ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TURIZMU

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 5. oktobra 2015. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, što bi trebalo da doprinese suzbijanju sive ekonomije u toj oblasti i boljoj zaštiti putnika koji koriste usluge turističkih agencija.

Zakonom je utvrđeno prebacivanje nadležnosti inspekcijskog nadzora na lokalne samouprave, a inspekcije će moći da kontrolišu i ispunjenost minimalnih tehničkih uslova u privatnom sektoru i seoskim domaćinstvima, kao i naplatu boravišne takse.

Kako bi naplata kazni bila bolja, odredbama Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013), jedno od ovlašćenja inspektora biće izdavanje prekršajnog naloga, za fizička i pravna lica, a utvrđene su i novčane kazne u fiksnom iznosu, za određene prestupe. Na ovaj način će se rasteretiti i prekršajni sudovi.

Propisano je i da organizatori putovanja imaju bankarsku garanciju ili polisu, kako bi dobili licencu za rad, kao i da osiguraju svako pojedinačno putovanje, kako bi se tim osiguranjem isplatili putnici ukoliko eventualno dođe do prevare.

Izmenama se vraća obaveza da sami kandidati snose troškove polaganja stručnog ispita za tirističkog vodiča, lokalnog turističkog vodiča i turističkog pratioca, a Vlada Republike Srbije očekuje da će time doći do većeg priliva u republički i budžet jedinice lokalne samouprave.

Propisuje se i da direktora Turističke organizacije Srbije (TOS) imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predviđa se da se za teritoriju autonomne pokrajine i za teritoriju lokalne samouprave može osnovati turistička organizacija, a uvodi se obaveza da je pre otpočinjanja obavljanja delatnosti posrednik dužan da se registruje u Registar turizma.

Registar turizma vodi Agencija za privredne registre, a u njemu se registruju turističke agencije – organizatori putovanja i turističke agencije – posrednici.

U Registru turizma evidentiraju se upravljači turističkih prostora, turistička mesta, destinacijske menadžment organizacije, destinacijske menadžment kompanije, profesionalni organizator kongresa, turističke organizacije, ugostitelji, kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti, lica koja pružaju usluge u domaćoj radinosti.

Izmenama se uvodi mogućnost podsticanja turističkog prometa realizovanog na teritoriji Srbije, čime država može da utiče na unapređenje turističkog prometa i deviznih efekata od turizma.

PRAVILNIK O NAČINU OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE, VRSTI, SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJA, DOSTAVLJANJA PODATAKA I PODNOŠENJA PORESKE PRIJAVE

(“Sl. glasnik RS”, br. 3/2005, 54/2005, 36/2007, 63/2007, 53/2009, 63/2012, 95/2012, 96/2012 – ispr., 56/2013 i 67/2015)

I NAČIN OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE

1. Obračunavanje akcize na proizvode koji su proizvedeni u Republici Srbiji

Član 1

Obračunavanje akcize, u skladu sa članom 21. Zakona o akcizama (“Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14 i 55/15 – u daljem tekstu: Zakon), vrši se tako što proizvođač akciznog proizvoda (u daljem tekstu: proizvođač), u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet, u fakturu, otpremnicu, dostavnicu, odnosno drugi dokument koji služi kao osnov za knjiženje, pored ostalih propisanih podataka unosi i podatke o osnovici za obračun akcize i stopu, odnosno iznos za obračun akcize i iznos obračunate akcize.

Član 2

Proizvođač koji nema akciznu dozvolu za otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda u režimu odloženog obračunavanja i plaćanja akcize, obračun akcize iz člana 1. ovog pravilnika vrši prilikom svakog otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona (isporuka kupcu, otpremanje u sopstveno skladište na drugoj lokaciji, isporuka sopstvenoj prodavnici i svako drugo otpremanje), osim otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima.

Član 3

Proizvođač koji ima akciznu dozvolu za otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda u režimu odloženog obračunavanja i plaćanja akcize, obračun akcize iz člana 1. ovog pravilnika vrši u svim slučajevima otpremanja akciznih proizvoda iz akciznog skladišta, osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladište, odnosno u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima.

Kod otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona za koji proizvođač nije dobio akciznu dozvolu u akcizno skladište van proizvodnog pogona, akciza se ne obračunava, već se u pratećem dokumentu (otpremnici, dostavnici i sl.) izričito naglašava da je svrha otpremanja smeštaj u akcizno skladište.

Kod otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona za koji je proizvođač dobio akciznu dozvolu u drugi proizvodni pogon – akcizno skladište ili u drugo akcizno skladište van proizvodnog pogona akciza se ne obračunava, već se u pratećem dokumentu (otpremnici, dostavnici i sl.) izričito naglašava da je svrha otpremanja smeštaj u akcizno skladište.

Član 3a

Kod otpremanja akciznih proizvoda za koje je, u skladu sa članom 19. Zakona propisano oslobođenje od plaćanja akcize, akciza se ne obračunava, već se na otpremnici ili dostavnici izričito naznačava da je reč o otpremi proizvoda za koje je propisano oslobođenje od plaćanja akcize.

