Brisanje preduzetnika samo uz dokaz o izmirenim poreskim obavezama

Od 01.01.2016 godine, stupanjem na snagu odredbe člana 29. stav 7. i 8. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za preduzetnike je ponovo uvedena obaveza da prilože dokaz o izmirenim poreskim obavezama prilikom podnošenja registracione prijave za brisanje iz Registra privrednih subjekata.

Uz ostalu dokumentaciju, preduzetnik treba da Agenciji dostavi dva uverenja o nepostojanju neizmirenih poreskih obaveza. Jedno uverenje/potvrdu izdaje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave RS, a drugo uverenje odnosno potvrdu izdaje poreska administracija nadležne jedinice lokalne samouprave. Obe potvrde/uverenja ne smeju biti starija od pet dana u odnosu na momenat podnošenja zahteva za brisanje iz registra u Agenciji za privredne registre.

Obaveze organa i organizacija nadležnih za upis u registar

Iz Člana 29

Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.

Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost, može brisati poreskog obveznika preduzetnika iz propisanog registra, pod uslovima propisanim u stavu 7. ovog člana, pa i u slučaju nepostojanja dokaza o prestanku obaveza po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ukoliko su ta lica stekla pravo na penziju shodno odredbama zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

ZAKONSKI ROKOVI KOJI NASTUPAJU U OKTOBRU 2015. GODINE

  • ZAKON O BUDŽETSKOM SISTEMU (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014 i 68/2015 – dr. zakon)

Budžetski kalendar

Član 31

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:

(13) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. aprila ažurirani makroekonomski okvir;

(14) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidiranu Fiskalnu strategiju;

(15) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:

(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;

Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja

Član 78

Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:

(6) 1. oktobar – Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi;

  • ZAKON O DEVIZNOM POSLOVANJU (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014)

Verzija na snazi od 01. okrobra 2015. godine.

  • ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015)

Član 143

Od 31. oktobra 2015. godine zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda čiji kapital nije prodat do 31. oktobra 2015. godine, osim u skladu sa odredbama čl. 17-28. Zakona.

Član 146

Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug (“Službeni list SRJ”, broj 11/95) prestaje da važi danom zaključenja ugovora o prodaji kapitala Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, a najkasnije 31. oktobra 2015. godine.

  • ZAKON O KRETANJU UZ POMOĆ PSA VODIČA (“Sl. glasnik RS”, br. 29/2015)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 31. marta 2015. godine, a primenjuje se protekom roka od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 1. oktobra 2015. godine.

  • ZAKON O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 12. avgusta 2015. godine i primenjuje se do 31. decembra 2018. godine. Član 20. ovog zakona počinje da se primenjuje u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 11. oktobra 2015. godine.

  • ZAKON O NARODNOJ SKUPŠTINI (“Sl. glasnik RS”, br. 9/2010)

Član 48

Narodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje.

Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.

  • ZAKON O OBAVLJANJU PLAĆANJA PRAVNIH LICA, PREDUZETNIKA I FIZIČKIH LICA KOJA NE OBAVLJAJU DELATNOST (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2015)

Do dana početka primene akta iz člana 3. stav 4. ovog zakona koji će propisivati uslove i način plaćanja i isplata koje se vrše u gotovom novcu u dinarima sa tekućih računa pravnih lica i preduzetnika, primenjivaće se Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost (“Sl. glasnik RS”, br. 77/2011), ukoliko nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 12. avgusta 2015. godine, a primenjuje se od 1. oktobra 2015. godine.

  • ZAKON O PLATNIM USLUGAMA (“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014)

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 26. decembra 2014. godine, a primenjivaće se od 1. oktobra 2015. godine, osim odredaba čl. 192. do 213, člana 217. i člana 218. stav 1. tačka 11) ovog zakona, koje će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

  • ZAKON O PLATNOM PROMETU (“Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i “Sl. glasnik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 – dr. zakon)

Komentar uz osnov za prestanak: Odredbe Zakona o platnom prometu (“Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i “Sl. glasnik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon i 31/2011 – dalje: Zakon), osim odredaba člana 2, čl. 47. do 49, člana 50. stav 1. tačka 6) i st. 2. i 3, člana 51. stav 1. tač. 18) i 19) i stav 2. i člana 57. stav 3. tog zakona, prestaju da važe 1. oktobra 2015. godine, danom početka primene Zakona o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014).

