračun uz promenu br. 5:

Odstupanje u troškovima proizvoda u iznosu od 240.000 dinara odnosilo se na proizvedenih 95.000 kg pšenice. S obzirom da je prodato 70.000 kg pšenice, prvo treba isknjižiti srazmeran deo odstupanja od 176.842 dinara. Nakon ovog isknjižavanja dugovni saldo računa 980 je 736.842 dinara. U pitanju je stvarna cena koštanja prodate pšenice. Proveru tačnosti ovog iznosa uradićemo na sledeći način:

Cena koštanja kilograma pšenice je 10,53 dinara (736.842 / 70.000). S obzirom da je prodato 70.000 kg, proizvod te količine i cene koštanja po kilogramu daje iznos od 736.842 dinara.

U narednoj tabeli prikazano je stanje grupe 96 nakon isknjižavanja dela odstupanja i svođenje stanja na toj grupi na bilansnu – stvarnu vrednost zaliha pšenice:

R. br.

Račun

Iznos

Napomena

1.

960 – Gotovi proizvodi

200.000

25.000 kg x 8 din/kg

2.

969 – Odstupanja u troškovima proizvoda

63.158

3.

Grupa 96 (1+2)

263.158

4.

Bilansna – stvarna vrednost grupe 96

250.000

25.000 kg x 10 din/kg

5.

Knjižiti na 969 (4-3)

-13.158

Nakon sprovedenog knjiženja stanje na grupi 96 je sledeće:

R. br.

Račun

Iznos

Napomena

1.

960 – Gotovi proizvodi

200.000

25.000 kg x 8 din/kg

2.

969 – Odstupanja u troškovima proizvoda

50.000

3.

Grupa 96 (1+2)

250.000

25.000 kg x 10 din/kg

PORESKO-RAČUNOVODSTVENI TRETMAN POKLONA POVODOM DANA ŽENA – 8. MARTA

• Primeri obračuna poreza i doprinosa sa neoporezivim iznosom koji se primenjuje od 1. februara 2016. godine •

Pokloni učinjeni povodom 8. marta – Dana žena od strane poslodavca zaposlenim ženama i ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca (žene penzioneri, žene poslovnih partnera) imaju različit tretman po pitanju obaveze plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (dalje: doprinosi), zavisno od prirode pravnog odnosa između davaoca i primaoca poklona.

Drugim rečima, obaveza plaćanja poreza i doprinosa zavisi od toga da li se poklon daje ženama koje su u radnom odnosu kod poslodavca – davaoca poklona ili ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona.

Pokloni ženama koje su u radnom odnosu kod davaoca poklona

Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi pravo zaposlenih na druga primanja, što znači da poslodavac može da donese odgovarajući akt (odlukom) o davanju poklona zaposlenim ženama povodom 8. marta, ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom zaposlenog smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 13, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), čl. 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

To znači da se sva primanja zaposlenog iz radnog odnosa ostvarena kod poslodavca, osim navedenih izuzetaka (naknade troškova i drugih primanja), smatraju zaradom. Prema tome, i primanje po osnovu poklona koje poslodavac povodom 8. marta daje ženama zaposlenim kod njega, ima tretman zarade, s obzirom da je osnov za ovo davanje sadržan u odredbi člana 120. tačka 4) Zakona o radu koja nije isključena iz zarade.

Poslodavac obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10% saglasno čl. 13, 14. i 16. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) i doprinose na zaradu po zbirnoj stopi od 19,9% na teret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.

U pogledu obaveze plaćanja poreza na zarade i doprinosa na primanje po osnovu poklona poslodavca nije od značaja da li se to primanje ostvaruje u novcu ili robi. Poslodavac može poklon da učini u vidu gotovinske isplate novčanih sredstava, davanjem poklon-čestitke, novčanog bona, plaćanjem turističkog putovanja i sl., međutim, nezavisno od oblika u kome je učinjen poklon, to primanje ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza i doprinosa.

Kakav će tretman imati iznos poklona koji poslodavac daje zaposlenim ženama povodom 8. marta, po osnovu načina obračuna poreza i doprinosa, zavisi od toga kada se vrši isplata poklona – da li zajedno sa zaradom ili samo poklon, a to mogu biti sledeći slučajevi:

• iznos poklona se isplaćuje zajedno sa zaradom ili akontacijom zarade za prethodni mesec, odnosno kumulira se sa tom isplatom i obračun poreza i doprinosa vrši odjednom na zaradu i na poklon (npr. početkom marta isplaćuje se poklon za 8. mart zajedno sa zaradom ili akontacijom za februar);

• isplaćuje se samo poklon za 8. mart pre isplate zarade odnosno akontacije za prethodni mesec (za februar), u kom slučaju iznos poklona predstavlja akontaciju zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona se isplaćuje posle isplaćene akontacije zarade za prethodni mesec, kada predstavlja isplatu drugog dela zarade za prethodni mesec;

• iznos poklona koji se isplaćuje predstavlja akontaciju zarade za tekući mesec (npr. isplaćena je zarada za februar u februaru, a poklon se isplaćuje početkom marta i predstavlja akontaciju zarade za mesec mart).

 

Pokloni ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona

Pokloni koji se povodom 8. marta daju ženama koje nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona imaju poreski tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. Zakona, na koje se plaća porez po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Na poreski tretman prihoda po osnovu poklona nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

 

Pokloni koji se daju iz sindikalne članarine

Pokloni koji se povodom 8. marta daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira da li se daju ženama koje su u radnom odnosu (zaposlene) kod davaoca poklona (u ovom slučaju to je poslodavac) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Ovo iz razloga što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona, koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Prilikom davanja poklona iz sredstava sindikalne članarine potrebno je, iz dokumentacije koja dokazuje izvor tih sredstava, da jasno i nedvosmisleno proizilazi da se radi o sredstvima prikupljenim od sindikalne članarine ili drugih izvora sredstava na koja su prethodno plaćeni porez i doprinosi, a ne da se radi o sredstvima poslodavca prenetim sindikalnoj organizaciji.

Međutim, ako sindikat daje poklone zaposlenim ženama za 8. mart iz sredstava sindikata koja nisu prikupljena od sindikalne članarine već iz nekih drugih prihoda sindikata, npr. donacije spoljnih saradnika ili prenosa sa računa poslodavca, u tom slučaju poklon ima karakter zarade, iako ga daje sindikat, i podleže obavezi plaćanja poreza i doprinosa na zarade.

Troškovi ugostiteljskih usluga

Troškovi koje poslodavac ima po osnovu ugostiteljskih usluga povodom prigodnog obeležavanja 8. marta imaju karakter reprezentacije, ukoliko je opštim aktom poslodavca uređen način obeležavanja Dana žena.

Navedeni troškovi moraju da budu dokumentovani verodostojnim ispravama (računima).

Troškovi po tom osnovu ne smatraju se zaradom, odnosno drugim prihodom, te se ne oporezuju porezom na dohodak građana i ne podležu plaćanju doprinosa.

Oporezivanje poklona porezom na dodatu vrednost

Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015 i 5/2016 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon o PDV) predviđeno je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti kao i uvoz dobara u Republiku.

Odredbom člana 4. stav 4. tačka 2) Zakona o PDV propisano je da se sa prometom dobara uz naknadu izjednačava svaki drugi promet dobara bez naknade.

Svaki drugi promet dobara bez naknade, pod kojim se podrazumeva i davanje poklona za 8. mart, oporeziv je PDV samo pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o PDV, propisano je da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi člana 28. stav 2. Zakona o PDV, obveznik može da ostvari ako poseduje:

1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog člana Zakona o PDV, propisano je da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Saglasno odredbi stava 4. istog člana Zakona o PDV, pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1. do 3. ovog člana.

Obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28. stav 6).

KADA OBVEZNIK PDV KUPUJE DOBRA RADI POKLANJANJA ZAPOSLENIMA, nema obavezu da obračuna PDV prilikom poklanjanja tih dobara, s obzirom da u ovom slučaju obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu njihove nabavke (nabavljena dobra ne koristi za potrebe obavljanja delatnosti kako je to propisano u članu 28. stav 1. Zakona o PDV).

KADA OBVEZNIK PDV POKLANJA DOBRA IZ SVOJE POSLOVNE IMOVINE (npr: proizvođač ili trgovac kožne galanterije poklanja za 8. mart neki od tih proizvoda) dužan je da po tom osnovu obračuna PDV, ako je prilikom nabavke ili proizvodnje tih dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (s obzirom da je prilikom nabavke sirovine za proizvodnju proizvoda kožne galanterije, odnosno nabavke proizvoda kožne galanterije za dalju prodaju koristio prethodni porez koji mu je bio zaračunat od strane obveznika PDV – isporučioca tih dobara, s obzirom da je nabavku sirovina vršio za svrhe obavljanja delatnosti).

Osnovica na koju se obračunava PDV je cena koštanja odnosno nabavna cena tih ili sličnih dobara u momentu kada se dobra poklanjaju.

KADA OBVEZNIK PDV DAJE POKLONE MANJE VREDNOSTI POVREMENO RAZLIČITIM LICIMA, saglasno članu 6. stav 1. tačka 4) Zakona o PDV to se ne smatra prometom koji je oporeziv PDV.

Poklonom manje vrednosti u smislu člana 9. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti (“Sl. glasnik RS”, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik) smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom u skladu sa članom 8. ovog pravilnika, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.

Saglasno navedenim odredbama Zakona o PDV i Pravilnika, pokloni koje obveznik PDV daje svojim zaposlenima povodom 8. marta, ne smatraju se poklonima manje vrednosti, bez obzira na njihovu vrednost.

Obveznik PDV koji svojim zaposlenima na ime poklona za 8. mart daje novčana sredstva ili poklon čestitke na kojima je naznačena novčana vrednost nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, saglasno članu 3. Zakona o PDV.

 

Doneti su pravilnici o poreskim prijavama i novi Katalog vrste prihoda

(primena od 1. marta 2016. godine)

U „Sl. glasniku RS“ br. 14, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po odbitku na prihode i naknade koje ostvaruju nerezidentna i rezidentna pravna lica, kojim je propisan novi Obrazac PDPO/S koji se, od 1. marta 2016. godine, dostavlja u elektronskom obliku, kao i novi Katalog šifara vrste prihoda/naknade na koje se plaća porez na dobit po odbitku i po rešenju, koji se takođe primenjuje od 1. marta 2016. godine.

Pored toga, propisan je novi Katalog vrste prihoda, koji je sastavni deo Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku („Sl. glasnik RS“, br. 74/13, … i 71/14), u kojem je izvršeno usklađivanje šifara vrste prihoda sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 112/15).

Objavljeni su i sledeći pravilnici, kojima se propisuju poreske prijave koje će se, od 1. marta 2016. godine, dostavljati elektronskim putem:

  • Pravilnik o poreskoj prijavi o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva (propisan novi Obrazac PP OD-O);
  • Pravilnik o načinu obračunavanja, sadržini i načinu vođenja evidencije, obliku i sadržini poreske prijave poreza na premije neživotnih osiguranja (propisan novi Obrazac PP-PPNO);
  • Pravilnik o načinu i postupku utvrđivanja dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, odnosno stečaju (propisan novi Obrazac DPDL/S);
  • Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit po rešenju na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvaruje nerezidentno pravno lice (propisan novi Obrazac PP KDZN).