Ako se akcizni proizvodi za koje je, u skladu sa članom 19. stav 1. tač. 1) i 4) Zakona, propisano oslobođenje od plaćanja akcize, pre napuštanja teritorije Republike Srbije, otpremaju u carinsko skladište, akciza se ne obračunava, već se na otpremnici, dostavnici ili drugom dokumentu izričito naznačava da je reč o otpremi proizvoda za koje je propisano oslobođenje od plaćanja akcize u carinsko skladište.

Ako se akcizni proizvodi iz stava 2. ovog člana iz carinskog skladišta ne otpreme van teritorije Republike Srbije, obračun akcize iz člana 1. ovog pravilnika vrši se prilikom otpremanja iz carinskog skladišta, osim u slučaju kada se akcizni proizvodi otpremaju u sopstveni proizvodni pogon radi oplemenjivanja, obrade, dorade ili prerade u skladu sa carinskim propisima.

Član 4

Obračunavanje akcize po odredbama člana 1. ovog pravilnika vrši se na taj način što se osnovica množi propisanom stopom, odnosno što se količina proizvoda množi propisanim iznosom akcize po jedinici mere.

Obračunavanje akcize na cigarete proizvedene u zemlji vrši se tako što se iznos propisane akcize po paklici iz člana 40a Zakona množi količinom paklica cigareta koje su stavljene u promet.

Pored akcize iz stava 2. ovog člana obračunava se i akciza na maloprodajnu cenu po paklici cigareta tako što se stopa akcize iz člana 40b Zakona množi maloprodajnom cenom cigareta po paklici koju utvrđuje proizvođač, a koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obračunavanje akcize na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine proizvedene u zemlji, osim duvanskih prerađevina koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju (u daljem tekstu: nesagorevajući duvan) vrši se tako što se stopa akcize iz člana 40d Zakona množi maloprodajnom cenom po kilogramu koju utvrđuje proizvođač, a koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Akciza na nesagorevajući duvan proizveden u zemlji obračunava se tako što se na kilogram duvanske smese obračunava 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.

Član 4a

Obračunavanje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta proizvedene u zemlji, koje, prilikom korišćenja elektronske cigarete na predviđeni način stvaraju paru za udisanje, kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima, vrši se tako što se iznos propisane akcize po mililitru iz člana 14a stav 2. Zakona množi količinom tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, odnosno količinom tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima.

2. Obračunavanje i plaćanje akcize pri uvozu

Član 5

Obračunavanje akcize pri uvozu, u skladu sa odredbama člana 21a Zakona, vrši se na taj način što se prilikom prijavljivanja carinske robe, u jedinstvenoj carinskoj ispravi ili posebnom dokumentu uz druge potrebne elemente, iskazuje osnovica akcize i iznos obračunate akcize.

Obračun akcize pri uvozu cigareta vrši se tako što se iznos propisane akcize iz člana 40a Zakona množi sa količinom uvezenih paklica cigareta.

Pored akcize iz stava 2. ovog člana, pri uvozu cigareta obračunava se i akciza na maloprodajnu cenu cigareta tako što se stopa akcize iz člana 40b Zakona množi maloprodajnom cenom cigareta po paklici koju utvrđuje uvoznik, a koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obračunavanje akcize na duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine pri uvozu, osim na nesagorevajući duvan vrši se tako što se stopa akcize iz člana 40d Zakona množi maloprodajnom cenom po kilogramu koju utvrđuje uvoznik, a koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obračunavanje akcize na nesagorevajući duvan pri uvozu vrši se tako što se na kilogram duvanske smese obračunava 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.

Obračunavanje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta pri uvozu, kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima, vrši se tako što se iznos propisane akcize po mililitru iz člana 14a stav 2. Zakona množi količinom tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, odnosno količinom tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima.

Obračunata akciza iz stava 1. ovog člana plaća se u rokovima iz člana 23. stav 2. Zakona.

2a Obračunavanje minimalne akcize na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine, osim nesagorevajućeg duvana

Član 5a

Ako je ukupna akciza na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine, osim nesagorevajućeg duvana (u daljem tekstu: duvanske prerađevine), koja je obračunata na način propisan u članu 4. st. 2. do 4. i članu 5. st. 3. do 5. ovog pravilnika manja od iznosa minimalne akcize koji objavljuje Vlada Republike Srbije, saglasno odredbi člana 6. Uredbe o načinu i postupku utvrđivanja iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (“Službeni glasnik RS”, broj 55/12), obračunava se minimalna akciza.

Minimalna akciza iz stava 1. ovog člana obračunava se tako što se iznos minimalne akcize po jedinici mere za svaku vrstu duvanske prerađevine množi sa količinom uvezene, odnosno stavljene u promet vrste duvanske prerađevine.

Član 6

(Brisano)

4. Posebni slučajevi obračunavanja akcize

Član 7

Obračunavanje akcize po odredbama ovog pravilnika vrši se i u slučaju:

1) prodaje zaplenjenih akciznih proizvoda preko pravnog lica, ovlašćenog od strane državnog organa za prodaju tih proizvoda;

2) prodaje preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su oduzeti u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate.

3) (brisana)

Obračunavanje akcize iz stava 1. ovog člana vrši se na način iz čl. 4. i 5a ovog pravilnika.