Odredbe člana 2. Zakona važe i dalje isključivo radi primene ostalih odredaba iz stava 1. ovog člana koje ne prestaju da važe danom početka primene Zakona o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014).

  • ZAKON O PRIVATIZACIJI (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2014 i 46/2015)

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 83/2014 i 46/2015 – dalje: Zakon) ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti:

– protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2015 – dalje: Zakon o izmenama i dopunama), odnosno do 28. maja 2015. godine, Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine – do sprovedenog postupka privatizacije u skladu sa Zakonom ili do proglašenja postupka prodaje kapitala i imovine neuspešnim, po trećem objavljenom javnom pozivu za prodaju kapitala ili imovine, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine;

– protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama, odnosno do 28. maja 2015. godine, Agencija objavila javni poziv za izbor strateškog investitora – do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.

Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 4. i 5. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu Zakona, do 31. oktobra 2015. godine.

  • ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA (“Sl. glasnik RS”, br. 20/2009, 72/2009, 91/2010 i 139/2014)

Verzija na snazi od 01. okrobra 2015. godine.

ROKOVI PROPISANI PODZAKONSKIM AKTIMA KOJI NASTUPAJU U OKTOBRU 2015. GODINE

  • UREDBA O IZGLEDU OBRASCA I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE O INSPEKCIJSKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 2. oktobra 2015. godine, a primenjuje se od 30. aprila 2016. godine.

  • UREDBA O ZAJEDNIČKIM ELEMENTIMA PROCENE RIZIKA U INSPEKCIJSKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Sl. glasniku RS”, odnosno 2. oktobra 2015. godine, a primenjuje se od 30. aprila 2016. godine.

  • UREDBA O UTVRĐIVANJU PROSTORNOG PLANA PODRUČJA INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTOPUTA E-75 SUBOTICA-BEOGRAD (BATAJNICA) (“Sl. glasnik RS”, br. 69/2003, 36/2010, 143/2014 i 81/2015)

Verzija na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • UREDBA O UTVRĐIVANJU POSEBNIH IZNOSA KOJI SE PLAĆAJU ZA VREME TRAJANJA “DEČJE NEDELJE” U 2015. GODINI (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Verzija na snazi do 11. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O CENI PRISTUPA SISTEMU ZA DISTRIBUCIJU PRIRODNOG GASA JKP “7. OKTOBAR” NOVI KNEŽEVAC (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2015)

Početak primene od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU OTVARANJA, VOĐENJA I GAŠENJA TEKUĆIH RAČUNA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA JEDINSTVENOG REGISTRA RAČUNA (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2015 i 59/2015 – ispr.)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA NADZORA NAD POSLOVANJEM PLATNIH SISTEMA (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O JEDINSTVENOJ STRUKTURI TEKUĆIH RAČUNA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O MINIMALNOJ VREDNOSTI PLATNIH TRANSAKCIJA KOJE SE MORAJU IZVRŠAVATI U BITNOM PLATNOM SISTEMU (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O NAČINU I KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE BITNIH PLATNIH SISTEMA (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O NAČINU OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA PREKO NOVČANOG RAČUNA CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O OBRAZOVANJU NACIONALNOG SAVETODAVNOG KOMITETA ZA PRAĆENJE PRIMENE HAŠKE KONVENCIJE ZA ZAŠTITU KULTURNIH DOBARA U SLUČAJU ORUŽANIH SUKOBA (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Verzija na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SADRŽAJU I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE PLATNIH SISTEMA (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SADRŽINI, ROKOVIMA I NAČINU DOSTAVLJANJA PODATAKA KOJE PRUŽAOCI PLATNIH USLUGA DOSTAVLJAJU NARODNOJ BANCI SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2015 i 59/2015 – ispr.)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O USLOVIMA OTVARANJA I NAČINU VOĐENJA DEVIZNIH RAČUNA REZIDENATA, KAO I DINARSKIH I DEVIZNIH RAČUNA NEREZIDENATA (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O IZRADI IZMENA I DOPUNA PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE NACIONALNOG PARKA KOPAONIK (“Sl. glasnik RS”, br. 32/2015 i 81/2015)