Posebni informacioni sistem Agencije od danas dostupan korisnicima – 1. februar 2016

Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike da je od danas, 1. februara 2016. godine, u okviru dela Finansijski izveštaji, omogućen pristup Posebnom informacionom sistemu Agencije, kojim se obezbeđuje jedinstven postupak unosa, kontrole, potpisivanja i dostavljanja izveštaja za statističke potrebe i finansijskih izveštaja sa propisanom dokumentacijom za 2015. godinu.

Podsećamo da Zakon o računovodstvu obavezuje sva pravna lica i preduzetnike koji vode dvojno knjigovodstvo da izveštaje za statističke potrebe, kao i finansijske izveštaje i propisanu dokumentaciju za 2015. godinu, dostavljaju Agenciji, isključivo u elektronskom obliku, primenom Posebnog informacionog sistema Agencije, potpisane kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika.

Za primenu posebnog informacionog sistema Agencija je obezbedila Tehničko uputstvo za primenu tog sistema, kao i Tehničko uputstvo za potpisivanje dokumenata i zahteva kvalifikovanim elektronskim potpisom. Za rešavanje spornih pitanja u vezi primene posebnog informacionog sistema Agencije korisnici se mogu obratiti na elektronsku adresu sd@apr.gov.rs.

Pored toga, Agencija je korisnicima obezbedila uvid u evidenciju obveznika putem linka Pretraga evidencije obveznika. Pretraga se može vršiti po matičnom broju, poreskom identifikacionom broju (PIB) ili po nazivu pravnog lica odnosno preduzetnika. Kroz pretragu evidencije obveznika korisnicima su na raspolaganju podaci za svakog pojedinačnog obveznika, i to: statusni podaci, podaci o zakonskom zastupniku, veličina obveznika, obaveza vršenja revizije, računovodstvena regulativa kao i o obrascima na kojima obveznik sastavlja izveštaje.

U slučaju da uvidom u pomenutu evidenciju obveznik, eventualno, utvrdi da podaci nisu ažurni, potrebno je da uputi reklamaciju za ažuriranje tih podataka na elektronsku adresu obveznicifi@apr.gov.rs.

Detaljna uputstva za sastavljanje i dostavljanje svih vrsta izveštaja za 2015. godinu korisnicima su dostupna putem linka Vrste finansijskih i drugih izveštaja i dokumentacije.

OBRAČUN PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2015. GODINU

  1. Amortizacija stalnih sredstava kao rashod u poreskom bilansu

Prilikom utvrđivanja oporezive dobiti kao osnovice poreza na dobit pravnih lica, amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015 – dalje: Zakon). To znači da se iznos amortizacije iskazan u bilansu uspeha kao rashod (utvrđena u skladu sa propisima o računovodstvu), ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu, već se poreski priznat rashod amortizacije utvrđuje u skladu sa pravilima utvrđenim Zakonom. To se postiže iskazivanjem obračunate računovodstvene amortizacije na rednom broju 18. poreskog bilansa (Obrazac PB 1), a poreske amortizacije na rednom broju 19. poreskog bilansa. To dalje znači da se oporeziva dobit uvećava za iznos računovodstvene, a umanjuje za iznos poreske amortizacije.

Pored Zakona utvrđivanje i iskazivanje poreske amortizacije uređeno je i:

– Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2004 i 99/2010 – dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji) i

– Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2014 i 41/2015 – dalje: Pravilnik o poreskom bilansu).

Za utvrđivanje stalnih sredstava za koja se obračunava poreska amortizacija od značaja je i Opšti akt obveznika, npr. Pravilnik o računovodstvenim politikama dalje: Opšti akt obveznika.

Zakonom (čl. 10. i 10a) je propisano da se amortizacija stalnih sredstava priznaje kao rashod u iznosu i na način utvrđen tim zakonom, definisan je pojam stalnih sredstava, propisano je pet amortizacionih grupa u koje se stalna sredstva razvrstavaju, propisane su amortizacione stope koje se primenjuju za svaku grupu sredstava, metode obračuna poreske amortizacije i na koje grupe sredstava se primenjuju, kao i način na koji se utvrđuje osnovica za obračun poreske amortizacije u slučaju kada je stalno sredstvo nabavljeno od povezanog lica iz člana 59. Zakona.

Pravilnikom o poreskoj amortizaciji su bliže uređeni način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja poreske amortizacije.

Pravilnikom o poreskom bilansu uređeno je utvrđivanje osnovice poreza na dobit pravnih lica u Obrascu PB 1 – Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica – dalje: Obrazac PB 1. Članom 3. stav 1. tačka 1) Pravilnika o poreskom bilansu, uređeno je da se pri utvrđivanju osnovice poreza na dobit u Poreskom bilansu polazi od dobiti iz bilansa uspeha – njenim iskazivanjem na r. br. 1. Obrasca PB 1. Kako je dobit iz bilansa uspeha utvrđena na osnovu rashoda u kojima su sadržani i rashodi računovodstvene amortizacije, koji se ne priznaju u poreske svrhe, potrebno je zameniti ih rashodima poreske amortizacije. Znači, potrebno je dobit iz bilansa uspeha uvećati za računovodstvenu amortizaciju i umanjiti za poresku amortizaciju, kako smo već naveli na početku ovog teksta. Naravno, treba imati u vidu da se osim korekcije po osnovu amortizacije, u poreskom bilansu vrše i druge korekcije po osnovu drugihprihoda i rashoda koji se ne priznaju ili se drugačije priznaju u poreskom bilansu saglasno odredbama Zakona.

Napominjemo poslednje izmene Zakona, koje su izvršene u decembru 2015. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 112/2015), ne utiču na utvrđivanje poreske amortizacije za 2015. godinu.

Opštim aktom obveznika, neophodno je da budu definisani vrednosni kriterijumi za priznavanje i razgraničavanje stalnih sredstava od obrtnih sredstava (od čega zavisi da li sredstvo podleže obračunu poreske amortizacije), o čemu će u nastavku biti više reči.

1.1 Stalna sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije

Saglasno odredbama člana 10. Zakona, stalna sredstva za koja se obračunava poreska amortizacija obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i koja se saglasno propisima kojima se uređuje računovodstvo i MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, u poslovnim knjigama obveznika priznaju kao stalna sredstva, osim prirodnih bogatstava koja se ne troše, kao i nematerijalna sredstva, osim goodwill-a.

Prema tome, stalnim sredstvima za koja se utvrđuje poreska amortizacija smatraju se:

materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i koja se, saglasno propisima kojima se uređuje računovodstvo, u poslovnim knjigama obveznika priznaju kao stalna sredstva i

nematerijalna sredstva.

Izuzetak predstavljaju prirodna bogatstva koja se ne troše i goodwill za koja se poreska amortizacija ne obračunava i ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu.

Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da su bitni uslovi da bi se nabavljeno materijalno sredstvo razvrstalo kao stalno sredstvo koje podleže obračunu amortizacije:

da mu je vek trajanja duži od jedne godine i

da se u poslovnim knjigama obveznika evidentira kao osnovno sredstvo, odnosno kao nematerijalno ulaganje.

Za potrebe poreske amortizacije, značajno je da li je prilikom nabavke sredstvo razvrstano kao osnovno sredstvo ili kao obrtno sredstvo (rezervni delovi, alat i sitan inventar), odnosno kao nematerijalna imovina. Kriterijumi za razvrstavanje na osnovna sredstva su:

– da je vek trajanja nabavljenog sredstva duži od godinu dana i

– da je ispunjen kriterijum značajnosti propisan Opštim aktom obveznika.

Podsećamo da je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011), koje su izvršene u decembru 2012. godine Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 119/2012 – dalje: Izmene Zakona), u članu 10. stav 2. ovog zakona, brisan propisani vrednosni kriterijum za razvrstavanje nabavljenih sredstava u stalna sredstva ili sitan inventar u visini prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Nakon brisanja Zakonom propisanog vrednosnog kriterijuma, obveznici počevši od 2013. godine razvrstavanje nabavljenih stalnih sredstava za potrebe obračuna poreske amortizacije vrše prema odredbama svog opšteg akta.

Prema odredbi člana 8. Pravilnika o poreskoj amortizaciji, ne obračunava se amortizacija za stalna sredstva koja se po propisima koji uređuju računovodstvo vode kao zalihe.

1.2 Razvrstavanje stalnih sredstava u amortizacione grupe

Prema odredbi člana 10. stav 3. Zakona, stalna sredstva se razvrstavaju u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama:

1) I grupa 2,5%;

2) II grupa 10%;

3) III grupa 15%;

4) IV grupa 20%;

5) V grupa 30%.

Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti, dok su sva ostala stalna sredstva razvrstana u grupe II do V.

Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno, a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda, utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda.

Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Osnovicu za poresku amortizaciju za ova sredstva u prvoj godini čini nabavna vrednost, a u narednim periodima neotpisana vrednost.

Razvrstavanje sredstava po poreskim amortizacionim grupama prvi put je primenjeno na iskazano stanje osnovnih sredstava u računovodstvu na dan 31.12.2003. godine. Sva osnovna sredstva koja su imala sadašnju vrednost na dan 31.12.2003. godine, izuzev nekretnina koje su namenjene prodaji i koje su se od 1.1.2004. godine vodile na zalihama, razvrstana su u navedene poreske grupe, nezavisno od njihove nabavne vrednosti. Za nabavljena sredstva posle 1.1.2004. godine, pa sve do 31.12.2012. godine, razvrstavanje za poreske svrhe je vršeno u skladu sa Zakonom propisanim vrednosnim kriterijumom (prosečna zarada u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku). Od 1.1.2013. godine razvrstavanje za svrhu obračuna poreske amortizacije vrši se u skladu sa vrednosnim kriterijumom utvrđenim Opštim aktom obveznika.

  1. Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu

Stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu jesu nepokretnosti. Prema Pravilniku o poreskoj amortizaciji, u prvu amortizacionu grupu su razvrstane sledeće nepokretnosti:

  1. Asfaltne površine
  2. Avionske piste
  3. Brane za akumulaciju voda
  4. Cevi za gasovod
  5. Dokovi za vezivanje brodova
  6. Elektrane
  7. Električni dalekovodi
  8. Eskalatori – pokretne stepenice
  9. Hangari
  10. Lukobrani
  11. Marine
  12. Mostovi
  13. Nadvožnjaci i vijadukti
  14. Naftovodi
  15. Odvodni i dovodni kanali
  16. Parking površine
  17. Putevi i auto-putevi
  18. Ribnjaci
  19. Skladišta i rezervoari
  20. Sportski objekti (stadioni, bazeni, sportske hale i dr.)
  21. Silosi na poljoprivrednim dobrima
  22. Tuneli
  23. Vodovodi i cevovodi
  24. Železnička infrastruktura
  25. Zgrade
  26. Sve ostale nepomenute nepokretnosti
Stopa amortizacije za prvu amortizacionu grupu je 2,5%. Amortizacija se utvrđuje primenom proporcionalne metode, za svako stalno sredstvo posebno.

Imajući u vidu odredbe člana 10. Zakona, poreska amortizacija se obračunava za sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim sredstvima, tj. i za nekretnine za redovno poslovanje i za investicione nekretnine (nezavisno od toga što nekretnine koje se vrednuju po metodi fer vrednosti ne podležu obračunu računovodstvene amortizacije), osim prirodnih bogatstava koja se ne troše.