5. Umanjenje i refakcija akcize

5.1. Umanjenje obračunate akcize

Član 8

Proizvođač akciznih proizvoda umanjenje obračunate akcize u smislu člana 20. Zakona, vrši u rokovima za plaćanje obračunate akcize ili prilikom sastavljanja tromesečnog obračuna akcize.

Proizvođač akciznih proizvoda umanjenje obračunate akcize iz stava 1. ovog člana, vrši tako što od obračunatog iznosa akcize na akcizni proizvod odbije srazmerni iznos akcize plaćene pri nabavci reprodukcionog materijala od proizvođača, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvođač sam proizvodi, odnosno uvozi, a koji se upotrebljava u proizvodnji tog proizvoda.

Srazmerni iznos plaćene akcize iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na osnovu podataka o obračunatoj akcizi iz dokumenata o nabavci, odnosno proizvodnji reprodukcionog materijala i odgovarajućih proizvodnih normativa po vrsti akciznog proizvoda.

Proizvođač akciznog proizvoda za umanjenje obračunate akcize u tekućoj godini koristi proizvodni normativ koji je utvrđen na osnovu sopstvenog prosečnog proizvodnog normativa po vrsti akciznog proizvoda iz prethodne godine.

Proizvodni normativ iz stava 4. ovog člana obveznik akcize je dužan da dostavi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave (u daljem tekstu: Poreska uprava) do 15. januara tekuće godine u kojoj se primenjuje.

U slučaju promene podataka u vezi sa normativom iz stava 4. ovog člana obveznik je dužan da obavesti Poresku upravu u roku od 15 dana od dana promene tih podataka.

Za srazmerni iznos plaćene akcize iz stava 3. ovog člana proizvođač akciznih proizvoda umanjuje akontaciju obračunate akcize i tako umanjenu akontaciju uplaćuje na propisan račun.

Kod sastavljanja tromesečnog i konačnog obračuna akcize u Obrazac PP OAK, propisan ovim pravilnikom, unosi se iznos umanjene akcize.

5.2. Refakcija akcize

Član 9

Lice iz člana 39. Zakona ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi Poreskoj upravi.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) račun proizvođača akciznog proizvoda sa iskazanom akcizom;

2) nalog za prenos ili drugi dokument o bezgotovinskom plaćanju računa iz tačke 1) ovog stava;

3) jedinstvenu carinsku ispravu ili drugi dokument kao dokaz da su proizvodi izvezeni.

6. Duvanske prerađevine koje služe za testiranje kvaliteta proizvoda

Član 9a

Duvanskim prerađevinama za testiranje kvaliteta proizvoda smatraju se duvanske prerađevine koje služe za utvrđivanje kvaliteta pušačkih svojstava duvanskih prerađevina od strane krajnjih potrošača tih proizvoda (u daljem tekstu: testiranje kvaliteta).

Nije dozvoljeno smeštanje duvanskih prerađevina namenjenih testiranju kvaliteta u akcizno skladište, kao ni stavljanje u slobodan promet na tržište Republike Srbije.

Pakovanje duvanskih prerađevina iz stava 1. ovog člana ne sme da sadrži podatke i obeležja propisana za duvanske prerađevine koje se stavljaju u promet.

Količinu duvanskih prerađevina koja služi za testiranje kvaliteta odobrava Poreska uprava, odnosno Uprava carina, na pismeni zahtev proizvođača, odnosno uvoznika.

Pismeni zahtev iz stava 4. ovog člana proizvođač duvanskih prerađevina podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave kod koje se vodi kao obveznik akcize, a uvoznik organizacionoj jedinici Uprave carina, odnosno carinarnici preko koje se vrši uvoz duvanskih prerađevina, pre uvoza (u daljem tekstu: Uprava).

Pismeni zahtev sadrži sledeće podatke:

1) naziv, adresa i PIB obveznika akcize;

2) vrste duvanskih prerađevina čiji se kvalitet testira;

3) količina duvanskih prerađevina koja će se koristiti za testiranje;

4) oblik i opis pakovanja duvanskih prerađevina koja služe za testiranje kvaliteta;

5) ciljna grupa koja je obuhvaćena testiranjem kvaliteta i način sprovođenja testiranja (broj učesnika, vreme početka i završetka testiranja, mesto sprovođenja testiranja, privredni subjekti koji sprovode testiranje, kao i druge podatke od značaja za testiranje kvaliteta);

6) carinski prelaz preko kojeg duvanske prerađevine za testiranje kvaliteta ulaze na carinsko područje Republike Srbije, ako se duvanske prerađevine uvoze.

Uz zahtev iz stava 6. ovog člana proizvođač, odnosno uvoznik podnosi i overenu izjavu kojom pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da će duvanske prerađevine navedene u zahtevu koristiti za testiranje kvaliteta.

Uprava, na osnovu pismenog zahteva iz stava 5. ovog člana, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, donosi rešenje kojim odlučuje o tom zahtevu.

Obveznik akcize kojem je odobreno da izvrši testiranje kvaliteta duvanskih prerađevina, dužan je da pismenim putem obavesti Upravu o danu završetka testiranja kvaliteta, količini neiskorišćenih duvanskih prerađevina i načinu daljeg postupanja sa neiskorišćenim duvanskim prerađevinama, najkasnije u roku od tri dana od dana završetka testiranja.