Verzija na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O OBLIKU, SADRŽINI I NAČINU KORIŠĆENJA OBRAZACA PLATNIH NALOGA ZA IZVRŠENJE PLATNIH TRANSAKCIJA U DINARIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015 i 78/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU DAVANJA DOZVOLE ZA RAD PLATNOG SISTEMA I SAGLASNOSTI NA IZMENE I DOPUNE PRAVILA RADA PLATNOG SISTEMA (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Verzija na snazi od 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA NADZORA NAD PLATNIM INSTITUCIJAMA, INSTITUCIJAMA ELEKTRONSKOG NOVCA I JAVNIM POŠTANSKIM OPERATOROM (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O JEDINSTVENOJ TARIFI PO KOJOJ NARODNA BANKA SRBIJE NAPLAĆUJE NAKNADU ZA IZVRŠENE USLUGE (“Sl. glasnik RS”, br. 43/2011, 85/2011, 49/2012, 57/2012, 67/2012, 98/2012, 43/2013, 80/2013, 17/2014, 27/2014, 62/2014, 125/2014, 51/2015, 61/2015, 71/2015 i 78/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O KAPITALU I ADEKVATNOSTI KAPITALA PLATNIH INSTITUCIJA I INSTITUCIJA ELEKTRONSKOG NOVCA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O NAČINU ODRŽAVANJA I UNAPREĐIVANJA STABILNOG I SIGURNOG RADA PLATNOG SISTEMA I IZVEŠTAVANJU NARODNE BANKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O POČETNOM KAPITALU I MINIMALNOM KAPITALU OPERATORA PLATNOG SISTEMA (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SADRŽINI REGISTARA PLATNIH INSTITUCIJA I INSTITUCIJA ELEKTRONSKOG NOVCA, KAO I O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VOĐENJA TIH REGISTARA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SISTEMIMA UPRAVLJANJA I UNUTRAŠNJIH KONTROLA PLATNIH INSTITUCIJA I INSTITUCIJA ELEKTRONSKOG NOVCA I O ZAŠTITI NOVČANIH SREDSTAVA KORISNIKA PLATNIH USLUGA I IMALACA ELEKTRONSKOG NOVCA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SLUČAJEVIMA I USLOVIMA PLAĆANJA, NAPLAĆIVANJA, UPLATA I ISPLATA U EFEKTIVNOM STRANOM NOVCU (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SPROVOĐENJU ODREDABA ZAKONA O PLATNIM USLUGAMA KOJE SE ODNOSE NA DAVANJE DOZVOLA I SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • ODLUKA O SPROVOĐENJU ODREDABA ZAKONA O RAČUNOVODSTVU KOJE SE ODNOSE NA KONTNI OKVIR, FINANSIJSKE IZVEŠTAJE I STATISTIČKI IZVEŠTAJ ZA PLATNE INSTITUCIJE I INSTITUCIJE ELEKTRONSKOG NOVCA (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O IZGLEDU OBRASCA SLUŽBENE LEGITIMACIJE INSPEKTORA (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Verzija na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O NAČINU TRANSPORTA I OBAVEZNOM OPERATIVNOM PRAĆENJU OPASNOG TERETA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU, KAO I OBAVEZAMA UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNOG TERETA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU I U VANREDNIM DOGAĐAJIMA (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Propis na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O NAČINU, POSTUPKU I INDIKACIJAMA ZA UPUĆIVANJE OSIGURANIH LICA NA LEČENJE HIPERBARIČNOM OKSIGENACIJOM (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Propis na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O OPŠTEM OBRASCU ZAPISNIKA O INSPEKCIJSKOM NADZORU (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Propis na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O PROGRAMU I NAČINU SPROVOĐENJA ISPITA ZA INSPEKTORA (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Propis na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O PROGRAMU OSPOSOBLJAVANJA I NAČINU PROVERE ZNANJA ZAPOSLENIH KOD UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNOG TERETA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU, KAO I O NAČINU NA KOJI SE POSTUPA SA DOKUMENTACIJOM O NJIHOVOM OSPOSOBLJAVANJU (“Sl. glasnik RS”, br. 81/2015)