To dalje znači da se poreska amortizacija ne obračunava na nekretnine pribavljene radi prodaje, koje se evidentiraju na računima grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji.

2.1 Početak i prestanak obračuna poreske amortizacije za sredstva koja se razvrstavaju u prvu amortizacionu grupu (nepokretnosti)

Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu, a koja su stečena u toku poreskog perioda, utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva, saglasno propisima o računovodstvu, postanu raspoloživa za korišćenje.

Za stalna sredstva iz ove grupe, otuđena u toku poreskog perioda, poreska amortizacija se obračunava do dana otuđenja tog sredstva.

Prema našem mišljenju, obveznici koji u skladu sa propisima o računovodstvu vrše reklasifikovanje nekretnina sa računa grupe 02 – Nekretnine, postrojenja i oprema na račune grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji (entiteti koji primenjuju pune standarde), poresku amortizaciju za ta sredstva obračunavaju i nakon reklasifikacije, tj. do momenta prodaje, tj. otuđenja (praktično reklasifikovanje stalnog sredstva na račune grupe 14 nema uticaja na poresku amortizaciju). Međutim, s obzirom da ovo pitanje nije precizno uređeno Pravilnikom o poreskoj amortizaciji, kao i da su odredbe člana 3. stav 5. i člana 8. navedenog pravilnika na neki način u koliziji, moguća su i drugačija tumačenja, tj. tumačenja da u momentu reklasifikacije na račune grupe 14 treba obustaviti obračun poreske amortizacije. Naše mišljenje je da je intencija odredbe člana 8. Pravilnika o poreskoj amortizaciji ta da se poreska amortizacija ne obračunava samo na ona stalna sredstva koja se inicijalno vode kao zalihe.

Pored toga, iako to nije izričito propisano Zakonom i Pravilnikom o poreskoj amortizaciji, mišljenja smo da se obračun poreske amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u prvu amortizacionu grupu prekida i u slučaju kada je sredstvo u potpunosti otpisano u skladu sa poreskim propisima. S obzirom da je stopa poreske amortizacije za ova sredstva 2,5% i da se primenjuje proporcionalna metoda otpisa, stalno sredstvo se poreski amortizuje za 40 godina (100/2,5).

Prema tome, obračun poreske amortizacije za sredstva iz prve grupe se obustavlja kada je nepokretnost otuđena ili je u potpunosti otpisana u skladu sa poreskim propisima.

Kako obračun poreske amortizacije započinje od dana kada je nepokretnost stavljena u upotrebu i obračunava se do dana otuđenja, proizilazi da se obračun amortizacije vrši na dnevnom nivou za mesec u kom je nepokretnost postala raspoloživa za upotrebu, odnosno za mesec u kom je izvršeno otuđenje.

Podsećamo da je za obračun računovodstvene amortizacije moguće opštim aktom o računovodstvu urediti da se amortizacija obračunava od početka meseca u kom je sredstvo postalo raspoloživo za upotrebu, ili od početka narednog meseca. Iako ova mogućnost nije propisana za obračun poreske amortizacije, zbog jednostavnosti obračuna obveznik može odlučiti da obračuna poresku amortizaciju na mesečnom nivou, ukoliko to znači da je na sopstveni teret obračunao niži iznos poreske amortizacije (npr. obveznik je nepokretnost otuđio 13. juna, i obračun poreske amortizacije vrši sa 31. majem – ne računa poresku amortizaciju za 13 dana u junu, čime je obračunao poresku amortizaciju u nižem iznosu na sopstveni teret).

2.2 Osnovica za obračun poreske amortizacije za sredstva koja se razvrstavaju u prvu amortizacionu grupu (nepokretnosti)

Zakonom je uređeno da se poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu utvrđuje primenom proporcionalne metode, na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva, za svako stalno sredstvo posebno. Isto je propisano i Pravilnikom o poreskoj amortizaciji (član 3. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 9. Pravilnika o poreskoj amortizaciji propisano je da osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava na dan 1. januara 2004. godine kod pravnih lica koja primenjuju međunarodne računovodstvene standarde od 1. januara 2004. godine čini neotpisana vrednost stalnih sredstava utvrđena na dan 31. decembra 2003. godine, u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali na godišnje finansijske izveštaje za 2003. godinu.

U vezi sa navedenim u početku primene poreske amortizacije javila se dilema šta je u stvari osnovica na koju će se primeniti propisana stopa prilikom utvrđivanja poreske amortizacije za sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu – nabavna ili neotpisana vrednost.

Po navedenom pitanju Ministarstvo finansija je dalo Objašnjenje, br. 430-07-55/2005-04 od 5.10.2005. godine, gde je iznelo stav da se navedena odredba ne primenjuje na stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu.

Iz Objašnjenja Ministarstva finansija, br. 430-07-55/2005-04 od 5.10.2005. godine
“…Članom 9. Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2004 – dalje: Pravilnik), uređeno je da osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava na dan 1. januara 2004. godine kod pravnih lica koja primenjuju MRS od 1. januara 2004. godine, čini neotpisana vrednost stalnih sredstava utvrđena na dan 31. decembra 2003. godine, u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali na godišnje finansijske izveštaje za 2003. godinu.

Odredba člana 9. Pravilnika može se odnositi samo na stalna sredstva razvrstana u grupe II – V, s obzirom da osnovicu za amortizaciju za stalna sredstva razvrstana u I grupu čini nabavna vrednost stalnog sredstva.”

U skladu s navedenim, osnovicu za obračun poreske amortizacije za sredstva koja se svrstavaju u prvu amortizacionu grupu (nepokretnosti) čini:

– nabavna vrednost na dan 31.12.2003. godine,

– nabavna vrednost utvrđena u momentu nabavke, za nepokretnosti nabavljane od 2004. godine do danas.

To takođe znači da ni na početku primene obračuna poreske amortizacije na osnovicu za obračun amortizacije nije mogla uticati procena nepokretnosti po fer vrednosti, jer i u slučaju da su obveznici u skladu sa svojim opštim aktom o računovodstvu vršili procenu nepokretnosti po fer vrednosti, kao osnovica za obračun poreske amortizacije je morala biti uzeta nabavna vrednost na dan 31.12.2003. godine.

Iz Objašnjenja Ministarstva finansija, br. 430-07-55/2005-04 od 5.10.2005. godine
“…Nabavnu vrednost stalnog sredstva u knjigovodstvu obveznika u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema čine: fakturna vrednost dobavljača, odgovarajući porezi (ukoliko konkretan promet nije oslobođen plaćanja tih poreza), direktni troškovi nabavke, direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti i sl.

Osim toga, nabavnu vrednost stalnog sredstva (trošak nabavke) mogu činiti i kamate i drugi troškovi pozajmljivanja pod uslovima predviđenim MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja, odnosno ukoliko se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi tog sredstva.

Ukoliko je obveznik u skladu sa MRS, kamate i druge troškove pozajmljivanja uključio u nabavnu vrednost u svom knjigovodstvu, tako iskazana nabavna vrednost (trošak nabavke) priznaje se i kao nabavna vrednost u smislu člana 10. Zakona…”

Posebna pravila za utvrđivanje osnovice za obračun poreske amortizacije propisana su za slučaj kada je stalno sredstvo nabavljeno od lica koje se, u smislu člana 59. Zakona, smatra povezanim licem sa obveznikom.

Naime, prema odredbama člana 10a Zakona, ukoliko je nepokretnost nabavljena iz transakcije sa povezanim licem iz člana 59. ovog zakona, osnovicu za poresku amortizaciju čini manji od sledeća dva iznosa:

1) transferna nabavna cena stalnog sredstva u smislu člana 59. ovog zakona;

2) nabavna cena stalnog sredstva utvrđena primenom principa “van dohvata ruke” u smislu čl. 60. i 61. ovog zakona.

Za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu koja su stečena putem statusne promene, nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene, utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva (član 4a Pravilnika o poreskoj amortizaciji).

2.3 Uticaj naknadnih ulaganja u nepokretnosti na osnovicu za obračun poreske amortizacije

Odredbom člana 3. stav 4. Pravilnika o poreskoj amortizaciji, propisano je da se poreska amortizacija za nepokretnosti na kojima su, u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI izvršena naknadna ulaganja, koja se uključuju u vrednost nepokretnosti u smislu povećanja njene knjigovodstvene vrednosti, obračunava po opštim pravilima (propisanim odredbama st. 1. do 3. ovog člana).

Prema tome, u slučaju kada obveznik izvrši dodatna ulaganja koja ispunjavaju uslov da budu u poslovnim knjigama evidentirana kao povećanje vrednosti te nepokretnosti, vrednost tih dodatnih ulaganja se uključuje u osnovicu za obračun poreske amortizacije od momenta kada su izvršena ulaganja postala raspoloživa za upotrebu, do dana kada su u celosti otpisana ili otuđena.

Prilikom obračuna poreske amortizacije za nepokretnost na kojoj je urađeno dodatno ulaganje, u godini u kojoj je ulaganje izvršeno obračun poreske amortizacije treba vršiti odvojeno za nepokretnost, a odvojeno za izvršeno ulaganje, zbog različitih perioda za koje se obračun poreske amortizacije vrši (za nepokretnost za celu godinu a za ulaganje od dana kada je ulaganje postalo raspoloživo za upotrebu pa do kraja poreskog perioda). U narednim poreskim periodima moguće je vrednost dodatnih ulaganja pripisati nabavnoj vrednosti nepokretnosti, jer će se dalje poreska amortizacija i za nepokretnost i za dodatno ulaganje vršiti za isti period.

2.4 Način obračuna poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu i obaveza dostavljanja dokumentacije o obračunu

Pravilnikom o poreskoj amortizaciji nije propisanobrazac za obračun poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu. Takođe, ni Zakonom ni Pravilnikom nije propisana obaveza dostavljanja dokumentacije (u praksi se odomaćio tzv. Obrazac OA-1 koji nije propisan već je kreiran u praksi) o obračunu poreske amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu. U svakom slučaju, ta dokumentacija (npr. tzv. obrazac OA-1) ne može se dostaviti elektronskim putem, već samo u papirnom obliku, neposredno ili putem pošte. Obveznici treba sami da odluče da li će dokument o obračunu amortizacije za prvu amortizacionu grupu uopšte dostavljati poreskom organu uz poresku prijavu (ponavljamo, ta obaveza nije propisana ali se u praksi najčešće predavao). U svakom slučaju, obveznik je dužan da predmetnu dokumentaciju dostavi na zahtev nadležnog poreskog organa.

Kako obveznici sami treba da kreiraju dokument o obračunu poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu, u nastavku dajemo model ovog dokumenta – Obrazac OA-1.

Obrazac OA-1
(PIB)
(Naziv obveznika)
(Sedište)
(Opština)

OBRAČUN PORESKE AMORTIZACIJE ZA PRVU AMORTIZACIONU GRUPU

Redni broj  Stalno sredstvo Stanje pre amortizacije Broj dana korišćenja  Stopa (%) Obračunata amortizacija
(3 x 6 x 7 / 365)
Stanje posle amortizacije
Nabavna vrednost Ispravka vrednosti Neotpisana vrednost
(3 – 4)
Ispravka vrednosti
(4 + 8)
Neotpisana vrednost
(3 – 9)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Stanje na dan: _______________

 

(Datum obračuna) Obračunao
_____________ _______________

U nastavku dajemo primer obračuna poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu.