Uprava vodi evidenciju o donetim rešenjima iz stava 8. ovog člana.

II VOĐENJE EVIDENCIJE I DOSTAVLJANJE PODATAKA

1. Vođenje evidencije

Član 10

Obveznik akcize obezbeđuje, u skladu sa članom 31. Zakona, u svom knjigovodstvu ili u vanknjigovodstvenoj evidenciji podatke o osnovici akcize po svakoj stopi, odnosno iznosu akcize posebno, a na osnovu kojih se vrši periodično i konačno obračunavanje i plaćanje akcize.

Ako obveznik akcize, analitičko evidentiranje osnovica akcize na koje se primenjuju različite stope, odnosno iznosi akcize obezbeđuje vanknjigovodstvenom evidencijom, ta evidencija mora da bude usaglašena sa knjigovodstvenom evidencijom.

Čl. 11 i 12

(Brisani)

Član 13

Proizvođač vodi evidenciju o proizvodima na koje se plaća akciza.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:

1) vrsti proizvoda;

2) proizvodima stavljenim u promet po vrsti, količini i vrednosti;

3) nazivu, sedištu i PIB-u kupca proizvoda;

4) prodajnoj ceni proizvoda bez obračunate akcize i poreza na dodatu vrednost;

5) prodajnoj ceni proizvoda sa obračunatom akcizom i porezom na dodatu vrednost;

6) broju i datumu uverenja o upisu u Registar proizvođača alkoholnih pića kod Poreske uprave – Centrale – za proizvođače alkoholnih pića;

7) broju i datumu uverenja o upisu u Registar proizvođača duvanskih proizvoda kod Uprave za duvan – za proizvođače duvanskih proizvoda.

Član 13a

(Brisan)

2. Prijava mesta obavljanja delatnosti

Član 14

Prijava mesta pogona i sličnog prostora u smislu člana 30. stav 1. Zakona, u kome će proizvođač obavljati proizvodnju alkoholnih pića, duvanskih prerađevina, uključujući i nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, derivata nafte, odnosno biogoriva i biotečnosti, sadrži sledeće podatke:

1) naziv i sedište pravnog lica, odnosno preduzetnika, šifru delatnosti, matični broj, PIB;

2) (brisana)

3) broj računa kod banke;

4) broj i datum akta o upisu u odgovarajući registar kod nadležnog organa;

5) broj i datum uverenja o upisu u Registar proizvođača duvanskih proizvoda kod Uprave za duvan;

6) broj i datum uverenja o upisu u Registar proizvođača alkoholnih pića kod Poreske uprave – Centrale;

7) mesto i adresu mesta pogona i sličnog prostora u kome će se obavljati proizvodnja alkoholnih pića, duvanskih prerađevina, uključujući i nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, derivata nafte, odnosno biogoriva i biotečnosti.

Obaveza prijavljivanja iz stava 1. ovog člana odnosi se i na svaku promenu mesta pogona i sličnog prostora za obavljanje proizvodnje, kao i podataka iz tač. 1) do 7) tog stava.

Fotokopiju prijave mesta pogona i sličnog prostora za obavljanje proizvodnje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave dostavlja Poreskoj upravi – Centrali.

Član 14a

(Brisan)

3. Čuvanje knjiga i dokumentacije

Član 15

Evidencije iz čl. 10. i 13. ovog pravilnika čuvaju se najmanje deset godina po isteku poslovne godine na koju se odnose, a dokumentacija na osnovu koje su vršena knjiženja – najmanje pet godina.

III SASTAVLJANJE OBRAČUNA AKCIZE

1. Sastavljanje tromesečnog obračuna akcize

Član 16

Obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda, tromesečni obračun akcize sastavlja na osnovu knjigovodstvenih i drugih evidencija, tako što sabira iznose akciza iz faktura, otpremnica, dokumenata na osnovu kojih je utvrđen manjak i drugih dokumenata na osnovu kojih je akciza obračunata.

Tromesečni obračun akcize sastavlja se kumulativno za period od 1. januara do isteka tromesečja za koji se obračun sastavlja.

Obračunati iznos iz stava 1. ovog člana raspoređen po uplatnim računima, obveznik akcize unosi u Obrazac PP OAK – Poreska prijava o kumulativnom – godišnjem obračunu akcize za period od 1. januara do ______ 200_. godine, sa prilozima br. 1-4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Uz tromesečni obračun akcize iz stava 2. ovog člana, obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda, podnosi i odgovarajući prilog iz stava 3. ovog člana, u zavisnosti od tromesečja za koji se obračun sastavlja.

Obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda podnosi tromesečni obračun akcize sa propisanim prilozima i za obračunski period u kome ne postoji obaveza plaćanja akcize.

Ako je po tromesečnom obračunu iskazana razlika manje obračunate akcize, kamata se obračunava od dana kada je dospela obaveza po osnovu akcize.