Propis na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O MINIMALNIM TEHNIČKIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE TRGOVINE DERIVATIMA NAFTE I BIOGORIVOM (“Sl. glasnik RS”, br. 68/2013 i 81/2015)

Verzija na snazi od 2. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O KVALITETU PIVA (“Sl. glasnik RS”, br. 145/2014)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O MERNIM TRANSFORMATORIMA KOJI SE KORISTE ZA OBRAČUN ELEKTRIČNE ENERGIJE (“Sl. glasnik RS”, br. 66/2015)

Početak primene 1. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA PRIVREDNO DRUŠTVO, ODNOSNO OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA ILI SREDNJA STRUČNA ŠKOLA KOJI VRŠE OSPOSOBLJAVANJE KANDIDATA ZA VOZAČE (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, 116/2013, 108/2014, 127/2014 – ispr., 36/2015 i 51/2015)

Odredbe člana 2. stav 2, člana 7. stav 1 i člana 9. st. 1-3. i člana 24. stav 9. ovog pravilnika, primenjuju se od 1. oktobra 2015. godine, a izuzetno će se primenjivati na pravna lica koja učestvuju u procesu testiranja ISO i obuke za unos podataka u centralnu bazu ISO, koji traje od 25. aprila do 30. novembra 2015. godine.

Odredbe člana 10. stav 6, člana 11. stav 4. tačka 3) i člana 12. stav 8. ovog pravilnika primenjuju se od 25. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O ORGANIZOVANJU, SPROVOĐENJU I NAČINU POLAGANJA VOZAČKOG ISPITA, VOĐENJU I ROKOVIMA ČUVANJA EVIDENCIJA O VOZAČKOM ISPITU I USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNI VOZILO NA KOJEM SE OBAVLJA VOZAČKI ISPIT (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, 116/2013, 108/2014, 36/2015 i 51/2015)

Odredba člana 5. stav 5. ovog pravilnika neće se primenjivati do 25. oktobra 2015. godine.

Odredbe člana 36. st. 3-5. ovog pravilnika primenjuju se od 25. oktobra 2015. godine.

  • PRAVILNIK O TEORIJSKOJ I PRAKTIČNOJ OBUCI KANDIDATA ZA VOZAČE (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, 116/2013, 108/2014, 36/2015 i 51/2015)

Odredbe člana 47. ovog pravilnika primenjivaće se od 25. oktobra 2015. godine. Kandidati koji su započeli, odnosno koji započnu praktičnu obuku pre 25. oktobra 2015. godine ne moraju imati časove praktične obuke sa opterećenim vozilom. Odredba člana 3. st. 11-13. ovog pravilnika primenjivaće se od 1. januara 2016. godine.

  • PRAVILNIK O USLOVIMA KOJE MORA DA ISPUNJAVA PRIVREDNO DRUŠTVO, ODNOSNO OGRANAK PRIVREDNOG DRUŠTVA ILI SREDNJA STRUČNA ŠKOLA KOJI VRŠE OSPOSOBLJAVANJE KANDIDATA ZA VOZAČE (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, 116/2013, 108/2014, 127/2014 – ispr., 36/2015 i 51/2015)

Odredbe člana 2. stav 2, člana 7. stav 1 i člana 9. st. 1-3. i člana 24. stav 9. ovog pravilnika, primenjuju se od 1. oktobra 2015. godine, a izuzetno će se primenjivati na pravna lica koja učestvuju u procesu testiranja ISO i obuke za unos podataka u centralnu bazu ISO, koji traje od 25. aprila do 30. novembra 2015. godine.

Odredbe člana 10. stav 6, člana 11. stav 4. tačka 3) i člana 12. stav 8. ovog pravilnika primenjuju se od 25. oktobra 2015. godine.