Primer:
Na dan 1.1.2015. godine u poreskoj evidenciji obveznika, iskazani su podaci o nepokretnostima obveznika, prema sledećem:

Red. br. Stalno sredstvo Nabavna vrednost Ispravka vrednosti Neotpisana vrednost
1 2 3 4 5
1 Poslovni prostor 1 12.000.000,00 900.000,00 11.100.000,00
2 Poslovni prostor 2 7.000.000,00 1.050.000,00 5.950.000,00
Svega 19.000.000,00 1.950.000,00 17.050.000,00

– U maju 2015. godine kupljen je poslovni prostor 3 čija je nabavna vrednost 9.300.000,00 dinara, koji je stavljen u upotrebu 1.06.2015. godine;

– Dana 10. avgusta 2015. godine prodat je poslovni prostor 1;

– U junu 2015. godine izvršeno je dodatno ulaganje u poslovni prostor 2 koje se priznaje u skladu sa MRS/MSFI u iznosu od 1.100.000,00 dinara. Dodatno ulaganje je postalo raspoloživo za upotrebu od 1. jula 2015. godine.

Obračun poreske amortizacije za 2015. godinu za nepokretnosti razvrstane u prvu amortizacionu grupu, izvršen je na Obrascu OA-1:

Obrazac OA-1

R. br. Stalno sredstvo Stanje pre obračuna amortizacije Br. dana korišćenja Stopa amortizacije Obračunata amortizacija Stanje posle obračuna amortizacije
Nabavna vrednost Ispravka vrednosti Neotpisana vrednost Ispravka vrednosti Neotpisana vrednost
1 2 3 4 5=(4-5) 6 7 8=(3x7x6/365) 9=(4+8) 10=(3-9)
1 Poslovni prostor 1 12.000.000 900.000 11.100.000 221 2,50% 181.643
2. Poslovni prostor 2 7.000.000 1.050.000 5.950.00 365 2,50% 175.000 1.225.000 5.775.000
3 Dodatno ulaganje 1.100.000 1.100.000 184 2,50% 13.863 13.863 1.806.137
4 Poslovni prostor 3 9.300.000 9.300.000 214 2,50% 136.315 136.315 9.163.685
UKUPNO: 506.821

U Obrazac OA-1 podaci su uneti na sledeći način:

U kolone 3, 4 i 5 – Stanje pre obračuna amortizacije, preuzeti su podaci iz poreske evidencije iz 2014. godine o nabavnoj, otpisanoj i sadašnjoj vrednosti i iskazana nabavna vrednost dodatnog ulaganja i novonabavljene nepokretnosti (u kom slučaju je podatak iz kolone 3 iskazan i u koloni 5).

U kolonu 6 – Broj dana korišćenja, iskazani su podaci o vremenu korišćenja nepokretnosti, odnosno dodatnog ulaganja u 2015. godini.

Kako se u skladu sa Pravilnikom o poreskoj amortizaciji poreska amortizacija za nepokretnosti otuđene u toku poreskog perioda, obračunava do dana otuđenja – za prodatu nepokretnost, obveznik je u redu 1, u koloni 6 iskazao podatak od 221 dana korišćenja nepokretnosti u 2015. godini. Kada obveznik u toku godine otuđi nepokretnost, u Obrascu OA-1 vrši obračun poreske amortizacije za period korišćenja od početka godine do dana otuđenja, a naredne godine ne iskazuju se podaci o vrednostima otuđene nepokretnosti.

Za dodatno ulaganje je obveznik zbog kraćeg perioda za koji se obračunava poreska amortizacija, iskazao dodatno ulaganje posebno u 3. redu, u odnosu na 2. red u kom su iskazani podaci o nabavnoj, otpisanoj i sadašnjoj vrednosti vrednost nepokretnosti na kojoj je dodatno ulaganje izvršeno. Za dodatno ulaganje je poreska amortizacija obračunata za 184 dana (od 1. jula do kraja godine) dok je za nepokretnost na kojoj je izvršeno dodatno ulaganje period za obračun poreske amortizacije 12 meseci. U narednoj godini, u koloni 3, 4 i 5 će biti zbirno iskazane vrednost nepokretnosti i dodatnog ulaganja, iz razloga što će period obračuna poreske amortizacije biti isti.

U redu 4, kolona 6 – obveznik je za nabavljeni poslovni prostor iskazao 214 dana korišćenja u 2015. godini – što odgovara periodu korišćenja poslovnog prostora, od dana stavljanja u upotrebu 1.06.2015. do kraja godine.

U koloni 7 – Stopa amortizacije, iskazana je propisana stopa za poresku amortizaciju za prvu grupu od 2,5%.

U koloni 8 – Obračunata amortizacija, iskazuje se iznos obračunate poreske amortizacije, po formuli: Poreska amortizacija = (nabavna vrednost x 2,5% x broj dana korišćenja / 365 dana).

U koloni 9 Stanje ispravke vrednosti posle obračunate amortizacije, podaci se izračunavaju sabiranjem ispravke vrednosti koja je iskazana po početnom stanju i obračunate poreske amortizacije (zbir podataka iz kolona 4 i 8)

U koloni 10 – Neotpisana vrednost, utvrđuje se kao razlika nabavne vrednosti (iz kolone 3) i ukupne ispravke vrednosti (iz kolone 9).

Napominjemo, kolone 4, 5, 9 i 10 u modelu obrasca OA-1 nisu neophodne za obračun amortizacije već se mogu kreirati radi boljeg pregleda, a u cilju kontinuiranog praćenja stepena poreske amortizovanosti stalnog sredstva.

Još jednom podsećamo da Obrazac OA-1 nije propisan Pravilnikom o poreskoj amortizaciji i da ga obveznik može samostalno kreirati u cilju da omogući ispravan obračun, preglednost podataka i laku kontrolu podataka po obračunatoj amortizaciji.

 

  1. Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V

Stalna sredstva razvrstana u grupe II do V prema Pravilniku o poreskoj amortizaciji su:

Broj grupe Vrsta stalnih sredstava Amortizaciona stopa
II 1. Avioni

2. Automobili

3. Brodovi i ostali plovni objekti

4. Klima uređaji

5. Liftovi

6. Bojleri

7. Nameštaj u brodovima

8. Medicinska oprema

9. Ograde

10. Oprema za kancelariju

11. Oprema za proizvodnju i distribuciju solarne energije

12. Oprema za proizvodnju i distribuciju električne energije, gasa, toplote i vode

13. Vagoni

14. Vinogradi

15. Voćnjaci

16. Nematerijalna ulaganja (koncesije, licence, patenti, žigovi, modeli, autorska prava, franšiza i druga prava)

10%
III 1. Alat i inventar

2. Autobusi

3. Oprema za termo elektrane

4. Oprema za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda

5. Fiskalne kase

6. Fliperi

7. Hladnjače za povrće

8. Kalkulatori

9. Kamioni i prikolice

10. Laboratorijska oprema

11. Mašine za čišćenje žitarica

12. Oprema za fotokopiranje

13. Nameštaj koji nije pomenut na drugim mestima

14. Oprema za istraživanje

15. Postrojenja za pravljenje betona

16. Pokretna oprema za proizvodnju električne energije (agregati i sl.)

17. Radari

18. Televizijske antene

19. Sva ostala stalna sredstva (osim nepokretnosti) koja nisu posebno naznačena u grupama II do V

15%
IV 1. Nameštaj u avionima

2. Oprema za kontrolu zagađenja vazduha i vode – nelicencirana

3. Oprema za emitovanje radio i TV programa

4. Oprema za naftne bušotine

5. Oprema za obradu rude

6. Rezervni delovi za avione

7. Telegrafska i telefonska oprema (žice i razni kablovi)

20%
V 1. Automobili za iznajmljivanje ili lizing i taksi vozila

2. Bilbordovi

3. Branici za puteve i pruge

4. Električne reklame

5. Elektronska oprema za procesiranje podataka (kompjuteri) i sistemski i aplikacioni softveri

6. Oprema za informatičku infrastrukturu (Yupak, Internet)

7. Filmovi

8. Televizijske reklame i spotovi

9. Građevinska pokretna oprema

10. Kalupi za livenje

11. Knjige u biblioteci koje se iznajmljuju

12. Industrijski noževi

13. Oprema za seču drveća

14. Platno (tepisi, zastori, zavese, itisoni i sl.)

15. Pokretna oprema koja koristi električnu energiju (bušilica, brusilica i sl.)

16. Pokretni kampovi

17. Skeneri za bar kod

18. Traktori

19. Uniforme

20. Video igre – na novčić

21. Video trake, CD, DVD i sl.

22. Osnovno stado

30%

Obračun poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V, vrši se primenom degresivne metode na ukupnu vrednost sredstava razvrstanih po pojedinoj grupi, primenom propisanih stopa za obračun poreske amortizacije.

3.1 Početak i prestanak obračuna poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V

Obračun poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V počinje u periodu u kom je stalno sredstvo stavljeno u upotrebu. To znači, ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u 2015. godini, biće uključeno u obračun poreske amortizacije. Međutim, ukoliko je sredstvo nabavljeno u 2015. godini, ali do kraja godine nije stavljeno u upotrebu, to sredstvo neće biti uključeno u obračun poreske amortizacije.

Datum stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu ne utiče na visinu obračunate poreske amortizacije. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o poreskoj amortizaciji nabavna vrednost sredstva uvećava saldo grupe za poresku amortizaciju, i u tom smislu – bilo da je sredstvo stavljeno u upotrebu 1. januara ili 31. decembra – njegova nabavna vrednost će biti sadržana u saldu grupe, na koji način je obuhvaćeno obračunom poreske amortizacije.

Obračun poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V prestaje u poreskom periodu kada se otuđi stalno sredstvo (saldo grupe se umanjuje za vrednost otuđenog sredstva kako smo naveli u prethodnoj tački).

Prema našem mišljenju, obveznik koji u skladu sa propisima o računovodstvu, na osnovu odluke o prodaji stalnog sredstva, ima obavezu da reklasifikuje stalno sredstvo na stalna sredstva namenjena prodaji (entiteti koji primenjuju pune standarde), u periodu kada je izvršio reklasifikaciju stalnih sredstava na račune grupe 14 ne prestaje sa obračunom poreske amortizacije za to sredstvo sve do njegove prodaje, tj. otuđenja. Napominjemo, prilikom reklasifikacije stalnog sredstva na sredstva namenjena prodaji, obveznik je dužan da to stalno sredstvo testira na obezvređenje, a eventualni rashod od obezvređenja, po osnovu svođenja na neto prodajnu vrednost, ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu obveznika (osim ako u istom poreskom periodu i otuđi to sredstvo).

S obzirom da je obveznik koji primenjuje pune standarde dužan da predmetno stalno sredstvo ponovo reklasifikuje kao stalno sredstvo ukoliko isto ne otuđi u roku od godinu dana od dana reklasifikacije na grupu računa 14, entitet je dužan da u tom slučaju obračuna računovodstvenu amortizaciju i za period dok je to sredstvo bilo klasifikovano kao namenjeno prodaji, a tu amortizaciju, prema našem mišljenju, evidentira u poslovnim knjigama kao ispravku greške na računu 592. Međutim, tako iskazan rashod obveznik ne bi trebalo da prizna u poreskom bilansu, jer je za taj period (u kojem je stalno sredstvo reklasifikovano na račune grupe 14) trošak poreske amortizacije već priznao kao rashod u poreskom bilansu.