Član 16a

Obveznik akcize iz člana 6. stav 2. tač. 4) i 5) Zakona, tromesečni obračun akcize sastavlja na osnovu knjigovodstvenih i drugih evidencija, tako što sabira iznose akciza iz faktura, otpremnica, dokumenata na osnovu kojih je utvrđen manjak i drugih dokumenata na osnovu kojih je akciza obračunata u tromesečnom periodu za koji se sastavlja obračun.

Obračunati iznos iz stava 1. ovog člana raspoređen po uplatnim računima, obveznik akcize unosi u Obrazac PP TOA – Poreska prijava o tromesečnom obračunu akcize za period od _____ do _____ 200_. godine.

Ako je po tromesečnom obračunu iskazana razlika manje obračunate akcize, kamata se obračunava od dana kada je dospela obaveza po osnovu akcize.

Uz Obrazac PP TOA dostavljaju se i fotokopije naloga o uplati akontacija akcize u tromesečnom periodu za koji se sastavlja obračun.

Obveznik akcize iz stava 1. ovog člana podnosi tromesečni obračun akcize samo za obračunski period u kome je promet ostvaren.

2. Sastavljanje godišnjeg obračuna akcize

Član 17

Obveznik akcize – proizvođač akciznih proizvoda, godišnji obračun akcize sastavlja na osnovu knjigovodstvenih i drugih evidencija, tako što sabira iznose akciza iz faktura, otpremnica, dokumenata na osnovu kojih je utvrđen manjak ili rashod i drugih dokumenata po kojima je akciza obračunata. Utvrđen zbir obračunatog iznosa akcize predstavlja godišnju obavezu akcize za tu godinu.

Obračunati iznos iz stava 1. ovog člana raspoređen po uplatnim računima, obveznik akcize unosi u Obrazac PP OAK.

Ako je po godišnjem obračunu iskazana razlika manje obračunate akcize, kamata se obračunava od dana kada je dospela obaveza po osnovu akcize.

IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18

Obaveza obračuna akcize za akcizne proizvode koji se nalaze u skladištu u fabričkom krugu koje nema status akciznog skladišta, nastaje danom otpremanja proizvoda iz tog skladišta kupcu, odnosno danom svakog drugog otpremanja proizvoda iz tog skladišta, osim u akcizno skladište za koje ima rešenje o odobravanju statusa akciznog skladišta, odnosno akciznu dozvolu ili tu dozvolu dobije najkasnije do 31. marta 2005. godine.

Za akcizne proizvode koji se otpremaju iz akciznog skladišta iz člana 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (“Službeni glasnik RS”, broj 135/2004), akciza se obračunava u momentu otpremanja tih proizvoda iz akciznog skladišta.

Proizvođač akciznih proizvoda koji se nalaze u skladištu iz stava 1. ovog člana, dužan je da na dan 1. aprila 2005. godine izvrši popis zatečenih zaliha akciznih proizvoda u skladištima u fabričkom krugu, obračuna propisanu akcizu i uplati je do 30. aprila 2005. godine.

U rokovima iz stava 3. ovog člana proizvođač akciznih proizvoda izvršiće i popis zaliha akciznih proizvoda zatečenih u akciznim skladištima iz člana 29. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (“Službeni glasnik RS”, broj 135/2004), za koja se do 31. marta 2005. godine ne ispune uslovi iz Pravilnika o uslovima i postupku za dobijanje i oduzimanje akcizne dozvole, načinu i kontroli otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizno skladište i vođenje evidencije u akciznom skladištu (“Službeni glasnik RS”, broj 140/2004) i izvršiti obračun i uplatu propisane akcize na te proizvode.

Član 19

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika u celini prestaje da važi Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije, načinu rada, otpremanja i dopremanja proizvoda i vođenja evidencije u akciznom skladištu (“Službeni glasnik RS”, br. 85/2004 i 94/2004).

Član 20

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize

(“Sl. glasnik RS”, br. 63/2007)

Član 11

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize

(“Sl. glasnik RS”, br. 95/2012)

Član 16

Proizvođači akciznih proizvoda umanjenje obračunate akcize do kraja 2012. godine, u skladu sa članom 6. ovog pravilnika, mogu da ostvare na osnovu prosečnog proizvodnog normativa iz prethodna tri kvartala 2012. godine, i to po vrsti akciznog proizvoda.

Proizvodni normativ iz stava 1. ovog člana proizvođači akciznih proizvoda su dužni da dostave Poreskoj upravi u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 17

Lice iz člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (“Službeni glasnik RS”, broj 93/12), podnosi poresku prijavu na obrascu iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, dok ne utroši popisane zatečene zalihe tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila.

Lice iz stava 1. ovog člana prilikom prodaje zatečenih zaliha tečnog naftnog gasa za pogon motornih vozila krajnjem potrošaču obračunava akcizu u iznosu koji je važio u vreme kada je to lice bilo obveznik akcize i istu plaća u zakonskom roku.

Član 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize, vrsti, sadržini i načinu vođenja evidencija, dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize

(“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

UREDBA O OBAVEZNOJ PROIZVODNJI I PROMETU HLEBA OD BRAŠNA “T-500”

Na osnovu člana 46. Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 53/2010 i 10/2013) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 – ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 – odluka US, 72/2012, 7/2014 – odluka US i 44/2014),

Vlada donosi

UREDBU O OBAVEZNOJ PROIZVODNJI I PROMETU HLEBA OD BRAŠNA “T-500 “

Član 1.