NAPLATA POTRAŽIVANJA SUDSKIM PUTEM

Nelikvidnost kao jedan od akutnih problema domaće privrede, aktualizovala je potrebu  privrednih subjekata, banaka i stanovništva da naplatu svojih dospelih, a neizmirenih potraživanja pokušaju da ostvare sudskim putem. Odmah se valja suočiti s prilično raširenim uverenjem, nedoumicama pa i predrasudama koje prate ovakav način naplate potraživanja, i to najčešće one da je sudska naplata potraživanja sa jedne strane neefikasna, spora i neizvesna, a sa druge praćena nesrazmernim troškovima postupka, po logici skuplja dara nego mera, odnosno visokim sudskim taksama i skupim advokatskim uslugama. U skladu s tim kod poverilaca koji imaju potrebu za obraćanjem sudu radi naplate svojih potraživanja uobičajeno se otvara dilema da li se u tu svrhu uopšte isplati pokretanje sudskog postupka.

               Postavlja se,prema tome,pitanje – jesu li zaista troškovi sudske naplate potraživanja previsoki, a sam postupak neefikasan, odnosno spor, neizvestan i nepredvidljiv?

Valjalo bi za početak kao odgovor na ta pitanja, skrenuti pažnju, da na odluku o pokretanju sudskog postupka utiču i okolnosti kao što su visina samog potraživanja, zatim da li postoji neko sredstvo obezbeđenja potraživanja(zaloga, hipoteka, menica itd.), pa sve do toga da li su pre pokretanja sudske naplate iscrpljene sve duge legalne mogućnosti i načini za naplatu poptraživanja, s obzirom na to da sudska naplata po pravilu dolazi na kraju, onda kada više nema drugih opcija. Tako na primer, poverioci će svakako biti više motivisani da pokušaju sa sudskom naplatom većih iznosa potraživanja dok bi za male sume(nekoliko hiljada dinara) bili skloniji otpisu. Osim toga, ukoliko u konkretnom slučaju postoji neko sredstvo obezbeđenja potraživanja koje će ubrzati naplatu, to će sigurno olakšati odluku poverioca da sudski postupak pokrene.

Za odgovor na konkretno pitanje o isplativisti sudskog postupka radi naplate potraživanja treba imati u vidu i to da Zakon o sudskim taksama određuje visinu sudskih taksi u srazmeri sa visinom potraživanja koje treba sudski naplatiti. Na istom principu se temelje i advokatske tarife za ovaj vid usluga. Prema tome, troškovi koje poverilac mora da snosi prilikom sudske naplate potraživanja srazmerni su sa visinom potraživanja  što treba da znači da nisu toliki da bi sudsku naplatu činili neisplativom. Ovu tvrdnju ćemo najbolje ilustrovati na konkretnim primerima visine sudskih taksi i advokaske tarife za određene iznose potraživanja. Za ilustraciju ćemo uzeti jedno potraživanje u iznosu od oko 1.000eur i drugo od oko 7.000eur.

Tako na primer za podnošenje zahteva sudu opšte nadležnosti radi naplate potraživanja u visini od 100.000 dinara, visina sudske takse koju mora da plati poverilac je 5.900 dinara. Nešto je veća naknada za potraživanje istog iznosa nastlalog iz ugovora u privredi za koje se zahtev podnosi privrednom sudu, pa taksa u tom slučaju iznosi 9.900 dinara. U oba slučaja valja platiti i trošak sastava predloga advokatu koji u skladu sa važećom tarifom iznosi 6.000 dinara.Ukoliko bi poverilac podneo predlog za naplatu nešto većeg potraživanje, primera radi 750.000 dinara, tada bi sudska taksa pred sudom opšte nadležnosti bila 36.800 dinara, a pred privrednim 30.600 dinara. Naknada za sastav predloga u skladu sa advokatskom tarifom u tom slučaju bi iznosila 9.000 dinara bez obzira na nadležnost suda.

Iz navedenih primera jasno je da je ubeđenje o previsokim sudskim taksama ipak samo predrasuda te da sudske takse ne bi trebalo da predstavljaju prepreku za pokretanje sudskog postupka radi naplate potraživanja. Trebalo bi takođe imati u vidu i činjenicu da poverilac samo inicijalno plaća navedene troškove, ali da sud po donošenju svoje odluke, a na zahtev  poverioca obavezuje dužnika da poveriocu izmiri troškove koji su nastali u vezi sa sudskom naplatom potraživanja. To znači da ukoliko bi, na primer sud doneo rešenje kojim se određuje sprovođenje izvršenja prema dužniku, istim rešenjem sud bi obavezao dužnika da izmiri poveriocu i troškove koji obuhvataju sudsku taksu i trošak sastava predloga u skladu sa advokatskom tarifom. Naplata tih troškova bila bi efikasna i uspešna onoliko koliko i naplata glavnog duga u konkretnom slučaju zato što se navedeni sudski troškovi namiruju istim sredstvima izvršenja kao i glavni dug(a to su npr. plenidba novčanih sredstava sa računa dužnika, prodaja njegove imovine itd.).