Kao i kod obračuna poreske amortizacije za nepokretnosti i na ovom mestu ukazujemo da su moguća i drugačija tumačenja dejstva reklasifikacije stalnih sredstava na račune grupe 14, na poresku amortizaciju, s obzirom da ovo pitanje (kako smo već naveli u delu 2.1 ovog teksta) nije precizno uređeno Pravilnikom o poreskoj amortizaciji.

Pored navedenog, obračun poreske amortizacije stalnog sredstva prestaje i u slučaju rashodovanja stalnog sredstva, što znači da se u poreskom periodu u kojem je stalno sredstvo rashodovano neotpisana vrednost tog stalnog sredstva isključuje iz salda grupe.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija i privrede, br. 413-00-00568/2012-04 od 11.2.2013. godine:
“U slučaju kada obveznik, po isteku korisnog veka trajanja stalnih sredstava (utvrđenog u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS, odnosno MSFI), za koja je vršio obračun amortizacije za poreske svrhe, ta sredstva rashoduje i uništi, odnosno proda ih kao otpadni materijal, što znači da ih više ne koristi, mišljenja smo da je u tom slučaju reč o otuđenju stalnih sredstava, pa je obveznik dužan da saldo grupe u koju su ta sredstva razvrstana (III grupa u konkretnom slučaju) umanji za iznos neotpisane vrednosti predmetnih sredstava (nabavna vrednost tih sredstava umanjena za pripadajući iznos poreske amortizacije)…”

 

3.2 Osnovica za obračun poreske amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe II do V

Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe amortizacije od II do V se obračunava primenom propisane stope na osnovicu koju čini:

u prvoj godini nabavnu vrednost stalnih sredstava,

– u narednim godinama iznos neotpisane vrednosti stalnih sredstava grupe.

Osnovica za obračun poreske amortizacije za sredstva razvrstana u grupama II do V predstavlja ukupna vrednost svih sredstava razvrstanih u konkretnu amortizacionu grupu, tj. saldo grupe.

Saldo grupe utvrđuje se na kraju prethodne godine i uvećava se za vrednost pribavljenih, a umanjuje za vrednost otuđenih stalnih sredstava iz te grupe tokom godine.

Vrednost otuđenih stalnih sredstava odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. S obzirom da se osnovna sredstva razvrstana u amortizacione grupe II do V amortizuju grupno (zbirno), prilikom otuđenja stalnog sredstva mora se izračunati neotpisana vrednost tog sredstva primenom stope poreske amortizacije po degresivnoj metodi, počev od poreskog perioda kada je to stalno sredstvo stavljeno u upotrebu.

Prema tome, da bi se utvrdila poreski neotpisana vrednost sredstava od II do V grupe potrebni su podaci o nabavnoj vrednosti sredstva, broju godina korišćenja počev od prve godine upotrebe zaključno sa godinom koja prethodi godini otuđenja, i podatak o pripadnosti amortizacionoj grupi kako bi se utvrdila stopa poreske amortizacije. U slučaju da se otuđuje sredstvo nabavljeno i dato u upotrebu pre 31.12.2003. godine, da bi se utvrdila poreski neotpisana vrednost kao nabavna vrednost uzima se računovodstvena sadašnja (neotpisana) vrednost sredstva sa stanjem na dan 31.12.2003. godine iz računovodstvene evidencije, dok se za utvrđivanje broja godina kao prva godina upotrebe uzima 2004. godina.

Prema navedenom za 2015. godinu, osnovica za obračun poreske amortizacije je:

Osnovica za poresku
amortizaciju sredstava
za 2015. g. za grupe
II do V
= Neotpisana vrednost
na kraju 2014. g.
(početni saldo grupa
II do V)
 + Vrednost sredstava stavljenih u upotrebu
tokom 2015. g.
iz grupa II do V
 – Vrednost sredstava otuđenih
iz grupa II do V tokom 2015. g.

Izuzetno, prema članu 10a Zakona, ukoliko je nepokretnost nabavljena iz transakcije sa povezanim licem iz člana 59. ovog zakona, osnovicu za poresku amortizaciju (u prvoj godini) čini manji od sledeća dva iznosa:

1) transferna nabavna cena stalnog sredstva u smislu člana 59. Zakona;

2) nabavna cena stalnog sredstva utvrđena primenom principa “van dohvata ruke” u smislu čl. 60. i 61. Zakona.

Podsećamo da je, prema odredbama člana 9. Pravilnika o poreskoj amortizaciji, osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava na dan 1. januara 2004. godine kod pravnih lica koja su primenjivala međunarodne računovodstvene standarde od 1. januara 2004. godine, činila neotpisana vrednost stalnih sredstava utvrđena na dan 31. decembra 2003. godine, u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali na godišnje finansijske izveštaje za 2003. godinu.

Prema odredbi člana 4a stav 2. Pravilnika o poreskoj amortizaciji, za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V, koja su stečena putem statusne promene, nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene, utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno.

Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene, obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava (stav 3. istog člana Pravilnika o poreskoj amortizaciji).

Prema tome, kod obveznika koji u statusnoj promeni prenosi stalno sredstvo dolazi do otuđenja stalnog sredstva, pa se preostala neotpisana vrednost tog sredstva isključuje iz salda grupe tog obveznika (prema opštim pravilima).

Kod obveznika koji stalno sredstvo stiče statusnom promenom, nabavnu vrednost predstavlja neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene, tj. vrednost po kojoj je prenosilac isključio ta sredstva iz salda grupe (vrednost za koju je prenosilac umanjio saldo grupe za svako sredstvo posebno).

Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-58/2012-04 od 27.2.2012. godine
“Obračun (godišnje) poreske amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V vrši se na Obrascu OA – obračun amortizacije stalnih sredstava, i to primenom (za svaku amortizacionu grupu) propisane stope na odgovarajuću osnovicu utvrđenu u koloni 5 Obrasca OA (početni saldo grupe uvećan za pribavljena i umanjen za otuđena stalna sredstva, nezavisno od toga kada su u toku godine sredstva pribavljena ili otuđena, odnosno nezavisno od stvarne dužine korišćenja stalnog sredstva u poreskom periodu).

U skladu sa Zakonom i Pravilnikom, na isti način poreska amortizacija obračunava se i u slučaju kada je poreski period za koji se sastavlja poreski bilans kraći od kalendarske godine (između ostalog, u slučaju prestanka obavljanja delatnosti usled statusne promene), u okviru koga obveznik pribavlja ili otuđuje sredstva.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika, u slučaju kada obveznik (u toku godine) pribavi stalna sredstva putem statusne promene, na saldo grupe utvrđen u koloni 5. Obrasca OA (koju čini početni saldo grupe plus pribavljena sredstva, između ostalog i putem statusne promene na način propisan odredbom člana 4a stav 2. Pravilnika, minus otuđena sredstva tokom perioda), primenjuje se odgovarajuća stopa amortizacije propisana Pravilnikom, a tako dobijen iznos amortizacije iskazuje se u koloni 7. Obrasca OA. U koloni 8. Obrasca OA iskazuje se neotpisana vrednost na kraju godine, koju čini iznos (neotpisane vrednosti) iz kolone 5. Obrasca OA umanjen za iznos amortizacije iz kolone 7. tog obrasca.

Obveznik koji u toku godine otuđi stalna sredstva prenosom tih sredstava usled statusne promene na društvo sticaoca ili novo društvo, to otuđenje iskazuje u koloni 4. Obrasca OA – otuđena sredstva tokom godine, i (na način propisan odredbom člana 4a stav 3. Pravilnika) umanjuje saldo grupe na kraju godine, odnosno na kraju poreskog perioda (kolona 5. Obrasca OA), tako da za otuđena sredstva (preneta putem statusne promene) u poreskom periodu ne obračunava poresku amortizaciju.

Prema tome, i obveznik koji u toku godine prestaje da postoji usled statusne promene, i s tim u vezi sva stalna sredstva prenosi društvu sticaocu ili novom društvu, tako izvršeno otuđenje stalnih sredstava iskazuje na način propisan odredbom člana 4a stav 3. Pravilnika (u koloni 4. Obrasca OA), što znači da za otuđena sredstva (preneta putem statusne promene) u poreskom periodu (od 1. januara do 30. juna 2011. godine) ne obračunava poresku amortizaciju, odnosno ne iskazuje rashod po tom osnovu.”

Za stalno sredstvo stečeno ulogom od strane osnivača, društvo ima pravo na poresku amortizaciju u poreskom periodu u kojem je to sredstvo stavljeno u upotrebu kod društva, a osnovicu takođe čini nabavna vrednost tog sredstva, koja u suštini odgovara iznosu za koji je povećana vrednost udela osnivača.

Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-1279/2014-04 od 12.1.2015. godine
“Obveznik (privredno društvo), koji stiče pravo vlasništva na imovini (u konkretnom slučaju na pravima i stvarima) po osnovu nenovčanog uloga osnivača, fizičkog lica, za koji je povećan osnivački kapital privrednog društva (saglasno propisima koji uređuju privredna društva), ima pravo na priznavanje rashoda (u poreskom bilansu) po osnovu amortizacije predmetne imovine koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, ukoliko ista ispunjava kriterijume za priznavanje stalnih sredstava, saglasno propisima o računovodstvu i relevantnim MRS, odnosno MSFI, pri čemu je ta imovina u poslovnim knjigama obveznika iskazana na odgovarajućim računima. Osnovicu za obračun amortizacije (u konkretnom slučaju) čini nabavna vrednost imovine iskazana u poslovnim knjigama obveznika na dan unosa uloga (a koja odgovara iznosu za koji je povećana vrednost udela osnivača).”

 

3.3 Poreska amortizacija naknadnih ulaganja u stalna sredstva razvrstana u grupe II do V

Prema odredbi člana 4. stav 3. Pravilnika o poreskoj amortizaciji, za iznos naknadnih ulaganja, izvršenih na postojećim stalnim sredstvima, već razvrstanim u neku od amortizacionih grupa od II do V, uvećava se saldo grupe u koju su ta sredstva razvrstana, počev od poreskog perioda u kome su naknadna ulaganja završena.

Iz navedenog proizilazi da, ukoliko je obveznik izvršio naknadna ulaganja, koja se u skladu sa propisima o računovodstvu evidentiraju kao povećanje knjigovodstvene vrednosti sredstva, vrednost tih dodatnih ulaganja se uključuje u obračun poreske amortizacije od momenta kada su naknadna ulaganja završena.

Datum završetka naknadnih ulaganja ne utiče na visinu obračunate poreske amortizacije. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o poreskoj amortizaciji naknadno ulaganje uvećava saldo grupe u koje je sredstvo na kom su naknadna ulaganja izvršena razvrstano, i u tom smislu je obuhvaćeno obračunom poreske amortizacije.

3.4 Način obračuna poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u grupe II do V

Pravilnikom o poreskoj amortizaciji je uređeno da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe amortizacije od II do V utvrđuje primenom degresivne metode na ukupnu vrednost sredstava razvrstanih po pojedinoj grupi.