Ovom uredbom se uređuje obavezna proizvodnja i promet hleba od brašna “T-500”, određuje se maksimalna visina marži, remitenda i rokovi plaćanja privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom hleba od brašna “T-500” (u daljem tekstu: proizvođači hleba).

Član 2.

Proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna “T- 500” u količini od najmanje 40 % dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.

Hleb od brašna “T-500” iz stava 1. ovog člana, je vekna najmanje težine 500 grama, sa sledećim osnovnim sastojcima: 370 grama brašna “T-500”, so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama (za veknu težine 500 grama).

Član 3.

Najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2%.

Član 4.

Najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 6 %.

Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto i sl.) ne može biti veća od 8,12% u odnosu na proizvođačku cenu hleba.

Proizvođačka cena iz stava 2. ovog člana se obračunava u visini do 38,68 dinara po vekni hleba.

Član 5.

Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 40% hleba od brašna “T- 500”.

Trgovci na malo koji prodaju hleb iz člana 2. stav 2. ove uredbe, mogu da vrate proizvođaču hleba do 5% (remitenda) od nabavljene količine na dnevnom nivou.

Rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb.

Član 6.

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb iz člana 2. ove uredbe, odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama iz čl. 3, 4. i 5. ove uredbe.

Uz kaznu iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Član 7.

Nadzor nad primenom ove uredbe sprovodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine.

Član 8.

Ova uredba stupa na snagu 1. avgusta 2015. godine, a važi do 31. januara 2016. godine.

 

Dostavljanje izveštaja NBS u vezi spoljnotrgovinskog poslovanja

Dostavljanje izveštaja NBS nije više jednostavan posao gde u obrasce unosite samo stanja dugovanja i potraživanja prema inostranstvu. Ovo se posebno odnosi na popunjavanje i dostavljanje obrazaca: P-1, O-1, P-2, FL-1, i FL-2. Doneti su novi obrasci, koji pored podataka o obavljenim spoljnotrgovinskim poslovima, naziv i sedište stranog pravnog lica, broj i datum računa i JCI zahtevaju od obveznika da dostavi i druge bitne podatke a to je: da li se radi o povezanim licima, procenat učešća u kapitalu i sl.

Adresa za dostavljanje obrazaca je promenjena, o tome ste već obavešteni i glasi:

izvestavanje@nbs.rs

U prilogu, imate na raspolaganju nove obrasce i Uputstva za popunjavanje.

OPIS OBAVEZE Rok za dostavljanje obrazaca OSNOV PROPIS

 

Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja (potraživanja po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koje nije izmireno u roku dužem od godinu dana (Obrazac P-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog plaćanja Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate (obaveze po kreditnim poslovima iz člana 4. Zakona) na obrascu: izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u roku dužem od godinu dana (Obrazac O-1), u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Uvezena roba ili usluga koja nije plaćena ili unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana uvoza ili primljene naplate Tačka 13. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, u čijem vlasništu nerezident – strani investitor poseduje udeo, dostavlja tromesečni izveštaj NBS o stanju i transakcijama po osnovu direktnih investicija nerezidenta u zemlji – Obrazac DI-1, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije nerezidenata u zemlji Tačka 2. odredba pod 1. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i transakcijama po osnovu stranih direktnih investicija rezidenata u inostranstvu – Obrazac DI-2, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Direktne investicije rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja dostavlja NBS tromesečni izveštaj o portfolio vlasničkim ulaganjima rezidenata u inostranstvu – Obrazac PI, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Portfolio vlasnička ulaganja rezidenata u inostranstvu Tačka 2. odredba pod 3. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u inostranstvu, kao i rezident – obveznik izveštavanja, koji je sa nerezidentom – izvođačem radova zaključio ugovor o izvođenju investicionih (građevinskih) radova u Republici Srbiji, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih (građevinskih) radova – Obrazac GRU, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Izvođenje investicionih radova Tačka 2. odredba pod 5. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Rezident – obveznik izveštavanja, koji ima rešenje NBS kojim se odobrava držanje deviza na računu u inostranstvu, odnosno koji je sa nerezidentom ugovorio plaćanje preko kontokorentnog računa, dostavlja NBS tromesečni izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu i na kontokorentnim računima – Obrazac RN, elektronski na i-mejl adresu: devizna.statistika@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Računi rezidenata u inostranstvu i kontokorentni računi Tačka 2. odredba pod 6. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom
Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima evidentiraju se zbirno – na obrascu: izveštaj o kreditima u dinarima koje banka odobrava nerezidentima (Obrazac KOD), koji se dostavlja u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Krediti u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima Tačka 8. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Obaveze i potraživanja rezidenata po poslovima finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata evidentiraju se zbirno – na sledećim obrascima: izveštaj o stanju obaveza prema inostranstvu po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-1) i izveštaj o stanju potraživanja iz inostranstva po poslovima finansijskog lizinga između rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-2), koji se dostavljaju u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs Do 10. JULA za prethodno tromesečje Poslovi finansijskog lizinga između rezidenata i nerezidenata Tačka 12. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom
Banke su dužne da po poslovima s finansijskim derivatima dostavljaju NBS sledeće izveštaje:– izveštaj o zaključenim finansijskim derivatima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata – na Obrascu FINDER 1 (Prilog 1);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine finansijskim derivatima između rezidenata i nerezidenata – na Obrascu FINDER 2 (Prilog 2):