Nakon razjašnjenja pitanja o isplativosti – da visina sudskih taksi ne bi trebalo da predstavlja prepreku za pokretanje sudskog postupka radi  naplate potraživanja – ostaje da se razjasni i druga dilema sa početka teksta o tome da li je sudski postupak za naplatu potraživanja dovoljno efikasan i brz. To su naime faktori koji presudno utiču na motivaciju poverioca da ulože svoje vreme i trud kako bi pokušao da svoja potraživanja naplati sudskim putem.

Ovde valja napomenuti i to da je uobičajena praksa  da advokat pre pokretanja postupka pred sudom, najpre dužniku preporučenom poštom pošalje opomenu pred utuženje sa naknadnim kraćim primerenim rokom za ispunjenje obaveze prema prema poveriocu.  Ovakva advokatska opomena će često biti sasvim dovoljna da dužnika uveri u ozbiljnost poveriočeve namere da naplatu pokuša putem suda, te postoji mogućnost da će dužnik po prispeću iste preduzeti korake radi izmirenja duga ne bi li tako izbegao postupak pred sudom, koji je za njega neuporedivo skuplje i nepovoljnije rešenje.

Ipak, lica koja se nalaze u poziciji dužnika, ponekada imaju neosnovano ubeđenje kako bez većih poteškoća mogu izbeći sudsku naplatu dugova, a naročito ukoliko ne poseduju nikakvu imovinu na svoje ime ili su različitim pravnim poslovima blagovremeno preneli pravo vlasništva na sebi bliska lica. Ovakvo ubeđenje rasprostranjeno je donekle i zahvaljujući tradicionalnom i u priličnoj meri zastarelom shvatanju da je naš pravni poredak naklonjen dužnicima, a da je sudstvo neefikasno i sporo.

Što se tiče situacije kada dužnik ne poseduje imovinu na svoje ime, ta okolnost nikako nije dovoljna garancija da potraživanje neće u nekom trenutku biti naplaćeno. Naime, pošto sud donese rešenje o izvršenju, odnosno odluku u postupku pokrenutom radi naplate potraživanja, rok za izvršenje takvog rešenja iznosi 10 godina. To znači da ukoliko dužnik u roku od 10 godina stekne neku imovine, realizuje neko potraživanje, primi uplatu na račun, počne da ostvaruje zaradu ili ostvari pravo na starosnu ili invaldsku penziju, tako ostvareni prihod ili imovina mogu postati predmet izvršenja odnosno plenidbe za račun poveriočevog potraživanja. Imajući u vidu da 10 godina nije baš kratak vremenski period, veliko je pitanje da li se bilo kome isplati da u tolikom roku pokušava da izbegava poverioce.

Još je nezahvalnija za dužnika situacija kada on preduzme pravne radnje na teret svoje imovine, odnosno izvrši raspolaganja u nameri izigravanja poverioca. Nisu, naime, retki slučajevi u praksi kada dužnik poklonom ili pravnim poslom uz simboličnu naknadu izvrši prenos svoje imovine na sebi bliska lica ili srodnike u nameri da izbegne ispunjenje svojih obaveza prema poveriocima. Ukoliko bi se ispostavilo da su takva raspolaganja preduzeta nakon nastanka obaveze dužnika prema poveriocu, ona tada podležu tužbi za pobijanje pravnih radnji dužnika. Uz pomoć te tužbe, koja je pravnicima poznata pod nazivom Paulijanska tužba, poverilac je u prilici da efikasno osujeti dužnikovu nameru za izbegavanje obaveza. Naime, ukoliko bi poverilac uspeo u postupku po tužbi za pobijanje pravnih radnji dužnika, tada bi treća lica koja su na gore opisani način pribavila neku stvar ili pravo od dužnika, bila prinuđena da na osnovu odluke suda trpe namirenje poveriočevog potraživanja iz te pribavljene stvari ili prava.