Pravilnikom o poreskoj amortizaciji za obračun amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V propisan je Obrazac OA – Obračun amortizacije stalnih sredstava (dalje: Obrazac OA). Obrazac OA se popunjava elektronski kroz aplikaciju za podnošenje poreske prijave poreza na dobit pravnih lica (PDP). Naime, unošenjem odgovarajuće oznake u polje 2.2 poreske prijave PDP omogućiće se i popunjavanje poreskog bilansa kao i strukturnih priloga koji se podnose uz poreski bilans (među kojima je i Obrazac OA koji se podnosi uz poreski bilans). Nakon popunjavanja dela 1., dela 2. i dela 3. poreske prijave PDP, poreski obveznik u zavisnosti od oznake upisane u polje 1.1 – vrsta prijave, kao i oznake upisane u polje 2.2 – tip obveznika, dobija mogućnost izbora odgovarajućeg poreskog bilansa i isti popunjava. Po okončanju unosa podataka u Obrazac PB 1, poreski obveznik prelazi na unos podataka u priloge koji se podnose uz Obrazac PB 1 i to: Obrazac OA – Obračun amortizacije stalnih sredstava, Obrazac OK – ograničenja kamate kod duga povezanom licu i Obrazac DK – Dobit od predmeta koncesije.

Obrazac OA

OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA

Broj grupe Početni saldo grupe Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu Otuđena sredstva tokom godine Neotpisana vrednost
(2+3-4)
Stopa
%
Amortizacija (5×6) Neotpisana vrednost na kraju godine
(5-7)
1 2 3 4 5 6 7 8
II
III
IV
V

 

__________________ __________________
Šef računovodstva DIREKTOR

NAPOMENA: Početni saldo na početku godine jednak je neotpisanoj vrednosti na kraju prethodne godine.

U obrazac OA za 2015. godinu podaci se unose na sledeći način:

U kolonu 2Početni saldo grupe, unosi se početni saldo grupe, odnosno iznos neotpisane vrednosti na kraju godine iz kolone 8 Obrasca OA za 2014. godinu.

U kolonu 3Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu, unosi se nabavna vrednost stalnih sredstava koja su stavljena u upotrebu tokom 2015. godine, koja prema poreskim propisima podležu amortizaciji. Ponavljamo, nije od značaja u kom mesecu 2015. godine je sredstvo stavljeno u upotrebu, pošto će usled grupnog obračuna poreske amortizacije saldo grupe biti uvećan za nabavnu vrednost sredstva stavljenog u upotrebu, bez obzira na datum stavljanja u upotrebu.

U kolonu 4 – Otuđena sredstva tokom godine, unosi se podatak o vrednosti otuđenih stalnih sredstava, koji prema odredbama člana 4. stav 2. Pravilnika o poreskoj amortizaciji odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva.

Kolona 5Neotpisana vrednost, utvrđuje se računski (kolona 5 = kolona 2 + kolona 3 – kolona 4) i na taj način utvrđen podatak predstavlja osnovicu za obračun poreske amortizacije.

U slučaju da se u koloni 4 – Otuđena sredstva tokom godine, iskaže veći podatak od zbira iznosa iz kolone 2 – Početni saldo grupe i kolone 3 – Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu, u kolonu 5 se ne unosi podatak i ne obračunava se amortizacija za tu amortizacionu grupu. Znači, ako bi se na prethodni način utvrdio negativan podatak, taj podatak se ne unosi u kolonu 5.

U kolonu 6 – Stopa %, unosi se propisana stopa amortizacije.

Kolona 7 – Amortizacija dobija se računski kao proizvod krajnjeg salda grupe i propisane stope (kolona 7 = kolona 5 x kolona 6). Izuzetno, ukoliko bi se u koloni 8 utvrdio podatak niži od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade za decembar 2015. godine, za taj iznos bi se uvećala amortizacija u koloni 7.

Kolona 8Neotpisana vrednost na kraju godine, utvrđuje se računski kao razlika krajnjeg salda grupe i obračunate amortizacije (kolona 8 = kolona 5 – kolona 7). Ovaj podatak je ujedno i konačni saldo grupe, koji se u narednoj godini unosi kao početni saldo grupe.

Ukoliko je podatak o neotpisanoj vrednost na kraju godine utvrđen u koloni 8 niži od petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade za decembar 2015. godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, taj podatak se svodi na nulu tako što se obračunata amortizacija iz kolone 7 uveća za iznos neotpisane vrednosti iz kolone 8 (ceo iznos neotpisane vrednosti se priznaje kao rashod perioda). Ovakvo rešenje propisano je članom 7. Pravilnika o amortizaciji, iz razloga što se doslednom primenom degresivnog metoda, sredstvo, odnosno grupa sredstava nikada ne bi mogla amortizovati u celini, jer bi posle svakog obračuna amortizacije ostajala neka vrednost koja se prenosi u narednu godinu.

OBAVEZA STAMBENE ZGRADE (KOJA OSTVARUJE PRIHODE NA TRŽIŠTU) DA VODI EVIDENCIJU O PRIHODIMA I RASHODIMA RADI UTVRĐIVANJA EVENTUALNE OSNOVICE POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA

Zakon o porezu na dobit pravnih lica
čl. 1 i 44

Ukoliko stambena zgrada (kao pravno lice), u poreskom periodu, ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, po osnovu tako ostvarenih prihoda obveznik je poreza na dobit pravnih lica. U tom slučaju, stambena zgrada (koja, prema propisima o računovodstvu, nije u obavezi da vodi poslovne knjige) dužna je da vodi evidenciju o prihodima ostvarenim na tržištu i rashodima koji su nastali u vezi sa ostvarivanjem tih prihoda, na osnovu koje će u poreskom bilansu iskazati podatke o predmetnim prihodima i rashodima i tako utvrditi (eventualnu) osnovicu poreza na dobit pravnih lica

“Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon i 142/2014 – dalje: Zakon) propisano je da je poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (dalje: nedobitna organizacija).

Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona, plaćanja poreza na dobit oslobađa se nedobitna organizacija za poreski period u kojem ostvareni višak prihoda nad rashodima nije veći od 400.000 dinara, pod uslovom da: 1) ne raspodeljuje ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima; 2) godišnji iznos ličnih primanja koja isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima nije veći od dvostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike; 3) ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica; 4) da nema monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Nedobitna organizacija dužna je da vodi evidenciju o prihodima i rashodima, da podnese poreski bilans i poresku prijavu (član 44. stav 3).

Prema odredbi člana 11. stav 1. Zakona o održavanju stambenih zgrada (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95, 46/98, 1/2001 – odluka USRS, 101/2005 – dr. zakon, 27/2011 – odluka US i 88/2011), stambena zgrada ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na održavanje i korišćenje stambene zgrade.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, ukoliko stambena zgrada (kao pravno lice), u poreskom periodu, ostvari prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu, po osnovu tako ostvarenih prihoda obveznik je poreza na dobit pravnih lica. U tom slučaju, stambena zgrada (koja, prema propisima o računovodstvu, nije u obavezi da vodi poslovne knjige) dužna je da, saglasno odredbama Zakona, vodi evidenciju o prihodima ostvarenim na tržištu (npr. izdavanja zajedničkih prostorija u zakup) i rashodima koji su nastali u vezi sa ostvarivanjem tih prihoda, na osnovu koje će u poreskom bilansu (u Obrascu PBN 1) iskazati podatke o predmetnim prihodima i rashodima i tako utvrditi (eventualnu) osnovicu poreza na dobit pravnih lica, u skladu sa Zakonom.

Napominjemo da je obveznik koji je ostvario pravo na poresko oslobođenje iz člana 44. Zakona, dužan da uz poresku prijavu dostavi nadležnom poreskom organu i izjavu na Obrascu IPONO – Izjava o ispunjenosti uslova za poresko oslobođenje nedobitne organizacije, koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2015).”

(Mišljenje Ministarstva finansija, br.401-00-558/2015-04 od 24.6.2015. godine)

NAPLATA POTRAŽIVANJA SUDSKIM PUTEM

Nelikvidnost kao jedan od akutnih problema domaće privrede, aktualizovala je potrebu  privrednih subjekata, banaka i stanovništva da naplatu svojih dospelih, a neizmirenih potraživanja pokušaju da ostvare sudskim putem. Odmah se valja suočiti s prilično raširenim uverenjem, nedoumicama pa i predrasudama koje prate ovakav način naplate potraživanja, i to najčešće one da je sudska naplata potraživanja sa jedne strane neefikasna, spora i neizvesna, a sa druge praćena nesrazmernim troškovima postupka, po logici skuplja dara nego mera, odnosno visokim sudskim taksama i skupim advokatskim uslugama. U skladu s tim kod poverilaca koji imaju potrebu za obraćanjem sudu radi naplate svojih potraživanja uobičajeno se otvara dilema da li se u tu svrhu uopšte isplati pokretanje sudskog postupka.

               Postavlja se,prema tome,pitanje – jesu li zaista troškovi sudske naplate potraživanja previsoki, a sam postupak neefikasan, odnosno spor, neizvestan i nepredvidljiv?

Valjalo bi za početak kao odgovor na ta pitanja, skrenuti pažnju, da na odluku o pokretanju sudskog postupka utiču i okolnosti kao što su visina samog potraživanja, zatim da li postoji neko sredstvo obezbeđenja potraživanja(zaloga, hipoteka, menica itd.), pa sve do toga da li su pre pokretanja sudske naplate iscrpljene sve duge legalne mogućnosti i načini za naplatu poptraživanja, s obzirom na to da sudska naplata po pravilu dolazi na kraju, onda kada više nema drugih opcija. Tako na primer, poverioci će svakako biti više motivisani da pokušaju sa sudskom naplatom većih iznosa potraživanja dok bi za male sume(nekoliko hiljada dinara) bili skloniji otpisu. Osim toga, ukoliko u konkretnom slučaju postoji neko sredstvo obezbeđenja potraživanja koje će ubrzati naplatu, to će sigurno olakšati odluku poverioca da sudski postupak pokrene.

Za odgovor na konkretno pitanje o isplativisti sudskog postupka radi naplate potraživanja treba imati u vidu i to da Zakon o sudskim taksama određuje visinu sudskih taksi u srazmeri sa visinom potraživanja koje treba sudski naplatiti. Na istom principu se temelje i advokatske tarife za ovaj vid usluga. Prema tome, troškovi koje poverilac mora da snosi prilikom sudske naplate potraživanja srazmerni su sa visinom potraživanja  što treba da znači da nisu toliki da bi sudsku naplatu činili neisplativom. Ovu tvrdnju ćemo najbolje ilustrovati na konkretnim primerima visine sudskih taksi i advokaske tarife za određene iznose potraživanja. Za ilustraciju ćemo uzeti jedno potraživanje u iznosu od oko 1.000eur i drugo od oko 7.000eur.

Tako na primer za podnošenje zahteva sudu opšte nadležnosti radi naplate potraživanja u visini od 100.000 dinara, visina sudske takse koju mora da plati poverilac je 5.900 dinara. Nešto je veća naknada za potraživanje istog iznosa nastlalog iz ugovora u privredi za koje se zahtev podnosi privrednom sudu, pa taksa u tom slučaju iznosi 9.900 dinara. U oba slučaja valja platiti i trošak sastava predloga advokatu koji u skladu sa važećom tarifom iznosi 6.000 dinara.Ukoliko bi poverilac podneo predlog za naplatu nešto većeg potraživanje, primera radi 750.000 dinara, tada bi sudska taksa pred sudom opšte nadležnosti bila 36.800 dinara, a pred privrednim 30.600 dinara. Naknada za sastav predloga u skladu sa advokatskom tarifom u tom slučaju bi iznosila 9.000 dinara bez obzira na nadležnost suda.