– izveštaj o ugovorenim poslovima između banke i druge banke/rezidenata/nerezidenata koji sadrže derivatnu klauzulu – na Obrascu FINDER 3 (Prilog 3):

– izveštaj o zaključenim neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između banke i druge banke/rezidenta/nerezidenta – na Obrascu FINDER 4 (Prilog 4);

– izveštaj o deviznim plaćanjima/naplatama preko banke po osnovu trgovine neisporučivim finansijskim derivatima koji se odnose na robu između rezidenta i nerezidenta – na Obrascu FINDER 5 (Prilog 5)

Za svaku dekadu – u roku od pet dana od isteka dekade Poslovi s finansijskim derivatima Tačka 10. Odluke o obavljanju poslova s finansijskim derivatima (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2011 i 62/2013)
Banka dostavlja NBS Izveštaj o kratkoročnim bankarskim depozitima u devizama s rokom dospeća od jednog dana do godinu dana (Obrazac DE) u elektronskom obliku Dekadno, i to za prvu i drugu dekadu meseca u roku od pet dana od isteka te dekade, a za treću dekadu – u roku koji je propisan za dostavljanje podataka za Obrazac USSPO Kratkoročni bankarski depoziti u devizama koje banka uzima od strane banke (zaduženje) ili odobrava stranoj banci (odobrenje) Tačka 9. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti – izdavaoci rezidenti i nerezidenti dostavljaju elektronski NBS na i-mejl adresu: deviznastatistika@nbs.rs – Obrazac HOV1)  Do 10. u mesecu
za prethodni mesec 
Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti  Tačka 2. Uputstva za sprovođenje Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 87/2009)
Rezident, koji drži devize na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da, u roku od 30 dana, po prestanku razloga zbog kojih mu je omogućeno da drži devize na računu kod banke u inostranstvu, unese u Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj račun 30 dana po prestanku propisanih razloga za držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 2. stav 2. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2012 i 71/2013)
Rezident, kome je NBS odobrila držanje deviza na računu kod banke u inostranstvu, dužan je da NBS dostavi podatke o broju deviznog računa kod banke u inostranstvu 30 dana od dana otvaranja deviznog računa kod banke u inostranstvu Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu Član 27. Zakona o deviznom poslovanju i tačka 6. stav 1. Odluke o uslovima pod kojima i načinu na koji rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je odobren kompenzacioni posao, dužan je da Ministarstvu finansija dostavi obračun o izvršenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je obračun sastavljen 30 dana od dana završetka kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 5. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 109/2005)
Rezident, koji je odustao od odobrenog kompenzacionog posla, dužan je da Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom podnese zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu 15 dana od dana odustajanja od kompenzacionog posla Kompenzacioni poslovi Tačka 7. Odluke o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-2), plan korišćenja po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-5), specifikacija uz izveštaj o kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-7) ako u kreditnom poslu učestvuje više korisnika kredita, više nerezidenata – kreditora/dobavljača ili se sredstva po tom poslu koriste za više namena, realizacija korišćenja, plan i realizacija otplate po kreditnom zaduženju (Obrazac KZ-3B).
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/otplate kredita ili zajma/prestanka obaveze po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, odnosno banke garanta ako je kredit zaključen uz garanciju banke, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KZ-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KZ-2 i KZ-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženo plaćanje uvezene robe i usluga i odloženi izvoz unapred naplaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana uvoza, odnosno avansne naplate izvoza Zaključenje posla kreditnog zaduženja u inostranstvu Tačka 6. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezidenti izveštavaju NBS o kreditnim poslovima sa inostranstvom na sledećim obrascima:
Izveštaj o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-2), plan korišćenja po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A), izmena ili storno izveštaja o kreditnom odobrenju (Obrazac KO-5), realizacija korišćenja, plan i realizacija naplate po kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3B)
Deset dana od dana zaključenja/izmena/raskida ugovora o kreditnom poslu, odnosno od dana korišćenja/naplate kredita ili zajma/prestanka potraživanja po osnovu prebijanja dugovanja i potraživanja po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama ili po osnovu prenosa dugovanja i potraživanja po kreditu ili zajmu između rezidenta i nerezidenta – i to preko banke preko koje se kredit koristi, u papirnom i elektronskom obliku, osim Obrasca KO-3B, koji se dostavlja isključivo u elektronskom obliku.Obrasci KO-2 i KO-3A na kojima se izveštava o komercijalnim kreditima i zajmovima u devizama i dinarima povezanim sa spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, koji obuhvataju odloženu naplatu izvezene robe i usluga i odloženi uvoz unapred plaćene robe i usluga sa ugovorenim rokom do godinu dana s kamatom, odnosno preko godinu dana – mogu se dostaviti i u roku od 30 dana od dana izvoza, odnosno avansnog plaćanja uvoza Zaključenje posla kreditnog odobrenja u inostranstvu Tačka 7. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013)
Rezident – pravno lice podnosi NBS izveštaj o garanciji/jemstvu po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu (Obrazac G-1), u eksel formatu, na imejl adresu: izvestavanje@nbs.rs. U roku od deset dana od dana donošenja odluke o davanju garancije ili jemstva Davanje jemstva po kreditnom poslu između dva nerezidenta Tačka 10. Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2013) 