Kada je u pitanju sam postupak sudske naplate potraživanja, u Srbiji je 2011-te godine donet Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji na savrmeniji način reguliše materiju sudske naplate potraživanja, a treba napomenuti i da je u pripremi novi zakon koji bi regulisao ovu materiju, ali je nepredvidivo kada će biti usvojen i u kojoj meri će izmeniti rešenja iz sada važećeg Zakona. Zakonom iz 2011.te godine predviđen je efikasniji i relativno brz postupak za naplatu potraživanja. Taj zakon predviđa da dužnik može pokrenuti izvršni postupak pred sudom radi naplate potraživanja i to svojim predlogom za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. Zakon o izvršenju i obezbeđenju kao izvršnu ispravu predviđa pravnosnažnu sudsku odluku i sudsko poravnanje, zatim izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima, ugovor o hipoteci ili založnu izjavu i dr. Osim izvršne isprave, naš zakon poznaje i verodostojnu ispravu, po osnovu koje takođe može biti podnet predlog za izvršenje pred sudom. Kao verodostojnu ispravu zakon predviđa menicu, ček, obveznicu, fakturu, bankarsku garanciju, obračun kamate, privremenu ili okonačnu situaciju u vezi sa izvršenim građevinskim radovima i dr.

Kada poverilac podnese predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, sud praktično odmah po prijemu predloga, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi i forma predloga, bez održavanja ročišta donosi rešenje o izvršenju kojim obavezuje izvršnog dužnika da u zakonskom roku namiri potraživanje izvršnog poverioca zajedno sa odmerenim troškovima i kamatom od dana dospelosti duga. Ovako donetno rešenje, sud može početi da sprovodi čak i pre nastupanja pravnosnažnosti tog rešenja pa će tako bez efekta ostati eventualno izbegavanje izvršnog dužnika da primi rešenje kako bi pokušao da odugovlači postupak.

Pravno sredstvo koje stoji na raspolaganju dužniku radi zaštite svog interesa jeste ulaganje prigovora u zakonskom roku od 5 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje o izvršenju. Razlozi za prigovor su između ostalog činjenica da je potraživanje ispunjeno ili da nije dospelo ili da je zastarelo itd. Ipak dužnici bi trebalo da budu oprezni sa korišćenjem ovog pravnog sredstva jer ukoliko izvršni dužnik svojim prigovorom učini verovatnim neku od okolnosti koje predstavljaju razlog za usvajanje prigovora, sud će stvaiti van snage rešenje o izvršenju, a predmet uputiti u parnicu. Ova mala pobeda dužnika može se lako pretvoriti u Pirovu pobedu jer ukoliko u parničnom postupku ne uspe da dokaže navode iz svog prigovora, dužnik će time samo napraviti dodatne troškove koje će potom morati da snosi zajedno sa glavnim dugom i troškovima izvršnog postupka.

Za poverioca postoji mogućnost i da u parnici pokrene postupak naplate putem tužbe.Poverilac naime može,radi naplate dospelog potraživanja u novcu, podneti sudu tužbu za izdavanje platnog naloga i to u slučaju da ne poseduje ispravu koja ispunjava uslove predviđene Zakonom o izvršenju i obezbeđenju da bi bila izvršna ili verodostojna isprava, ali zato poseduje neku od isprava predviđenih odredbama Zakona o parničnom postupku koje se odnose na postupak po tužbi za izdavanje platnog naloga. Postupak za izdavanje Platnog naloga spada u skraćene postupke predviđene ZPP-om. U navedenom postupku, ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi, sud bez održavanja ročišta izdaje nalog tuženom, odnosno dužniku da ispuni zahtev tužioca odnosno poverioca. Tako izdat platni nalog poverilac može upotrebiti kao izvršnu ispravu po osnovu koje će podneti predlog za izvršenje.