Iz navedenih primera jasno je da je ubeđenje o previsokim sudskim taksama ipak samo predrasuda te da sudske takse ne bi trebalo da predstavljaju prepreku za pokretanje sudskog postupka radi naplate potraživanja. Trebalo bi takođe imati u vidu i činjenicu da poverilac samo inicijalno plaća navedene troškove, ali da sud po donošenju svoje odluke, a na zahtev  poverioca obavezuje dužnika da poveriocu izmiri troškove koji su nastali u vezi sa sudskom naplatom potraživanja. To znači da ukoliko bi, na primer sud doneo rešenje kojim se određuje sprovođenje izvršenja prema dužniku, istim rešenjem sud bi obavezao dužnika da izmiri poveriocu i troškove koji obuhvataju sudsku taksu i trošak sastava predloga u skladu sa advokatskom tarifom. Naplata tih troškova bila bi efikasna i uspešna onoliko koliko i naplata glavnog duga u konkretnom slučaju zato što se navedeni sudski troškovi namiruju istim sredstvima izvršenja kao i glavni dug(a to su npr. plenidba novčanih sredstava sa računa dužnika, prodaja njegove imovine itd.).

Nakon razjašnjenja pitanja o isplativosti – da visina sudskih taksi ne bi trebalo da predstavlja prepreku za pokretanje sudskog postupka radi  naplate potraživanja – ostaje da se razjasni i druga dilema sa početka teksta o tome da li je sudski postupak za naplatu potraživanja dovoljno efikasan i brz. To su naime faktori koji presudno utiču na motivaciju poverioca da ulože svoje vreme i trud kako bi pokušao da svoja potraživanja naplati sudskim putem.

Ovde valja napomenuti i to da je uobičajena praksa  da advokat pre pokretanja postupka pred sudom, najpre dužniku preporučenom poštom pošalje opomenu pred utuženje sa naknadnim kraćim primerenim rokom za ispunjenje obaveze prema prema poveriocu.  Ovakva advokatska opomena će često biti sasvim dovoljna da dužnika uveri u ozbiljnost poveriočeve namere da naplatu pokuša putem suda, te postoji mogućnost da će dužnik po prispeću iste preduzeti korake radi izmirenja duga ne bi li tako izbegao postupak pred sudom, koji je za njega neuporedivo skuplje i nepovoljnije rešenje.

Ipak, lica koja se nalaze u poziciji dužnika, ponekada imaju neosnovano ubeđenje kako bez većih poteškoća mogu izbeći sudsku naplatu dugova, a naročito ukoliko ne poseduju nikakvu imovinu na svoje ime ili su različitim pravnim poslovima blagovremeno preneli pravo vlasništva na sebi bliska lica. Ovakvo ubeđenje rasprostranjeno je donekle i zahvaljujući tradicionalnom i u priličnoj meri zastarelom shvatanju da je naš pravni poredak naklonjen dužnicima, a da je sudstvo neefikasno i sporo.

Što se tiče situacije kada dužnik ne poseduje imovinu na svoje ime, ta okolnost nikako nije dovoljna garancija da potraživanje neće u nekom trenutku biti naplaćeno. Naime, pošto sud donese rešenje o izvršenju, odnosno odluku u postupku pokrenutom radi naplate potraživanja, rok za izvršenje takvog rešenja iznosi 10 godina. To znači da ukoliko dužnik u roku od 10 godina stekne neku imovine, realizuje neko potraživanje, primi uplatu na račun, počne da ostvaruje zaradu ili ostvari pravo na starosnu ili invaldsku penziju, tako ostvareni prihod ili imovina mogu postati predmet izvršenja odnosno plenidbe za račun poveriočevog potraživanja. Imajući u vidu da 10 godina nije baš kratak vremenski period, veliko je pitanje da li se bilo kome isplati da u tolikom roku pokušava da izbegava poverioce.

Još je nezahvalnija za dužnika situacija kada on preduzme pravne radnje na teret svoje imovine, odnosno izvrši raspolaganja u nameri izigravanja poverioca. Nisu, naime, retki slučajevi u praksi kada dužnik poklonom ili pravnim poslom uz simboličnu naknadu izvrši prenos svoje imovine na sebi bliska lica ili srodnike u nameri da izbegne ispunjenje svojih obaveza prema poveriocima. Ukoliko bi se ispostavilo da su takva raspolaganja preduzeta nakon nastanka obaveze dužnika prema poveriocu, ona tada podležu tužbi za pobijanje pravnih radnji dužnika. Uz pomoć te tužbe, koja je pravnicima poznata pod nazivom Paulijanska tužba, poverilac je u prilici da efikasno osujeti dužnikovu nameru za izbegavanje obaveza. Naime, ukoliko bi poverilac uspeo u postupku po tužbi za pobijanje pravnih radnji dužnika, tada bi treća lica koja su na gore opisani način pribavila neku stvar ili pravo od dužnika, bila prinuđena da na osnovu odluke suda trpe namirenje poveriočevog potraživanja iz te pribavljene stvari ili prava.

Kada je u pitanju sam postupak sudske naplate potraživanja, u Srbiji je 2011-te godine donet Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji na savrmeniji način reguliše materiju sudske naplate potraživanja, a treba napomenuti i da je u pripremi novi zakon koji bi regulisao ovu materiju, ali je nepredvidivo kada će biti usvojen i u kojoj meri će izmeniti rešenja iz sada važećeg Zakona. Zakonom iz 2011.te godine predviđen je efikasniji i relativno brz postupak za naplatu potraživanja. Taj zakon predviđa da dužnik može pokrenuti izvršni postupak pred sudom radi naplate potraživanja i to svojim predlogom za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. Zakon o izvršenju i obezbeđenju kao izvršnu ispravu predviđa pravnosnažnu sudsku odluku i sudsko poravnanje, zatim izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima, ugovor o hipoteci ili založnu izjavu i dr. Osim izvršne isprave, naš zakon poznaje i verodostojnu ispravu, po osnovu koje takođe može biti podnet predlog za izvršenje pred sudom. Kao verodostojnu ispravu zakon predviđa menicu, ček, obveznicu, fakturu, bankarsku garanciju, obračun kamate, privremenu ili okonačnu situaciju u vezi sa izvršenim građevinskim radovima i dr.

Kada poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, sud praktično odmah po prijemu predloga, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi i forma predloga, bez održavanja ročišta donosi rešenje o izvršenju kojim obavezuje izvršnog dužnika da u zakonskom roku namiri potraživanje izvršnog poverioca zajedno sa odmerenim troškovima i kamatom od dana dospelosti duga. Ovako donetno rešenje, sud može početi da sprovodi čak i pre nastupanja pravnosnažnosti tog rešenja pa će tako bez efekta ostati eventualno izbegavanje izvršnog dužnika da primi rešenje kako bi pokušao da odugovlači postupak.

Pravno sredstvo koje stoji na raspolaganju dužniku radi zaštite svog interesa jeste ulaganje prigovora u zakonskom roku od 5 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje o izvršenju. Razlozi za prigovor su između ostalog činjenica da je potraživanje ispunjeno ili da nije dospelo ili da je zastarelo itd. Ipak dužnici bi trebalo da budu oprezni sa korišćenjem ovog pravnog sredstva jer ukoliko izvršni dužnik svojim prigovorom učini verovatnim neku od okolnosti koje predstavljaju razlog za usvajanje prigovora, sud će stvaiti van snage rešenje o izvršenju, a predmet uputiti u parnicu. Ova mala pobeda dužnika može se lako pretvoriti u Pirovu pobedu jer ukoliko u parničnom postupku ne uspe da dokaže navode iz svog prigovora, dužnik će time samo napraviti dodatne troškove koje će potom morati da snosi zajedno sa glavnim dugom i troškovima izvršnog postupka.

Za poverioca postoji mogućnost i da u parnici pokrene postupak naplate putem tužbe.Poverilac naime može,radi naplate dospelog potraživanja u novcu, podneti sudu tužbu za izdavanje platnog naloga i to u slučaju da ne poseduje ispravu koja ispunjava uslove predviđene Zakonom o izvršenju i obezbeđenju da bi bila izvršna ili verodostojna isprava, ali zato poseduje neku od isprava predviđenih odredbama Zakona o parničnom postupku koje se odnose na postupak po tužbi za izdavanje platnog naloga. Postupak za izdavanje Platnog naloga spada u skraćene postupke predviđene ZPP-om. U navedenom postupku, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, sud bez održavanja ročišta izdaje nalog tuženom, odnosno dužniku da ispuni zahtev tužioca odnosno poverioca. Tako izdat platni nalog poverilac može upotrebiti kao izvršnu ispravu po osnovu koje će podneti predlog za izvršenje.

Što se tiče daljeg postupka izvršenja, a nakon donošenja rešenja o izvršenju, taj tok je diktiran predlozima izvršnog poverioca kojima se on opredeljuje za sredstva i predmete izvršenja svog potraživanja. Ukoliko je dužnik pravno lice, obično će se pokušati sa blokadom njegovih računa, što sprovodi odeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije. Isto tako, ukoliko je dužnik fizičko lice koje se nalazi u radnom odnosu ili prima penziju, poveriocu će biti najjednostavnije da predloži da se potraživanje namiruje obustavom 2/3 zarade ili penzije izvršnog dužnika. Ako je pak potraživanje izvršnog dužnika nesrazmerno veliko, ili je nezaposlen, ili su mu računi u blokadi, poveriocu stoje na raspolaganu i plenidba pokretnih i nepokrtnih stvari izvršnog dužnika, kao i plenidba novčanih depozita i druge imovine. Ako pak izvršni poverilac nema podataka o imovini izvršnog dužnika, on može od suda zatražiti da izvršnom dužniku naloži da pod pretnjom novčane kazne sudu dostavi ili na zapisnik izdiktira svoju izjavu o imovini. Ta izjava dužnika mora sadržati istinite podatke predviđene zakonom, a naročito podatke o imovini, prihodima, računima, depozitima i potraživanjima dužnika, kao i radnjama koje je dužnik preduzeo na teret svoje imovine. Ovo poslednje je naročito značajno zbog mogućnosti da poverilac pokrene već pomenuti postupak za pobijanje pravnih radnji dužnika ukoliko je ovaj preduzimao pravne radnje u cilju izbegavanja svojih obaveza.

Poverilac u postupku izvršenja ima mogućnosti da posredstvom suda ili drugih nadležnih državnih organa vrši i druge provere kako bi utvrdio da li dužnik poseduje imovinu podobnu za sprovođenje izvršenja. Ove mogućnosti ukoliko se pravilno primenjuju, svode na minimum verovatnoću da dužnik izbegne naplatu potraživanja koje je predmet sudskog postupka.