 

PREDUZETNICI I PODIZANJE DEVIZA SA DEVIZNOG RAČUNA U EFEKTIVI

evriZakon o spiljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o privrednim društvima i Zakon o deviznom poslovanju, su omogućili preduzetnicima, da se bave proizvodnjom, pružanjem usluga, kako na domaćem tržištu, tako i u inoostranstvu, odnosno da svoje proizvode i usluge izvoze.
Svim navedenim Zakonima su potpuno izjednačeni sa privrednim društvima, u svojim pravima, ali i u obavezama.

 

Lepo stečena navika, posebno za preduzetnike – paušalce, da bez ograničenja, ali i bez dokumentacije, raspolažu novčanim sredstvima na dinarskom tekućem računu, ne važi za pravo raspolaganja sredstvima na deviznom računu.
Članom 34. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012 i 139/2014 – dalje: Zakon) propisano je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici vrši u dinarima, dok su stavom 2. ovog člana propisani slučajevi u kojima se, izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici mogu vršiti i u devizama, i to po osnovu:
1) deviznog kreditiranja u zemlji za namene iz člana 25. ovog zakona;
2) kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja iz čl. 7. i 20. ovog zakona – na osnovu ugovora;
3) uplate depozita kao sredstva obezbeđenja;
4) premija osiguranja i prenosa po osnovu životnih osiguranja;
5) po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti;
6) donacija u humanitarne, naučne i kulturne svrhe, u skladu sa propisima kojima se uređuju donacije;
7) garancijskih poslova iz člana 26. ovog zakona, po osnovnom poslu koji se vrši u devizama;
8) naknade troškova za službeni put u inostranstvo, koji se može izvršiti i u efektivnom stranom novcu;
9) uplate zarada rezidentima – fizičkim licima koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo po osnovu ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu, kao i zaposlenima u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, organizacijama u sastavu UN i međunarodnim finansijskim organizacijama u Republici.
Članom 34. stav 9. istog zakona propisano je da Narodna banka Srbije propisuje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu, na osnovu čega je doneta Odluka o slučajevima i uslovima plaćanja, naplaćivanja, uplata i isplata u efektivnom stranom novcu (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2011, 46/2014 i 71/2014).
Tačkom 9. navedene odluke propisano je da rezident – pravno lice, preduzetnik i ogranak stranog pravnog lica uplate/isplate efektivnog stranog novca po osnovu službenog putovanja u inostranstvu vrše do iznosa utvrđenog propisom kojim se uređuju uslovi za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva.
Prema odredbi člana 35. stav 2. Zakona, rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci.
Prema napred navedenom, preduzetnici, a i svi ostali pravni subjekti, mogu prenos između rezidenata u devizama u Republici da vrše samo za isplate naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvu u efektivnom stranom novcu, na način propisan tačkom 35. Uputstva za sprovođenje Odluke o bližim uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011 i 62/2013).

 

 

Spisak objavljenih akata u Službenom glasniku broj 51 od 12. juna 2015. godine (devizno poslovanje)

  • ODLUKA o izmenama Odluke o uslovima i načinu rada deviznog tržišta  (stupa na snagu 1. jula 2015. godine);
  • ODLUKA o izmeni i dopuni Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu (snagu 1. jula 2015. godine) ;
  • UPUTSTVO o izmenama i dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom (stupa na snagu 1. jula 2015. godine, osim tačke 6. st. 2, 4. i 7, koji stupaju na snagu 1. oktobra 2015. godine).
 updpsu-logo

REFERENTNA KAMATNA STOPA SMANjENA JE NA 6,00%

Stopa zatezne kamate po dužničko-poverilačkim odnosima od 12. 6. 2015. godine smanjena je za 0,5 procentnih poena i iznosi 14,00%.

U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

Stopa zatezne kamate po dužničko-poverilačkim odnosima za dinar od 12. 6. 2015. godine iznosi 14,00%. Ova stopa sastoji se od referentne kamatne stope od 6,00%, uvećane za fiksnu kamatnu stopu od 8 procentnih poena.
Dana 11. juna 2015. godine Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da smanji referentnu kamatnu stopu za 0,50% tako da ona od danas iznosi 6,00%.

S obzirom na to da se eskontna stopa NBS utvrđuje u visini 100% referentne kamatne stope i eskontna stopa NBS iznosi 6,00%.

Od 1. januara 2013. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za deset procentnih poena primenom prostog interesnog računa od sto, u skladu sa odredbama člana 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (komforni metod se primenjivao do 31. decembra 2012. godine).

Stoga, od 11. juna 2015. godine kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,00%.

Po pravilu, stopa zakonske kamate menja se svakog meseca kako se utvrđuje (menja) referentna stopa.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula 2015. godine.

UPDPSU