Što se tiče daljeg postupka izvršenja, a nakon donošenja rešenja o izvršenju, taj tok je diktiran predlozima izvršnog poverioca kojima se on opredeljuje za sredstva i predmete izvršenja svog potraživanja. Ukoliko je dužnik pravno lice, obično će se pokušati sa blokadom njegovih računa, što sprovodi odeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije. Isto tako, ukoliko je dužnik fizičko lice koje se nalazi u radnom odnosu ili prima penziju, poveriocu će biti najjednostavnije da predloži da se potraživanje namiruje obustavom 2/3 zarade ili penzije izvršnog dužnika. Ako je pak potraživanje izvršnog dužnika nesrazmerno veliko, ili je nezaposlen, ili su mu računi u blokadi, poveriocu stoje na raspolaganu i plenidba pokretnih i nepokrtnih stvari izvršnog dužnika, kao i plenidba novčanih depozita i druge imovine. Ako pak izvršni poverilac nema podataka o imovini izvršnog dužnika, on može od suda zatražiti da izvršnom dužniku naloži da pod pretnjom novčane kazne sudu dostavi ili na zapisnik izdiktira svoju izjavu o imovini. Ta izjava dužnika mora sadržati istinite podatke predviđene zakonom, a naročito podatke o imovini, prihodima, računima, depozitima i potraživanjima dužnika, kao i radnjama koje je dužnik preduzeo na teret svoje imovine. Ovo poslednje je naročito značajno zbog mogućnosti da poverilac pokrene već pomenuti postupak za pobijanje pravnih radnji dužnika ukoliko je ovaj preduzimao pravne radnje u cilju izbegavanja svojih obaveza.

Poverilac u postupku izvršenja ima mogućnosti da posredstvom suda ili drugih nadležnih državnih organa vrši i druge provere kako bi utvrdio da li dužnik poseduje imovinu podobnu za sprovođenje izvršenja. Ove mogućnosti ukoliko se pravilno primenjuju, svode na minimum verovatnoću da dužnik izbegne naplatu potraživanja koje je predmet sudskog postupka.

Uprkos vidljivim ubrzanjima koje je u ovu materiju unela važeća zakonska regulativa, kao i napuštanju  ranije svojevrsne bolećivosti naših sudova prema dužnicima, još uvek je najslabija karika u celoj ovoj problematici određena sporost našeg pravosuđa, i to sporost koja nije karakteristična samo za ovu tematiku nego je neka vrsta opšteg mesta.Ipak, imajući u vidu sadašnju sudsku praksu i advokatska iskustva, kao i sve što je ovde izneto u vezi sa sudskom naplatom potraživanja, može se nedvosmisleno zaključiti da nema mesta velikom delu dilema iz uvodnog dela teksta. Pogotovu ako se tome doda činjenica da drugih legalnih mogućnosti za naplatu potraživanja osim sudske nema  a da je akternativa o odustajanju od potraživanja zapravo najskuplja, a često podrazumeva i dodatne poreske troškove. Na pozitivan zaključak o isplativosti i svrsishodnosti sudskog postupka za naplatu potraživanja svakako utiče i efikasan i pažljiv način vođenja samog postupka,odnosno korišćenje svih zakonskih mogućnosti, što u velikoj meri može dovesti do željenih rezultata,tj do uspešne naplate kao i do svođenja nenaplativih potraživanja na nužni minimum.

U narednim  tematskim serijalima  tekstova   posebno će biti obrađena naplata potraživanja kod fizičkih, a posebno kod pravnih lica i Banaka,   obzirom na  praksu i  određene specifičnosti koje prate te dve oblasti. Takođe će biti interesantno sagledati kako jedan preduzetnik ili vlasnik privrednog društva može da proceni da li treba pokušati sa naplatom potraživanja putem suda i koji je trenutak pogodan za to.

Posebna napomena za korisnike UNIJE  POSLODAVCA :

Za čitaoce i korisnike poslovnog   Portala UNIJE POSLODAVACA,  Advokaska kancelarija će u vremenskom periodu od 14-16 h svakog radnog dana u nedelji (putem posebnog broja telefona 011/406-57-53) pružati besplatne pravne savete i konsultacije u vezi sa ovde obrađenom temom naplate potraživanja.

Deo teksta  preuzet sa sajta Unija poslodavaca Srbije.