Uprkos vidljivim ubrzanjima koje je u ovu materiju unela važeća zakonska regulativa, kao i napuštanju  ranije svojevrsne bolećivosti naših sudova prema dužnicima, još uvek je najslabija karika u celoj ovoj problematici određena sporost našeg pravosuđa, i to sporost koja nije karakteristična samo za ovu tematiku nego je neka vrsta opšteg mesta.Ipak, imajući u vidu sadašnju sudsku praksu i advokatska iskustva, kao i sve što je ovde izneto u vezi sa sudskom naplatom potraživanja, može se nedvosmisleno zaključiti da nema mesta velikom delu dilema iz uvodnog dela teksta. Pogotovu ako se tome doda činjenica da drugih legalnih mogućnosti za naplatu potraživanja osim sudske nema  a da je akternativa o odustajanju od potraživanja zapravo najskuplja, a često podrazumeva i dodatne poreske troškove. Na pozitivan zaključak o isplativosti i svrsishodnosti sudskog postupka za naplatu potraživanja svakako utiče i efikasan i pažljiv način vođenja samog postupka,odnosno korišćenje svih zakonskih mogućnosti, što u velikoj meri može dovesti do željenih rezultata,tj do uspešne naplate kao i do svođenja nenaplativih potraživanja na nužni minimum.

U narednim  tematskim serijalima  tekstova   posebno će biti obrađena naplata potraživanja kod fizičkih, a posebno kod pravnih lica i Banaka,   obzirom na  praksu i  određene specifičnosti koje prate te dve oblasti. Takođe će biti interesantno sagledati kako jedan preduzetnik ili vlasnik privrednog društva može da proceni da li treba pokušati sa naplatom potraživanja putem suda i koji je trenutak pogodan za to.

Posebna napomena za korisnike UNIJE  POSLODAVCA :

Za čitaoce i korisnike poslovnog   Portala UNIJE POSLODAVACA,  Advokaska kancelarija će u vremenskom periodu od 14-16 h svakog radnog dana u nedelji (putem posebnog broja telefona 011/406-57-53) pružati besplatne pravne savete i konsultacije u vezi sa ovde obrađenom temom naplate potraživanja.

Deo teksta  preuzet sa sajta Unija poslodavaca Srbije.

 

 

Dostavljanje izveštaja NBS u vezi spoljnotrgovinskog poslovanja

Dostavljanje izveštaja NBS nije više jednostavan posao gde u obrasce unosite samo stanja dugovanja i potraživanja prema inostranstvu. Ovo se posebno odnosi na popunjavanje i dostavljanje obrazaca: P-1, O-1, P-2, FL-1, i FL-2. Doneti su novi obrasci, koji pored podataka o obavljenim spoljnotrgovinskim poslovima, naziv i sedište stranog pravnog lica, broj i datum računa i JCI zahtevaju od obveznika da dostavi i druge bitne podatke a to je: da li se radi o povezanim licima, procenat učešća u kapitalu i sl.

Adresa za dostavljanje obrazaca je promenjena, o tome ste već obavešteni i glasi:

izvestavanje@nbs.rs

U prilogu, imate na raspolaganju nove obrasce i Uputstva za popunjavanje.

OPIS OBAVEZE Rok za dostavljanje obrazaca OSNOV PROPIS

 

Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja (potraživanja po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana (Obrazac P-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate (obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (Obrazac O-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, u čijem vlasništu nerezident – strani investitor poseduje udeo, dostavlja tromesečni izveštaj NBS o stanju i transakcijama po osnovu direktnih investicija nerezidenta u zemlji – Obrazac DI-1, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije nerezidenata u zemlji Tačka 2. odredba pod 1. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija rezidenata u inostranstvu – Obrazac DI-2, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu – Obrazac PI, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Portfolio vlasnička ulaganja rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 3. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u inostranstvu, kao i rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom – izvođačem radova zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u Republici Srbiji, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građevinskih) radova – Obrazac GRU, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvođenje investicionih radova Tačka 2. odredba pod 5. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji ima rešenje NBS kojim se odobrava držanje deviza na računu u inostranstvu, odnosno koji je sa nerezidentom ugovorio plaćanje preko kontokorentnog računa, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računima – Obrazac RN, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Računi rezidenata u inostranstvu i kontokorentni računi Tačka 2. odredba pod 6. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima evidentiraju se zbirno – na obrascu: izveštaj o kreditima u dinarima koje banka odobrava nerezidentima (Obrazac KOD), koji se dostavlja u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima Tačka 8. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Obaveze i potraživanja rezidenata po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata evidentiraju se zbirno – na sledećim obrascima: izveštaj o stanju obaveza prema inostranstvu po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-1) i izveštaj o stanju potraživanja iz inostranstva po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-2), koji se dostavljaju u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Poslovi finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata Tačka 12. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Banke su dužne da po poslovima s finansijskim derivatima dostavljaju NBS sledeće izveštaje:– izveštaj o zaključenim finansijskim derivatima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata – na Obrascu FINDER 1 (Prilog 1);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine finansijskim derivatima između rezidenata i nerezidenata – na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2):

– izveštaj o ugovorenim poslovima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata koji sadrže derivatnu klauzulu – na Obrascu FINDER 3 (Prilog 3):

– izveštaj o zaključenim neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između banke i druge banke/rezidenta/nerezidenta – na Obrascu FINDER 4 (Prilog 4);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između rezidenta i nerezidenta – na Obrascu FINDER 5 (Prilog 5)

Za svaku dekadu – u roku od pet dana od isteka dekade Poslovi s finansijskim derivatima Tačka 10. Odluke o obavljanju poslova s finansijskim derivatima (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2011 i 62/2013)
Banka dostavlja NBS Izveštaj o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama s rokom dospeća od jednog dana do godinu dana (Obrazac DE) u elektronskom obliku Dekadno, i to za prvu i drugu dekadu meseca u roku od pet dana od isteka te dekade, a za treću dekadu – u roku koji je propisan za dostavljanje podataka za Obrazac USSPO Kratkoročni bankarski depoziti u devizama koje banka uzima od strane banke (zaduženje) ili odobrava stranoj banci (odobrenje) Tačka 9. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti – izdavaoci rezidenti i nerezidenti dostavljaju elektronski NBS na i-mejl adresu: deviznastatistika@nbs.rs – Obrazac HOV1)  Do 10. u mesecu
za prethodni mesec 
Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti  Tačka 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)
Rezident, koji drži devize na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da, u roku od 30 dana, po prestanku razloga zbog kojih mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu, unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun 30 dana po prestanku propisanih razloga za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 2. stav 2. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2012 i 71/2013)
Rezident, kome je NBS odobrila držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da NBS dostavi podatke o broju deviznog računa kod banke u inostranstvu 30 dana od dana otvaranja deviznog računa kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 6. stav 1. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je odobren kompenzacioni posao, dužan je da Ministarstvu finansija dostavi obračun o izvršenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je obračun sastavljen 30 dana od dana završetka kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 5. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 109/2005)
Rezident, koji je odustao od odobrenog kompenzacionog posla, dužan je da Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom podnese zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu 15 dana od dana odustajanja od kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 7. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-2), plan korišćenja po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-5), specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-7) ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata – kreditora/dobavljača ili se sredstva po tom poslu koriste za više namena, realizacija korišćenja, plan i realizacija otplate po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3B).
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/otplate kredita ili zajma/prestanka obaveze po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, odnosno banke garanta ako je kredit zaključen uz garanciju banke, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KZ-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KZ-2 i KZ-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje uvezene robe i usluga i odloženi izvoz unapred naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana uvoza, odnosno avansne naplate izvoza Zaključenje posla kreditnog zaduženja u inostranstvu Tačka 6. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-2), plan korišćenja po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-5), realizacija korišćenja, plan i realizacija naplate po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3B)
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/naplate kredita ili zajma/prestanka potraživanja po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KO-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KO-2 i KO-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženu naplatu izvezene robe i usluga i odloženi uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana izvoza, odnosno avansnog plaćanja uvoza Zaključenje posla kreditnog odobrenja u inostranstvu Tačka 7. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezident – pravno lice podnosi NBS izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu (Obrazac G-1), u eksel formatu, na imejl adresu: izvestavanje@nbs.rs. U roku od deset dana od dana donošenja odluke o davanju garancije ili jemstva Davanje jemstva po kreditnom poslu između dva nerezidenta Tačka 10. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013) 

 

PREDUZETNICI I PODIZANJE DEVIZA SA DEVIZNOG RAČUNA U EFEKTIVI

evriZakon o spiljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o privrednim društvima i Zakon o deviznom poslovanju, su omogućili preduzetnicima, da se bave proizvodnjom, pružanjem usluga, kako na domaćem tržištu, tako i u inoostranstvu, odnosno da svoje proizvode i usluge izvoze.
Svim navedenim Zakonima su potpuno izjednačeni sa privrednim društvima, u svojim pravima, ali i u obavezama.

 

Lepo stečena navika, posebno za preduzetnike – paušalce, da bez ograničenja, ali i bez dokumentacije, raspolažu novčanim sredstvima na dinarskom tekućem računu, ne važi za pravo raspolaganja sredstvima na deviznom računu.
Članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014 – dalje: Zakon) propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, dok su stavom 2. ovog člana propisani slučajevi u kojima se, izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama, i to po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;
2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona – na osnovu ugovora;
3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije;
7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
9) uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Članom 34. stav 9. istog zakona propisano je da Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, na osnovu čega je doneta Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014).
Tačkom 9. navedene odluke propisano je da rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica uplate/isplate efektivnog stranog novca po osnovu službenog putovanja u inostranstvu vrše do iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva.
Prema odredbi člana 35. stav 2. Zakona, rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci.
Prema napred navedenom, preduzetnici, a i svi ostali pravni subjekti, mogu prenos između rezidenata u devizama u Republici da vrše samo za isplate naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvu u efektivnom stranom novcu, na način propisan tačkom 35. Uputstva za sprovođenje Odluke o bližim uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013).

 

 

Izmenjen je Pravilnik o poreskom bilansu za nedobitne organizacije

Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije – obveznike poreza na dobit pravnih lica, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 53/15, od 19. 6. 2015. godine. Ovaj pravilnik stupio je na snagu narednog dana od dana objavljivanja, odnosno 20. 6. 2015. godine.

Nakon prošlogodišnjih izmena kontnih okvira i obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva i druga pravna lica, ukazala se potreba da se odredbe Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije – obveznike poreza na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, broj 60/14) koje se pozivaju na određene račune, odnosno pojedine AOP iz obrazaca finansijskih izveštaja usklade, odnosno izmene.

Prilikom izmena koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 41/15, a u kojim je izvršeno usklađivanje sa novim kontnim okvirima, propušteno je da se uzmu u obzir rashodi po osnovu nematerijalnih troškova, kao što je to ranije bilo. Donošenjem novog pravilnika, ova greška je otklonjena, tako da se kod utvrđivanja rashoda koji su vezani za prihode ostvarene na tržištu uzimaju i nematerijalni troškovi sa AOP 1029 iz Bilansa uspeha za privredna društva, odnosno AOP 1018 iz Bilansa uspeha za druga pravna lica.

Obveznici koji su već podneli poreske prijave  u kojima nije bilo moguće uključivanje nematerijalnih troškova u poreski priznate rashode, mogu podneti izmenjene poreske prijave, ako su imali rashode izkazane na pomenutim AOP-ima, da bi izvršili  umanjenje poreske obaveze.